Nasrps en 12542

SRPSKI
STANDARD
naSRPS EN 12542
XXX 2010.
Identian sa EN 12542:2002+A1:2004
Stabilni zavareni elini cilindrini nadzemni

rezervoari serijske proizvodnje za skladitenje
tenog naftnog gasa (TNG) zapremine ne vee
od 13 m3 Projektovanje i proizvodnja
Static welded steel cylindrical tanks, serially produced for the storage
of Liquefied petroleum gas (TNG) having a volume not greater than
13 m3 and for installation above ground Design and manufacture
II izdanje
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
Referentna oznaka
naSRPS EN 12542:2010 (sr)
AUTORSKA PRAVA ZATIENA

Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnoavanje, u
celini ili delimino, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost
Instituta za standardizaciju Srbije.
ISS
Izdaje Institut za standardizaciju Srbije
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105
Telefoni:
Telefaks:
Prodaja:
Informacioni centar:
iss1@iss.rs
prodaja@iss.rs
www.iss.rs
(011) 75-41-260, 75-41-261

(011) 75-41-257
(011) 65-47-496
(011) 65-47-293
ISS
naSRPS EN 12542:2010
Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije reenjem br.

Ovaj standard je identian sa evropskim standardom EN 12542:2002+A1:2004 i objavljen je uz
dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels.
CEN i njegove lanice u potpunosti zadravaju sva prava reprodukovanja i umnoavanja evropskih
standarda u bilo kom obliku i na bilo koji nain i oni se ne mogu umnoavati bez pisanog odobrenja
CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije.
This standard is identical with EN 12542:2002+A1:2004 and is reproduced by permission of CEN, rue de
Stassart 36, B-1050 Brussels.
All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to
CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in
writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.
Nacionalni predgovor
Ovim standardom povlai se i zamenjuje SRPS EN 12542:2007.
Ovaj standard pripremila je Komisija za standarde iz oblasti postrojenja I opreme za teni naftni gas, KS M
286.
Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 12542:2002+A1:2004 sa engleskog na srpski
jezik.
Za potrebe ovog standarda izvrene su sledee redakcijske izmene:
-
dodate su nacionalne fusnote za dodatna objanjenja;
Veza srpskih dokumenata i citiranih meunarodnih i evropskih dokumenata

BIE NAKNADNO UNETE VEZE SRPSKIH DOKUMENATA I CITIRANIH
MEUNARODNIH I EVROPSKIH DOKUMENATA
EVROPSKI STANDARD
EUROPEAN STANDARD
NORME EUROPENNE
EUROPISCHE NORM
EN 12542
April 2002.
+ A1
Novembar 2004.
ICS 23.020.30
Verzija na srpskom jeziku
Stabilni zavareni elini cilindrini nadzemni rezervoari serijske proizvodnje

za skladitenje tenog naftog gasa (TNG) zapremine ne vee od 13 m3
Projektovanje i proizvodnja
(Ukljuujui izmenu A1:2004)
Static welded steel cylindrical tanks,
Rservoirs cylindriques fixes,
Ortsfeste, geschweite zylindrische
serially produced for the storage ariens, en acier sound, fabriqus
Behlter aus Stahl, die
of Liquid petroleum gas (TNG)
en srie pour le stockage de gaz
serienmig fr die Lagerung
having a volume not greater than de ptrole liqufi (GPL) ayant un von Flssiggas (TNG) hergestellt
13 m3 and for installation above
volume infrieur ou gal 13 m3
werden, mit einem
ground Design and manufacture
Conception et fabrication
Fassungsvermgen bis 13 m3
(includes amendment A1:2004)
(inclut lamendement A1:2004)
fr oberirdische Aufstellung
Gestaltung und Hertstellung
(enthlt nderung A1:2004)
Ovaj evropski standard odobrio je CEN 15. februara 2002. godine.
lanice CEN-a obavezne su da se pridravaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi
pod kojima evropski standard, bez izmena, stie status nacionalnog standarda. Aurirani spiskovi i
bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Menadment centra ili
od lanica CEN-a.
Ovaj evropski standard postoji u tri zvanine verzije (na engleskom, francuskom i nemakom jeziku). Verzija
na nekom drugom jeziku, nastala prevoenjem na nacionalni jezik pod odgovornou lanice CEN-a i
prijavljena Menadment centra, ima isti status kao zvanina verzija.
lanice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, eke Republike, Danske,
Estonija, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Kipara, Letonije, Litvanije,
Luksemburga, Maarske, Malte, Nemake, Norveke, Poljske, Portugala, Slovake, Slovenije, panije,
vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
CEN
Evropski komitet za standardizaciju
European Committee for Standardization
Comit Europen de Normalisation
Europisches Komitee fr Normung
Menadment centar: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels
2002 CEN Sva prava reprodukovanja i umnoavanja u bilo kom obliku i na bilo koji nain zadravaju lanice CEN-a
u svim zemljama.
Ref. oznaka EN 12542:2002+A1:2004 E
ISS
Sadraj
Strana
Predgovor .......................................................................................................................................................... 5
Predgovor za izmenu A1.6
Predmet i podruje primene.................................................................................................................... 7
Normativne reference ............................................................................................................................. 7
Termini i definicije................................................................................................................................. 8
4
4.1
4.2
4.3
4.4
4.5
4.6
Materijali ................................................................................................................................................ 9
Omotai i danca...................................................................................................................................... 9
Delovi pod pritiskom, osim omotaa i danaca ..................................................................................... 10
Delovi zavareni na rezervoar................................................................................................................ 10
Potroni materijal za zavarivanje.......................................................................................................... 11
Serifikati ............................................................................................................................................... 11
Nemetalni materijali (zaptivai) ........................................................................................................... 11
5
5.1
5.2
5.3
5.4
5.5
5.6
5.7
Projektovanje........................................................................................................................................ 11
Opti zahtevi......................................................................................................................................... 11
Temperatura.......................................................................................................................................... 12
Pritisak.................................................................................................................................................. 12
Zahtevi koji se odnose na vakuum ....................................................................................................... 12
Optereenje oslonaca............................................................................................................................ 12
Optereenje oveenja za dizanje........................................................................................................... 12
.............................................................................................................................................................. 12
6
6.1
6.2
6.3
Otvori ................................................................................................................................................... 12
Opti zahtevi......................................................................................................................................... 12
Ojaanje................................................................................................................................................ 12
Poloaj zavarenih spojeva i otvora ....................................................................................................... 12
7
7.1
7.2
7.3
7.4
7.4.1
7.4.2
7.5
7.5.1
7.5.2
7.5.3
7.5.4
7.5.5
7.5.6
7.5.7
7.6
Izvoenje i proizvodnja ........................................................................................................................ 12

Opti zahtevi......................................................................................................................................... 12
Kontrolisanje i sledljivost materijala.................................................................................................... 13
Proizvodne tolerancije .......................................................................................................................... 13
Prihvatljivi detalji zavarenih spojeva ................................................................................................... 13
Uzduni zavareni spojevi ..................................................................................................................... 13
Preklopni zavareni spojevi ................................................................................................................... 13
Delovi pod pritiskom koji su proizvedeni oblikovanjem ..................................................................... 14
Opti zahtevi......................................................................................................................................... 14
Termika obrada posle oblikovanja...................................................................................................... 14
Ispitivanje delova proizvedenih oblikovanjem..................................................................................... 14
Ponavljanje ispitivanja ......................................................................................................................... 15
Vizuelna provera i provera mera .......................................................................................................... 15
Obeleavanje ........................................................................................................................................ 15
Izvetaj o ispitivanju............................................................................................................................. 15
Zavarivanje........................................................................................................................................... 16
ISS
7.6.1
7.6.2
7.6.3
7.6.4
7.6.5
7.6.6
7.6.7
7.6.8
7.7
7.8
7.8.1
7.8.2
Opti zahtevi......................................................................................................................................... 16
Specifikacija postupaka zavarivanja (WPS)......................................................................................... 16
Kvalifikacija WPS................................................................................................................................ 16
Kvalifikacija zavarivaa i osoblja za zavarivanje................................................................................. 16
Priprema ivica za zavarivanje............................................................................................................... 16
Izvoenje zavarenih spojeva................................................................................................................. 16
Dodatna oprema i oslonci..................................................................................................................... 17
Predgrevanje......................................................................................................................................... 17
Termika obrada posle zavarivanja ...................................................................................................... 17
Popravke............................................................................................................................................... 17
Popravke povrinskih greaka osnovnog materijala............................................................................. 17
Popravke greaka zavarenih spojeva .................................................................................................... 17
8
8.1
8.2
8.3
Delovi koji nisu izloeni pritisku ......................................................................................................... 18

Dodatna oprema ................................................................................................................................... 18
Poloaj .................................................................................................................................................. 18
Otvori za provetravanje ........................................................................................................................ 18
9
9.1
9.2
9.3
9.3.1
9.3.2
9.3.3
9.3.4
9.3.5
9.4
9.5
9.6
9.7
9.8
9.8.1
9.8.2
Pregled i ispitivanje .............................................................................................................................. 18

Vizuelni pregled zavarenih spojeva...................................................................................................... 18
Ispitivanje bez razaranja ....................................................................................................................... 18
Metode ispitivanja bez razaranja .......................................................................................................... 19
Opti zahtevi......................................................................................................................................... 19
Metoda radiografskog ispitivanja ......................................................................................................... 19
Metoda ispitivanja ultrazvukom ........................................................................................................... 20
Metoda ispitivanja magnetnim prahom ................................................................................................ 20
Metoda ispitivanja penetrantima .......................................................................................................... 20
Obeleavanje svih postupaka ispitivanja bez razaranja........................................................................ 20
Kvalifikacija osoblja............................................................................................................................. 20
Kriterijumi za prihvatanje .................................................................................................................... 20
Proizvodne ispitne ploe ...................................................................................................................... 20
Zavrno kontrolisanje za prihvatanje.................................................................................................... 21
Ispitivanje pritiskom............................................................................................................................. 22
Zavrni pregled..................................................................................................................................... 22
10
10.1
10.2
10.3
Povrinska i zavrna obrada ................................................................................................................. 22

Opti zahtevi......................................................................................................................................... 22
Refleksivnost ........................................................................................................................................ 22
Zavrna obrada ..................................................................................................................................... 22
11
Obeleavanje i sertifikacija .................................................................................................................. 23
12
12.1
12.2
Zapisi i dokumentacija ......................................................................................................................... 23

Zapisi koje pribavlja proizvoa .......................................................................................................... 23
Dokumenti koje sainjava proizvoa.................................................................................................. 23
Prilozi
Prilog A (normativan) Proraunski pritisak i uslovi punjenja ...................................................................... 25
A.1 Proraunski pritisak (p) ........................................................................................................................ 25
A.2 Uslovi punjenja..................................................................................................................................... 25
A.3 Proraun najvee koliine punjenja...................................................................................................... 25
Prilog B (informativan) Tolerancije mera rezervoara ................................................................................... 26
B.1 Srednji spoljanji prenik ..................................................................................................................... 26
B.2 Odstupanje od krunosti....................................................................................................................... 26
B.3 Odstupanje od pravosti......................................................................................................................... 26
3
B.4
B.5
B.6
B.7
B.8
ISS
Nepravilnosti krunog profila............................................................................................................... 26

Tolerancije ispupenog danca .............................................................................................................. 27
Profil..................................................................................................................................................... 27
Aksijalnost povrine ............................................................................................................................. 28
Dodatni delovi, prikljuci i pribor ........................................................................................................ 28
Prilog C (normativan) Ispitivanje hidraulinim pritiskom ........................................................................... 29

C.1 Privremeni prikljuci............................................................................................................................ 29
C.2 Merila pritiska ...................................................................................................................................... 29
C.3 Ispitni medijum..................................................................................................................................... 29
C.4 Onemoguavanje udara ........................................................................................................................ 29
C.5 Postupak ispitivanja.............................................................................................................................. 29
Prilog D (normativan)
Greke na zavarenim spojevima............................................................................... 30
Prilog E (normativan) Obrasci za proraun rezervoara ................................................................................ 32

E.1 Dozvoljena naprezanja ......................................................................................................................... 32
E.2 Obrasci za proraun.............................................................................................................................. 32
E.2.1 Opti zahtevi......................................................................................................................................... 32
E.2.2 Proraun cilindrinog omotaa............................................................................................................. 32
E.2.3 Proraun torisferinog danca................................................................................................................ 32
E.2.4 Proraun elipsoidnog danca.................................................................................................................. 33
E.2.5 Jednaine za proraun C....................................................................................................................... 34
E.3 Ojaanje prikljuaka............................................................................................................................. 35
E.3.1 Opti zahtevi......................................................................................................................................... 35
E.3.2 Veliina otvora ..................................................................................................................................... 35
E.3.3 Rastojanje izmeu otvora ili prikljuaka.............................................................................................. 35
E.3.4 Otvori i prikljuci ................................................................................................................................. 36
E.3.5 Cilindrini omotai i ispupena danca sa otvorima.............................................................................. 36
E.3.6 Ojaanje omotaa ................................................................................................................................. 36
E.3.7 Oblast ojaanja ..................................................................................................................................... 36
E.3.8 Eliptini otvori...................................................................................................................................... 37
E.3.9 Zavareni prikljuci ............................................................................................................................... 37
E.3.10 Kompenzacione ploe .......................................................................................................................... 37
E.3.11 Ojaanja Opti zahtevi....................................................................................................................... 37
E.3.12 Ojaanje prstenovima ........................................................................................................................... 37
E.3.13 Ojaanje prikljucima........................................................................................................................... 37
E.3.14 Spajanje ojaanja upravno na zid rezervoara ....................................................................................... 38
Prilog F (informativan) Merenje najveeg odstupanja profila omotaa ........................................................ 42
F.1 Merila profila........................................................................................................................................ 42
F.2 Merenje odstupanja od profila povrine ............................................................................................... 42
Prilog G (informativan) Primeri zavarenih spojeva....................................................................................... 43
Prilog H (informativan) Metoda odreivanja indeksa refleksije ................................................................... 48
H.1 Metoda.................................................................................................................................................. 48
Prilog ZA (informativan) Take ovog evropskog standarda koje se odnose na bitne zahteve ili
druge odredbe direktiva EU.................................................................................................................. 49
Bibliografija..................................................................................................................................................... 50
ISS
Predgovor
Ovaj dokument pripremio je Tehniki komitet CEN/TC 286, Pomoni ureaji i oprema za teni naftni gas,
iji je sekretarijat u nadlenosti NSAI-ja.
Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identinog teksta ili
proglaavanjem najkasnije do oktobra 2002. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim
moraju se povui najkasnije do oktobra 2002. godine.
Ovaj dokument pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije i Evropskog
udruenja za slobodnu trgovinu i on podrava bitne zahteve direktive(a) EU.
Za vezu sa direktivom (direktivama) EU, videti informativni Prilog ZA, koji je sastavni deo ovog
dokumenta.
Prema Internim pravilima CEN/CENELEC nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih zemalja
obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Finske,
Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemake, Norveke, Portugala,
panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
ISS
Predgovor za izmenu br. 1

Ovaj dokument (EN 12542:A1:2004) pripremio je Tehniki komitet CEN/TC 286, Pomoni ureaji i
oprema za teni naftni gas, iji je sekretarijat u nadlenosti NSAI-ja.
Ova izmena evropskog standarda mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identinog
teksta ili proglaavanjem najkasnije do maja 2004. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa
njim moraju se povui najkasnije do maja 2004. godine.
Ovaj dokument pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije i Evropskog
udruenja za slobodnu trgovinu i on podrava bitne zahteve direktive(a) EU.
Za vezu sa direktivom (direktivama) EU, videti informativni Prilog ZA, koji je sastavni deo ovog
dokumenta.
Prema Internim pravilima CEN/CENELEC nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih zemalja
obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Estonija,
Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Kipara, Letonije, Litvanije, Luksemburga,
Maarske, Malte, Nemake, Norveke, Poljske, Portugala, Slovake, Slovenije, panije, vajcarske, vedske
i Ujedinjenog Kraljevstva.
ISS
Stabilni zavareni elini cilindrini nadzemni rezervoari

serijske proizvodnje za skladitenje tenog naftnog gasa
(TNG) zapremine ne vee od 13 m3 Projektovanje
i proizvodnja
1
Predmet i podruje primene
Ovaj evropski standard utvruje zahteve za projektovanje i proizvodnju stabilnih zavarenih cilindrinih
elinih rezervoara serijske proizvodnje, za skladitenje tenog naftnog gasa (LPG) *) iznad zemlje,
zapremine ne vee od 13 m3.
Normativne reference
U ovaj standard ugraene su, putem pozivanja, odredbe iz drugih datiranih ili nedatiranih publikacija. Ova
normativna pozivanja citirana su na odgovarajuim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Za
datirana pozivanja, kasnije izmene ili revizije tih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo
kada se u njega unesu putem izmena ili revizije. Za nedatirana pozivanja primenjuje se najnovije izdanje
navedene publikacije (ukljuujui i izmene).
EN 287-1,
EN 288-2,
EN 288-3,
EN 288-8,
EN 462,
EN 473,
EN 499,
EN 571-1,
EN 756,
EN 758,
EN 837-2,
EN 875,
EN 876,
EN 895,
EN 910,
EN 970,
Approval and testing of welders for fusion welding Part 1: Steels

Specification and qualification of welding procedures for metallic materials Part 2:
Welding procedure specification for arc welding
Welding procedure tests for the arc welding of steels
Approval by a preproduction welding test
Non-destructive testing
Qualification and certification of NDT personnel General principles
Welding consumables Covered electrodes for manual arc welding of non-alloy and
fine grain steels Classification
Non destructive testing Penetrant testing Part 1: General principles
Welding consumables Wire electrodes and wire-flux combinations for submerged arc
welding of non alloy and fine grain steels Classification
Welding consumables Tubular card electrodes for metal arc welding with and without
a gas shield of non-alloy and fine grain steels Classification
Pressure gauges Part 2: Selection and installation recommendations for pressure
gauges
Destructive tests on welds in metallic materials Impact test
Destructive tests on welds in metallic materials Longitudinal tensile test
Transverse tensile test
Destructive tests on welds in metallic materials Bend tests
Non-destructive examination of fusion welds Visual examination
Nacionalna fusnota
*)
LPG predstavlja skraenicu od izraza na engleskom jeziku "liquefied petroleum gas", a na srpsko skraenica TNG od
izraza teni naftni gas.
ISS
EN 1290,
EN 1321,
Non-destructive examination of welds Magnetic particle testing of welds Method

Destructive tests on welds in metallic materials Macroscopic and microscopic
examination
EN 1418,
Welding personnel Approval testing of welding operators for fusion welding and
resistance weld setters for fully mechanized and automatic welding of metallic materials
EN 1435,
Non-destructive examination of welds Radiographic examination of welded joints
EN 1668,
Welding consumables Rods, wires and deposits for tungsten inert gas welding of
non-alloy and fine grain steels Classification
EN 1708-1,
Welding Basic weld joints in steel Part 1: Pressurized components
EN 1714,
Non destructive examination of welds Ultrasonic examination of welded joints
ISO 9162,
Petroleum products Fuels (class F) Liquefied petroleum gases Specifications
EN 10025,
Hot rolled products of non-alloy structural steels; technical delivery conditions (includes
amendment A1:1993)
EN 10028-2,
Flat products made of steels for pressure purposes Part 2: Non-alloy and alloy steels
with specified elevated temperature properties
EN 10028-3,
Flat products made of steels for pressure purposes Part 3: Weldable fine grain steels,
normalized
EN 10028-5,
Flat products made of steels for pressure purposes Part 5: Weldable fine grain steels,
thermomechanically rolled
EN 10204,
Metallic products Types of inspection documents.
EN 12062,
Non-destructive examination of welds General rules for metallic materials
EN 13445-2,
Unfired pressure vessels Part 2: Materials.
EN 13445-3,
Unfired pressure vessels Part 3: Design.
prEN 13445-2,
prEN 13445-3,
EN ISO 6520-1,
Unifired pressure vessels Part 2: Materials

Unifired pressure vessels Part 3: Design
Welding and applied procedures Classification of imperfections in metallic materials
Part 1: Fusion welding
Termini i definicije
Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se sledei termini i definicije.
3.1
PED (PED)
Direktiva 97/23/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 29. maja 1997. godine o aproksimaciji zakona drava
lanica u vezi sa opremom pod pritiskom
3.2
konvencionalni napon teenja (yield strenght)
gornji konvencionalni napon teenja ReH ili, za elike za koje nije mogue tano odrediti napon teenja,
napon pri deformaciji od 0,2 %
NAPOMENA
Ova svojstva odgovaraju vrednosti Re/t koja je definisana u PED.
3.3
serijski proizvedeni rezervoari (serially produced tanks)
vie od jednog rezervoara koji se proizvode u istoj fabrici, korienjem istog materijala, konstrukcije i
postupaka proizvodnje, bez dueg prekida u proizvodnji u odreenom vremenskom periodu
3.4
proizvodna serija (production-batch)
8
ISS
skup delova koji su izloeni pritisku ili zavrenih rezervoara proizvedenih u odreenom vremenskom periodu
od strane istog proizvoaa, uobiajene konstrukcije, korienjem istih postupaka proizvodnje, veliine i
materijala, na istim proizvodnim postrojenjima, koji su podvrgnuti istoj termikoj obradi
NAPOMENA
U ovom kontekstu "u odreenom vremenskom periodu" ne mora da znai "kontinualna proizvodnja".
3.5
oblikovanje u hladnom stanju (cold forming)
oblikovanje na temperaturama koje su najmanje za 25 C manje od najvee dozvoljene temperature za
otputanja unutranjih napona u saglasnosti sa specifikacijom materijala.
3.6
oblikovanje u toplom stanju (hot forming)
oblikovanje na temperaturama koje su vee od najvee dozvoljene temperature za otputanje unutranjih
napona, u saglasnosti sa specifikacijom materijala.
3.7
klimatska oblast (climatic area)
geografska oblast koju je prihvatio ili utvrdio nadleni nacionalni organ ili organ koji je nadlean za
utvrivanje projektnih uslova rezervoara za uskladitenje tenog naftnog gasa (TNG) u dravi (dravama)
gde e rezervoar da se koristi. Oblast utvruje referentnu temperaturu za proraunski pritisak i punjenje
3.8
proraunski pritisak (design pressure)
pritisak koji se koristi u obrascima za proraun
NAPOMENA Za rezervoare koji se proizvode prema ovom standardu, proraunski pritisak je jednak "najveem
dozvoljenom pritisku", PS u PED.
3.9
proizvoa (manufacturer)
proizvoa rezervoara, ako nije drugaije utvreno
3.10
Ar3 (Ar3)
kritina taka u dijagramu ravnotenog stanja gvoeugljenik, koja predstavlja temperaturu poetka
promene austenita u ferit pri hlaenju elika
NAPOMENA
4
4.1
Stvarna temperatura kritine take menja se u zavisnosti od sastava elika.
Materijali
Omotai i danca
Materijali za omotae i danca moraju da se izaberu iz grupa elika utvrenih u EN 10028-1, EN 10028-3 ili
EN 10028-5. Alternativno, mogu se koristiti ekvivalentni materijali koji su odobreni i imaju evropsko
odobrenje za materijale ili se podvrgavaju detaljnom razmatranju materijala.
U svim sluajevima materijali moraju da ispunjavaju sledee zahteve:
hemijski sastav i mehanika svojstva moraju da ispunjavaju zahteve grupe 1 ili grupe 2 koji su navedeni
u tabeli 1;
najmanja vrstoa pri zatezanju ne sme biti vea od 700 N/mm2;
9
ISS
najmanje izduenje mora da iznosi 14 %;

ilavost pri ispitivanju udarom na najmanjoj proraunskoj temperaturi ne sme biti manja od 27 J, ili mora
da zadovolji zahteve prorauna za niske temperature koji su navedeni u
EN 13445-2 ;
elici iz podgrupe 2.2 moraju da imaju vrednost ekvivalenta ugljenika ogranienu na najvie
0,43 % , koja se proraunava prema EN 10028-5.
elici moraju da se uvrste u grupe u skladu sa tabelom 1.
Tabela 1 Grupe materijala
Grupa
1
Podgrupa
1.1
1.2
1.3
2
2.1
2.2
Vrsta elika
elici sa najmanjom graninom vrednou konvencionalnog napona
teenja ReH 460 N/mm2 a) i hemijskim sastavom u %:
C 0,25
Si 0,60
Mn 1,70
Mo 0,70b)
S 0,045
P 0,045
Cu 0,40b)
Ni 0,5b)
Cr 0,3 (0,4 za odlivke)b)
Nb 0,05
V 0,12b)
Ti 0,051
elici sa utvrenom najmanjom graninom vrednou konvencionalnog
napona teenja ReH 275 N/mm2
elici sa utvrenom najmanjom graninom vrednou konvencionalnog
napona teenja 275 N/mm2 < ReH 360 N/mm2
Normalizovani finozrni elici sa utvrenom najmanjom graninom
vrednou konvencionalnog napona teenja ReH > 360 N/mm2
Termomehaniki obraeni finozrni elici i liveni elici sa utvrenom
najmanjom graninom vrednou konvencionalnog napona teenja
ReH > 360 N/mm2
360 N/mm2 < ReH 460 N/mm2
ReH > 460 N/mm2
a) U skladu sa odreenim standardima za eline proizvode, ReH moe da se zameni sa Rp0,2.

b) Dozvoljena je vea vrednost, pod uslovom da Cr + Mo + Ni + Cu + V 0,75 %.
4.2
Delovi pod pritiskom, osim omotaa i danaca
Materijali za delove pod pritiskom koji nisu omotai i danca moraju da zadovoljavaju zahteve odgovarajuih
posebne ocene materijala
ili moraju da imaju
harmonizovanih evropskih standarda za materijale ili
evropsko odobrenje za materijal.
Materijali moraju da ispunjavaju i zahteve prema 4.1.
4.3
Delovi zavareni na rezervoar
Delovi zavareni direktno na rezervoar, koji nisu optereeni pritiskom, moraju da se izrade od odgovarajuih
materijala izabranih prema EN 10025 ili od materijala koji je zavarljiv i kompatibilan sa materijalom koji se
koristi za izradu delova pod pritiskom.
10
ISS
NAPOMENA
Moe biti neophodno izvriti ispitivanja ovih materijala iji su zahtevi drugaiji u odnosu na PED.
U svim sluajevima materijali moraju da ispune zahteve prema 4.1.
4.4
Potroni materijal za zavarivanje
Potroni materijali moraju da imaju sposobnost stvaranja vrstog zavarenog spoja ija svojstva
.
odgovaraju najmanje svojstvima osnovnog materijala gotovog rezervoara
Potroni materijali moraju da se paljivo izaberu prema EN 499, EN 756, EN 758 ili EN 1668. Pogodnost
primene izabranog materijala mora da se dokae u skladu sa 7.6.3.
4.5
Sertifikati
Proizvoa rezervoara mora da dobije sertifikate materijala koji sadre hemijsku analizu i detaljne
mehanike osobine elika koji se isporuuje za izradu delova rezervoara koji su izloeni pritisku. Sertifikati
moraju da odgovaraju
EN 10204, sertifikat tipa 3.1B, zajedno sa dokumentovanom potvrdom
proizvoaa materijal da je u skladu sa specifikacijom materilala .
4.6
Nemetalni materijali (zaptivai)
Nemetalni materijali moraju biti otporni u odnosu na oba agregatna stanja TNG u celom opsegu pritisaka i
temperatura koji se pretpostavljaju pri eksploataciji.
5
5.1
Projektovanje
Opti zahtevi
Debljina zida rezervoara mora da se prorauna prema Prilogu E.

Za rezervoare namenjene za TNG, koji su usaglaeni sa ISO 9162
,
.odgovarajuim nacionalnim ili
meunarodnim standardima, ili drugim odgovarajuim propisima, ne mora da se razmatra unutranja
korozija.
Za rezervoare koji su zatieni od spoljanje korozije u skladu sa 10.1, ne mora da se razmatra spoljanja
korozija.
Za izabrani materijal mora da se odredi
razaranja u skladu sa tabelom 2.
koeficijent
zavarenog spoja, kao i obim ispitivanja bez
Rezervoar mora da se projektuje tako da izdri sva optereenja koja izazivaju pritisak, vakuum i masa
tenosti prema 5.3, 5.4 i 5.5.
Za sluajeve kada je to neophodno, delovi prikljueni na rezervoar moraju da se zavaruju korienjem
podlone trake.
Moraju se izraditi projektna dokumentacija sa svim detaljnim merama.
5.2
Temperatura
Proraunska temperatura mora biti u opsegu od 20 C do 50 C. Ako se proraun vri sa temperaturama

niim od 20 C, proizvoa mora da dokae da materijal koji je korien za konstrukciju sastavnih delova
pod pritiskom rezervoara ima svojstva koja odgovaraju opsegu temperatura od 40 C do 50 C prema
EN 13445-2
.
11
5.3
ISS
Pritisak
Proraunski pritisak, p
(videti 3.8)
, ne sme biti manji od najveeg pritiska koji se javlja za vreme
rada, u skladu sa Prilogom A. Proraunski pritisak mora da se izabere tako da se u obzir uzima najvei
pritisak koji razvija TNG.
5.4
Zahtevi koji se odnose na vakuum
Rezervoar mora da se projektuje tako da izdri najmanji apsolutni unutranji pritisak od

NAPOMENA 1
0,3
bar.
Ovaj zahtev moe da se ispuni ako se zadovolje zahtevi prema EN 13445-3.
NAPOMENA 2 Ovim zahtevom treba da se obezbedi da rezervoar izdri potpritisak koji stvara medijum za vreme rada
ili za vreme normalnog odravanja.
5.5
Optereenje oslonaca
Rezervoar i oslonci moraju da se projektuju tako da izdre optereenje punjenja rezervoara vodom. To mora
da se dokae proraunom u skladu sa EN 13445-3 ili eksperimentalnim ispitivanjem
5.6
Optereenje oveenja za dizanje
Oveenja za dizanje moraju da se projektuju tako da omogue najvee optereenje koje se pretpostavlja za
vreme postavljanja i rukovanja. To mora da se dokae proraunom u skladu sa
eksperimentalnim ispitivanjem.
5.7
6
6.1
EN 13445-3
ili
Brie se tekst
Otvori
Opti zahtevi
Rezervoar mora biti opremljen odgovarajuim brojem otvora za armature kako bi se obezbedili zahtevi koji
se odnose na rad.
6.2
Ojaanje
Svaki otvor mora da se ojaa prstenom, prikljukom ili ploom za ojaavanje koji se privruju
zavarivanjem i projektuju u skladu sa E.3.
6.3
Poloaj zavarenih spojeva i otvora

Zavareni spojevi ojaanja otvora moraju da se izvode izvan uzdunih i krunih zavarenih spojeva i na
rastojanju od najmanje 40 mm izmeu zavarenih spojeva.
7
7.1
Izvoenje i proizvodnja
Opti zahtevi
Rezervoari moraju da se proizvedu prema projektnoj dokumentaciji i specifikacijama u skladu sa

.
zahtevima ovog standarda i inenjerske prakse
12
ISS
Proizvoa je odgovoran za kompetentnost, osposobljenost i nadzor nad svojim osobljem.

Materijali odreeni za proizvodnju rezervoara moraju da se obrade (prema uputstvima za obradu proizvoaa
materijala, ako postoje), tako da proizvedeni rezervoar ispunjava zahteve projektovane primene i zahteve
utvrene ovim standardom.
Proizvoa mora da ima utvrenu organizaciju kontrole proizvodnih operacija, koja obuhvata specijalne
postupke, kao to su oblikovanje, zavarivanje i termika obrada.
7.2
Kontrolisanje i sledljivost materijala
Proizvoa mora da obezbedi sistem identifikacije materijala koji se koriste u proizvodnji, kojim se
omoguava da se za zavreni rezervoar utvrdi poreklo materijala koji su korieni pri proizvodnji delova
izloenih pritisku. Sistem mora da obuhvata i postupak provere identifikacije materijala dobijenog od
isporuioca na osnovu sertifikata materijala od strane proizvoaa i/ili na osnovu ispitivanja pri preuzimanju.
Proizvoa mora da obezbedi da materijal koji se koristi odgovara zahtevima koji su navedeni u tehnikoj ili
projektnoj dokumentaciji
Brisati tekst
Pri merenju i seenju materijala identifikacione oznake se moraju postaviti tako da:
a) budu jasno vidljive posle kompletiranja dela pod pritiskom, ili
b) sistemom dokumentovanja postupka proizvodnje bude obezbeeno utvrivanje sledljivosti svih
materijala zavrenog rezervoara.
Nain obeleavanja materijala mora da se izabere tako da ne izazove nikakve tetne posledice na utvrena
svojstva materijala.
NAPOMENA Ako je za vreme proizvodnje dela pod pritiskom neophodno da proizvoa ukloni oznaku materijala,
proizvoa mora da premesti identifikacionu oznaku na drugi deo ove komponente. Oznaku moe da premesti samo lice
koje je odredio proizvoa.
Moraju da se uvaju zapisi o potronom materijalu za zavarivanje.
7.3
Proizvodne tolerancije
Tolerancije oblika rezervoara moraju biti u skladu sa Prilogom B.
7.4
Prihvatljivi detalji zavarenih spojeva
Osnovni detalji zavarenih spojeva moraju biti u skladu sa EN 1708-1. Preporueni detalji zavarenih spojeva
navedeni su u Prilogu G.
7.4.1
Uzduni zavareni spojevi
Zavareni spojevi omotaa moraju biti zavojni sueoni spojevi ili uzduni sueoni spojevi. Ako je rezervoar
napravljen od vie sekcija, uzduni zavareni spojevi susednih ploa moraju da se uzajamno pomere najmanje
za 100 mm. Ovo rastojanje mora da se meri izmeu krajeva zavarenih spojeva.
7.4.2
7.4.2.1
Preklopni zavareni spojevi

Preklopni spojevi moraju da zadovoljavaju sledee zahteve:
a) preklopljeni deo koji predstavlja podlogu vara, mora da se nepropusno spoji po celom obimu sa drugim
delom (obrada preklopljenog dela dozvoljena je pod uslovom da debljina preostalog materijala koji slui
kao podloga nije nigde manja od 75 % osnovne debljine);
b) za sve vreme proizvodnje mora se odravati profil preklopljenog dela sa blagim poluprenikom bez
otrih prelaza;
c)
zavreni zavareni spoj mora da ima pravilan oblik i mora da ispunjava leb po celoj debljini limova
koji se spajaju
.
13
NAPOMENA
ISS
Preporueno izvoenje preklopnog spoja moe se videti na slici G.2.
7.4.2.2 Ako je prirubniki deo ispupenog danca sa preklopom, preklop mora da bude dovoljno udaljen od
poluprenika zaobljenja prelaza izmeu cilindrinog i ispupenog dela danca, tako da se obezbedi da je ivica
krunog ava na rastojanju od najmanje 12 mm od ovog prelaza.
7.4.2.3
Ako je omota sa preklopom, uzduni ili zavojni av mora da se prebrusi sa unutranje i
spoljanje strane, na rastojanju od priblino 50 mm od preklopa, bez smanjenja debljine ploe. Posle
izvoenja preklopa, zona zavarenog spoja mora da se ispita metodom ispitivanja magnetskim prahom prema
EN 1290, ili ispitivanjem penetrantima prema EN 571-1 da se proveri da nisu nastale prsline.
7.5
Delovi pod pritiskom koji su proizvedeni oblikovanjem
7.5.1
Opti zahtevi
Delovi pod pritiskom koji su proizvedeni oblikovanjem mogu da se oblikuju u hladnom ili u toplom stanju.
Danca moraju da se proizvedu iz jednog komada lima.
Limovi koji se koriste za proizvodnju oblikovanih delova moraju da zadovolje zahteve prema 4.1.
Temperatura dela koji se proizvodi za vreme postupka oblikovanja ne sme da bude vea od 1 050 C.
7.5.2
7.5.2.1
Termika obrada posle oblikovanja

Termika obrada posle oblikovanja u hladnom stanju
Danca koja se proizvode oblikovanjem u hladnom stanju moraju posle oblikovanja termiki da se
obrade, ako proizvoa ne dokae da su postignuta svojstva navedena u 4.1, ili ako ispitivanjem rasprskavanja
pritiskom na prototipu rezervoara ne dokae da oblikovani deo nije najslabije mesto na rezervoaru.
Ako se primenjuje termika obrada posle oblikovanja u hladnom stanju, to mora da bude normalizaciono
arenje ili drugi pogodan postupak.
NAPOMENA Za odreivanje ili preporuku postupka termike obrade moe da se koristi sertifikat o ispitivanju koje
je izvrio proizvoa osnovnog materijala.
7.5.2.2
Termika obrada posle oblikovanja u toplom stanju
Ako nije predviena naknadna termika obrada, postupak oblikovanja mora da se potvrdi, kontrolie i
moraju da se ispune zahtevi prema 7.5.1.
Ako je temperatura oblikovanja nia od AR3, ili ako je vrednost izduenja elika posle oblikovanja manja od
vrednosti utvrene u 4.1, oblikovani delovi moraju posle oblikovanja u toplom stanju da se termiki obrade
normalizacijom ili drugim utvrenim postupkom, tako da se obnove mehanika svojstva u skladu sa 4.1.
7.5.3
Ispitivanje delova proizvedenih oblikovanjem
Za delove koji su oblikovani u hladnom stanju, a koji nisu termiki obraeni, ne zahtevaju se posebna
mehanika ispitivanja vezana za oblikovanje, osim zahteva prema 7.5.2.1 za ispupena danca.
Za sve ostale delove koji su proizvedeni oblikovanjem, ija je debljina vea ili jednaka 5 mm, posle
poslednje operacije oblikovanja mora da se izvri ispitivanje ili termika obrada, i da se odredi da li su
ispunjeni zahtevi za svojstva materijala. Ispitni komadi moraju da se izaberu iz dela koji predstavlja
produetak dela proizvedenog oblikovanjem ili iz samog dela koji je proizveden oblikovanjem istim
14
ISS
postupkom. Iz ispitivanog komada uzme se jedan uzorak za ispitivanje zatezanjem i tri uzorka za ispitivanje
udarom pri savijanju.
Za sluaj danca proizvedenog oblikovanjem moraju se uzeti sledei ispitni uzorci:
1 iz prvih 10 od svake vrste, a zatim
1 na svakih 1 000 proizvedenih komada, ali najmanje 1 uzorak za 2 godine.
Kao jedna vrsta danca smatraju se danca koja imaju sledee zajednike karakteristike:
istu specifikaciju materijala;
isti postupak oblikovanja;
istu termiku obradu;
geometrijsku slinost do 10 %.
7.5.4
Ponavljanje ispitivanja
Ako rezultati ispitivanja koji su uslovljeni nekvalitetnom tehnikom ispitivanja ili grekom koja je ograniena
samo na jedan uzorak nisu zadovoljavajui, ispitivanje moe da se ponovi.
Ako rezultati ispravno izvrenih ispitivanja ne odgovaraju specifikaciji, ispitivanje mora da se ponovi na
sledei nain:
ili savijanjem
nisu zadovoljili, ispitivanje mora da se ponovi
ako rezultati ispitivanja zatezanjem
na dva sledea uzorka koja su izabrana od ispitivanog komada. Rezultati oba ispitivanja moraju da
zadovolje zahteve;
ako rezultati jednog od tri ispitivanja udarom pri savijanju nisu zadovoljili, sledea tri ispitna uzorka
Srednja vrednost ovih est pojedinanih

moraju se izabrati iz od ispitivanog komada i ispitati.
ispitivanja mora da zadovolji zahteve. Najvie dve vrednosti smeju da budu manje od najmanje
vrednosti, a od ove dve vrednosti jedna mora da bude najmanje 70 % od najmanje vrednosti.
Svaki deo koji je izloen pritisku, a koji ne zadovoljava zahteve, mora da se iskljui iz grupe. Ispitivanje
mora da se ponovi na druga dva dela proizvedena oblikovanjem iz iste proizvode serije , pri emu rezultati
ispitivanja moraju da zadovolje zahteve specifikacije.
Ako rezultati ponovljenih ispitivanja ne zadovolje zahteve, delovi proizvedeni oblikovanjem i ispitni komadi
moraju da se izloe naknadnoj termikoj obradi i ispitivanje mora da se ponovi.
U sluaju da ispitivanje i posle naknadno izvrene termike obrade delova nije zadovoljavajue,
odbacuju se delovi proizvedeni oblikovanjem ili proizvodne serija ispitivanih proizvedenih delova.
7.5.5
Vizuelna provera i provera mera
Za delove proizvedene oblikovanjem, za koje se zahteva sertifikat o prijemu prema EN 10204, proizvoa
isporuke
. Rezultate
rezervoara mora da izvri vizuelnu proveru i da proveri mere prema uslovima
vizuelne provere i provere mera mora da potvrdi proizvoa i da ih ukljui u sertifikat prema EN 10204.
7.5.6
Obeleavanje
Delovi proizvedeni oblikovanjem moraju tako da se obelee da je u svakoj fazi proizvodnje mogue
identifikovati materijal i proizvoaa delova proizvedenih oblikovanjem za odreeni rezervoar. U sluaju
ispitivanja pojedinih delova iz proizvoda serija, mora da postoji mogunost odreivanja pripadnosti dela toj
proizvodnoj seriji.
7.5.7
Izvetaj o ispitivanju
15
ISS
Sertifikati navedeni u 4.5 moraju da sadre i detalje o svakoj termikoj obradi koja je vrena na delovima
koji su proizvedeni oblikovanjem.
7.6
7.6.1
Zavarivanje
Opti zahtevi
Zavarivanje mora da ispunjava sledee zahteve:

a) postupke zavarivanja za odreenu oblast primene mora da izabere proizvoa, a zavarivai i operatori
zavarivakih radova moraju da poseduju odgovarajuu kvalifikaciju za radove koje obavljaju;
b) uzduni zavareni spojevi moraju da se izvode pomou mehanizovanog/automatizovanog postupka
zavarivanja. Svi kruni zavareni spojevi na rezervoarima prenika koji je manji ili jednak 1 250 mm,
moraju da se izrade pomou mehanizovanog/automatizovanog postupaka zavarivanja.
NAPOMENA Za rezervoare za koje je neophodna usaglaenost sa PED, postupci zavarivanja i kvalifikacija
zavarivaa moraju da se odobre od strane notifikovanog organa ili tree strane koju je imenovao dravni organ.
7.6.2
Specifikacija postupaka zavarivanja (WPS)
Proizvoa mora za sve zavarene spojeve da sastavi postupke zavarivanja prema EN 288-2.
7.6.3
Kvalifikacija WPS
Kvalifikacija specifikacije postupka zavarivanja mora da se oceni ispitivanjem postupka zavarivanja prema
EN 288-3 ili EN 288-8.
7.6.4
Kvalifikacija zavarivaa i osoblja za zavarivanje
Zavarivai moraju da imaju odgovarajuu kvalifikaciju prema EN 287-1, a osoblje za zavarivanje prema
EN 1418.
NAPOMENA Za osposobljavanje, nadzor i kontrolisanje zavarivaa i osoblja koje je zadueno za zavarivanje,
odgovara proizvoa.
Proizvoa mora da odrava auriranu listu zavarivaa i osoblja koje je zadueno za zavarivanje, kao i
odgovarajua dokumenta o njihovoj kvalifikaciji.
7.6.5
Priprema ivica za zavarivanje
NAPOMENA Materijal moe da se pripremi tako da ima odgovarajue mere i oblik primenom odgovarajuih
mehanikih ili termikih postupaka seenja, ili njihovom kombinacijom. Ova priprema materijala moe da se ostvari
pre ili posle oblikovanja.
Sa povrina koje se zavaruju moraju se detaljno odstraniti sve oksidne prevlake, ulje ili druge strane materije,
da se onemogui njihov nepovoljni uticaj na kvalitet zavarenog spoja.
Ivice koje se zavaruju moraju da se privrste u zahtevanom poloaju, mehaniki ili pripojnim avom, ili
kombinacijom ova dva naina. Pripojni av mora da se odstrani ili stopi u "gusenicu" ava.
U oba sluaja proizvoa mora da obezbedi da pripojni av ne prouzrokuje metalurke greke ili nedostatke
koji se odnose na homogenost.
Proizvoa mora obezbediti da povrine pri zavarivanju budu bez korenog ava, da su dobro postavljene i da
izmeu njih postoji dovoljan zazor koji obezbeuje provar korena. Za vreme postupka zavarivanja, povrine
koje se zavaruju moraju se pogodno uvrstiti tako da se postigne zahtevana geometrija zavarenog spoja.
7.6.6
Izvoenje zavarenih spojeva
Posle svakog zavretka zavarenog spoja mora da se odstrani sva ljaka

oistiti av, uz odstranjivanje svih povrinskih greaka.
ako je potrebno, mora se
Ako se postupkom zavarivanja ne obezbedi potpunost i dovoljna dubina provara, strana korena zavarenog
spoja mora da se odstrani mehanikim ili termikim postupkom ili bruenjem sve do zdravog materijala.
16
ISS
Za delove rezervoara koji su izloeni pritisku mora da se onemogui dodir elektrodom izvan zone pripreme zavarenog spoja. Ako doe do dodira elektrodom, to mesto (ukljuujui i zonu uticaja toplote) mora da se popravi.
7.6.7
Dodatna oprema i oslonci
Zavarivanje dodatne opreme (privremene ili druge), ukljuujui i oslonce na delovima koji su izloeni
pritisku, moe da vri samo kvalifikovani zavariva prema odobrenom postupku.
Privremena dodatna oprema mora da se odstrani postupkom koji ne utie na svojstva metala ili dela koji je
izloen pritisku, a na koji je ta oprema zavarena. Zone uticaja moraju da se poprave glaanjem i provere
ispitivanjem penetrantima, ili ispitivanjem magnetnim prahom, ako se naknadno ne pokrivaju sledeim
avom koji mora da se proveri prema 9.2
7.6.8
Predgrevanje
7.6.8.1
Proizvoa mora da navede temperaturu
predgrevanja
u postupku zavarivanja.
NAPOMENA Temperatura predgrevanja zavisi od sastava metala koji se zavaruje, debljine materijala i primenjene
toplotne snage. Preporuene vrednosti za predgrevanje navedene su u EN 1011-2.
7.6.8.2 Zavarivanje nije dozvoljeno ako je temperatura osnovnog materijala u blizini zavarenog spoja
manja od +5 C.
7.7
Termika obrada posle zavarivanja
Termika obrada posle zavarivanja ne zahteva se za vrste materijala i zavarivane debljine koje se koriste za
proizvodnju rezervoara u skladu sa ovim standardom.
7.8
7.8.1
Popravke
Popravke povrinskih greaka osnovnog materijala
Manje povrinske greke, kao to su dodir elektrodom, tragovi alata, tragovi posle seenja gasnim
plamenom, moraju se odstraniti bruenjem tako da prelaz izmeu bruene povrine i okoline mora da bude
kontinualan. Posle bruenja mora da se izvri kontrolisanje povrinskih greaka.
Na mestu koje se popravlja mora da se izvri kontrolisanje debljine materijala, tako da se obezbede zahtevi
konstrukcije.
U sluaju da greke smanje debljinu zida na vrednost manju od vrednosti proraunske debljine, popravka ne
sme da se vri, a rezervoar se mora odbaciti.
7.8.2
Popravke greaka zavarenih spojeva
Greke zavarenih spojeva koje ne ispunjavaju dozvoljene kriterijume, moraju da se poprave, ili se rezervoar
mora odbaciti.
U zavisnosti od obima greaka zavarenih spojeva one se moraju popraviti ili potpunim odstranjivanjem i
ponovnim zavarivanjem celog zavarenog spoja, ili popravkom oteenog mesta.
Popravke moraju da se izvre ako preostala debljina nije u okviru dozvoljene tolerancije.
Popravke moraju da se izvre prema utvrenim postupcima zavarivanja u skladu sa 7.6.2, ili prema
specifikaciji odreenog postupka popravke. Ako se za popravku koristi prvobitni postupak zavarivanja,
postupak popravke ne mora da se ponovo utvruje.
Popravke mora da vri kvalifikovani zavariva ili operator zavarivanja.
Popravljeno mesto mora da se proveri ispitivanjima bez razaranja na isti nain kao to je predvieno za
osnovni zavareni spoj, pri emu mora da zadovolji zahteve prema taki 9. Ako rezultati provere ne
zadovoljavaju, sledea naknadna popravka nije dozvoljena.
17
ISS
Proizvoa mora da uva izvetaje o svim popravkama zavarenih spojeva.
8
8.1
Delovi koji nisu izloeni pritisku

Dodatna oprema
Oslonci, oveenja, podloke itd. koji nisu izloeni unutranjem pritisku mogu da se uvrste na rezervoar
zavarivanjem, pod uslovom da su izraeni od zavarljivih i kompatibilnih elika. Svi prikljuni zavareni
spojevi moraju da budu bez prekida.
8.2
Poloaj
Dodatna oprema mora biti tako projektovana da je mogua provera zavarenih spojeva i, ako je to mogue,
mora da se postavi na rastojanju od najmanje 40 mm od uzdunih i krunih zavarenih spojeva. Ako to nije
mogue, dodatna oprema i pripadajui zavareni spoj moraju potpuno da budu ukrteni sa glavnim zavarenim
spojem.
Dodatna oprema mora da se postavi i projektuje tako da se onemogui skupljanje ili zadravanje vode.
8.3
Otvori za provetravanje
Svaka ploa za ojaanje koja pokriva zavareni spoj izloen pritisku mora da ima otvor za provetravanje koji
je opremljen navojem i epom.
9
9.1
Pregled i ispitivanje
Vizuelni pregled zavarenih spojeva
Posle zavretka zavarivanja svi zavareni spojevi moraju se vizuelno pregledati kako bi se odredilo da li
postoje greke u skladu sa EN 970, pri emu ove greke moraju da se ocene prema kriterijumima koji su
navedeni u Prilogu D. Kontrolisana povrina mora da bude dobro osvetljena, bez masnoe, prljavtine,
okovina, vika prevlaka ili zatitnih prevlaka razliitih vrsta.
Greke koje nisu prihvatljive moraju se popraviti u skladu sa 7.8, ili rezervoar mora biti odbaen.
NAPOMENA U sluaju kada postoji nedoumica, preporuuje se da se izvri dopunsko ispitivanje metodom sa
magnetnim prahom ili metodom sa penetrantima (videti 9.3.4 i 9.3.5).
9.2
Ispitivanje bez razaranja
9.2.1 Radiografsko ispitivanje ili ispitivanje ultrazvukom uzdunih ili zavojnih zavarenih spojeva omotaa
rezervoara mora se izvriti u skladu sa 9.3.2 i 9.3.3, u obimu koji je odreen u tabeli 2. Svaka greka mora da
se oceni prema kriterijumima koji su navedenio u Prilogu D.
18
ISS
Tabela 2 Obim ispitivanja bez razaranja uzdunih zavarenih spojeva i

koeficijenti zavarenih spojeva
Grupa elika
(videti tabelu 1)
Obim ispitivanja bez razaranjaa)
Koeficijent zavarenog spoja
2.1, 2.2
100 %
1.1, 1.2, 1.3

100 %, zatim 10 %b),
1.1, 1.2, 1.3

2.1, 2.2
c)
10 %
0,85
a) Procenat se odnosi na procenat zavarenih spojeva svakog pojedinanog rezervoara.

b) Vai za potpuno mehanizovan i/ili automatizovan postupak zavarivanja, za koji je mehanizovano i najmanje
pomeranje glave za zavarivanje, kao i dovod dodatnog materijala.
c) Prva brojka: na poetku; druga brojka: posle zadovoljavajuih iskustava. Videti 9.2.3.
9.2.2 10 % celokupne duine svih krunih zavarenih spojeva na svakom rezervoaru mora da se ispita
radiografskom metodom ili ispitivanjem ultrazvukom u skladu sa 9.3.2 ili 9.3 3. Ispitivana mesta moraju da
obuhvate sve T-spojeve.
NAPOMENA
Preporuuje se da proizvoa priloi crte rasporeda svih ispitivanih mesta.
9.2.3 Za elike grupa 1.1, 1.2 i 1.3 obim ispitivanja bez razaranja moe da se smanji sa 100 % na 10 %, u
sluaju da se postiu zadovoljavajui iskustveni rezultati.
NAPOMENA Zadovoljavajui iskustveni rezultati su definisani kao uspena proizvodnja bez ikakvih nedozvoljenih
greaka, za 25 rezervoara ili za 50 m zavarenih spojeva, zavisno od toga ta je vee.
Ako se promeni postupak zavarivanja ili se nastavlja posle prekida u proizvodnji koji je dui od 4 nedelje,
kriterijumi za zadovoljavajue iskustvene rezultate moraju ponovo da se odrede.
10 % od ukupne duine svih zavarenih spojeva koji uvruju prikljuke, ogranke i ploe za
9.2.4
ojaanje na omota rezervoara i ispupena danca i 10 % od svih prikljunih zavarenih spojeva za delove koji
su izloeni pritisku, moraju da se ispitaju metodom sa magnetnim prahom i/ili metodom sa penetrantima,
videti 9.3.4 ili 9.3.5.
9.3
9.3.1
Metode ispitivanja bez razaranja

Opti zahtevi
Izbor metoda ispitivanja bez razaranja mora da se izvri prema EN 12062. Mogu da se koriste i druge metode
i postupci koji pruaju istu osetljivost pri odreivanju greaka.
9.3.2
Metoda radiografskog ispitivanja
Radiografska ispitivanja moraju da se izvre prema
EN 1435.
Osetljivost radiografskog ispitivanja mora se odrediti prema EN 462, ili drugom metodom, kojom se postie
uporediva osetljivost. Svaka ispitivana sekcija zavarenog spoja mora se obeleiti oznakom na osnovu koje
moe da se utvrdi:
a) serijski, redni ili slini identifikacioni broj radnog naloga ili referentni broj;
b) zavareni spoj;
c) sekcija zavarenog spoja;
d) poetak i zavretak zavarenog spoja.
NAPOMENA 1 Za obeleavanja se preporuuje korienje strelica ili drugih oznaka po duini zavarenog spoja, koje
jasno ograniavaju mesto poetka i zavretka zavarenog spoja.
Ako se zahteva radiografija cele duine zavarenog spoja, odgovarajuim prekrivanjem mora se obezbediti da
se na radiografu prikae ceo zavareni spoj. Svaki radiografski snimak mora se na svakom kraju oznaiti
brojem.
19
ISS
Radiografski snimci popravljanih zavarenih spojeva moraju jasno da se oznae, npr. "R1".
NAPOMENA 2 Poloaj zavarenog spoja moe da se obelei ako se koristi za uzdune zavarene spojeve, npr. slovna
oznaka L, a za krune zavarene spojeve, slovna oznaka C, sa dodatnom brojanom oznakom (1, 2, 3 itd.) koja oznaava
da li se odnosi na prvi, drugi, trei itd. zavareni spoj tog tipa.
9.3.3
Metoda ispitivanja ultrazvukom
Metode ispitivanja ultrazvukom moraju da odgovaraju odredbama EN 1714.

Pre ispitivanja zavarenih spojeva ovom metodom, ultrazvukom se mora odrediti debljina osnovnog materijala i sve greke koje mogu da ometaju uspenost ispitivanja zavarenog spoja.
9.3.4
Metoda ispitivanja magnetnim prahom
Metode ispitivanja magnetnim prahom moraju da odgovaraju odredbama EN 1290.

Mora se obratiti panja da se loom primenom magnetskog ureaja ne izazove oteenje povrine, a ako se to
dogodi, oteenje mora da se popravi u skladu sa 7.8.1.
9.3.5
Metoda ispitivanja penetrantima
Ispitivanje metodom sa penetrantima mora se izvesti u skladu sa EN 571-1.
9.4
Obeleavanje svih postupaka ispitivanja bez razaranja
Oznake du zavarenih spojeva moraju da pruaju podatke o referentnim takama za odreivanje tanog
poloaja zavarenog spoja u odnosu na izvetaj o ispitivanju [videti 12.2 i)].
9.5
Kvalifikacija osoblja
Osoblje koje vri ispitivanja mora imati kvalifikacije prema EN 473.

NAPOMENA
Za rezervoare za koje se zahteva usaglaenost sa PED Kategorija III i IV, osoblje koje vri
ispitivanje mora biti odobreno od tee nezavisne organizacije koju je priznala drava lanica.
9.6
Kriterijumi za prihvatanje
9.6.1 Greke koje su otkrivene pri ispitivanjima bez razaranja moraju da se ocenjuju prema kriterijumima
datim u Prilogu D.
9.6.2 Ako se ispitivanjima bez razaranja otkriju pojedinane nedozvoljene greke, istom metodom se
moraju proveriti sledee dve sekcije zavarenog spoja koji sadri greke. Ako se utvrde nove nedozvoljene
greke, zavareni spoj mora da se proveri 100 %, pri emu se moraju koristiti kriterijumi prihvatanja za 100 %
proveru.
9.6.3 Ako se ponavlja ista nedozvoljena greka zavarenog spoja (neprekidna ili viestruka) pri ispitivanju
celog zavarenog spoja prema 9.6.2, na isti nain moraju da se provere i rezervoari koji su izraeni
neposredno pre rezervoara koji se kontrolie, kao i onaj rezervoar koji je izraen posle njega.
9.6.4 Ako se na odgovarajuim zavarenim spojevima ova dva rezervoara ne pronau nedozvoljene greke,
nisu neophodna dalja posebna ispitivanja.
9.6.5 Ako se u prethodnom ili u sledeem rezervoaru pronau nedozvoljene greke, dodatni rezervoari
proizvedeni pre proveravanog rezervoara i posle njega, moraju se oceniti prema 9.6.2 i 9.6.3, sve dok se ne
pronae rezervoar bez nedozvoljenih greaka. Ako se primenjuje 9.2.3, za vreme nastavka proizvodnje
moraju se obnoviti zadovoljavajui iskustveni rezultati.
9.7
Proizvodne ispitne ploe (kontrolne ploe)
9.7.1 Za svaki mesec tokom proizvodnje i za svaki postupak zavarivanja uzdunih ili zavojnih zavarenih
spojeva, broj ispitnih ploa mora biti sledei:
20
ISS
1 ispitna ploa od 0 m do 60 m;
1 ispitna ploa od 60 m do 360 m;
1 ispitna ploa od 360 m do 1 860 m;
1 ispitna ploa od 1 860 m do 9 360 m.
Ako se za obimne zavarene spojeve koristi drugaiji postupak od onog za uzdune/zavojne zavarene spojeve
mora se izraditi jedna kontrolna ploa godinje za taj postupak.
9.7.2 Tamo gde je to mogue, ispitne ploe moraju da se privrste za omota rezervoara na jednom kraju
zavarenog spoja, tako da zavarene ivice na kontrolnoj ploi predstavljaju produetak i kopiju odgovarajuih
zavarenih spojeva na rezervoaru. Metal ava na ispitnoj ploi mora da se nanese kontinualno odgovarajuim
uzdunim avom, korienjem istog postupka i tehnike zavarivanja. Ako je neophodno da se ispitna ploa
zavaruje posebno, kao to je to u sluaju krunih zavarenih spojeva, mora se koristiti isti postupak
zavarivanja kao za konstrukciju rezervoara.
9.7.3 Ispitne ploe moraju da budu dovoljne veliine da se omogui izrada zahtevanih uzoraka ukljuujui
i uzorke za ponovljena ispitivanja. Vrste i broj uzoraka koji se uzimaju iz ispitne ploe navode se u tabeli 3.
Tabela 3 Broj ispitnih uzoraka
Grupa elika
(videti tabelu 1)
Debljina osnovnog materijala, e
Ispitivanje savijanjem sa strane lica ava
Ispitivanje savijanjem sa strane korena ava
Makroskopsko ispitivanje
Ispitivanje udarom pri savijanju: metal ava
Ispitivanje udarom pri savijanju: zona uticaja toplote
Ispitivanje zatezanjem metala ava u uzdunom pravcu
1.1, 1.2 i 1.3

e 12
1
1
1
31)
e > 12 e 12
1
1
1
3
31)
3
3
2.1 i 2.2
e > 12
3
3
12)
1
1) Ne zahteva se za debljine koje su manje od 5 mm.

2) Ako nastanu problemi pri ispitivanju zatezanjem metala ava, ispitivanje moe da se zameni hemijskom
analizom metala ava.
NAPOMENA Da bi se obezbedilo uzimanje uzoraka od neoteenih delova, na ispitnoj ploi mogu prvo
da se izvre ispitivanja bez razaranja.
Ispitivanja moraju da se izvre u skladu sa sledeim standardima:

Ispitivanje savijanjem
EN 910;
Makroskopsko ispitivanje
EN 1321;
Ispitivanje udarom pri savijanju
EN 875;
EN 876;
Ispitivanje zatezanjem zavarenog spoja u poprenom pravcu
EN 985.
9.7.4 Mora se sainiti izvetaj o ispitivanjima u kojem e se navesti usaglaenost rezultata ispitivanja sa
unapred utvrenim zahtevima.
9.7.5 Ako rezultati pojedinih ispitivanja savijanjem ne zadovoljavaju utvrene zahteve, mora biti
razmotren razlog za to, a ako se ne pronau nedozvoljene greke moraju se izvriti dva dodatna ispitivanja
savijanjem. Ako neko od ponovljenih ispitivanja ne zadovolji utvrene zahteve, zavareni spojevi ispitne
ploe moraju se smatrati neusaglaenim sa odredbama ovog standarda.
9.8
Zavrno kontrolisanje za prihvatanje

21
9.8.1
ISS
Ispitivanje pod pritiskom
Rezervoari moraju da se ispitaju pod pritiskom, prema Prilogu C. Rezervoari ne smeju da pokau znakove
proputanja i deformacija, a posle odvajanja od izvora pritiska, pritisak u rezervoaru ne sme da se smanjuje.
Posle ispitivanja pod pritiskom rezervoar ne sme da pokae znakove trajne deformacije.
Rezervoari koji su popravljani posle ispitivanja pod pritiskom, posle popravke moraju da se ponovo ispitaju
pod pritiskom, osim ako nije drugaije dogovoreno.
Najmanji ispitni pritisak mora da bude 1,43 puta vei od proraunskog pritiska (videti Prilog A). Mora se
izvriti proraun i obezbediti da ukupni napon u zidovima pri primenjenom ispitnom pritisku ne bude vee
od 95 % gornje granine vrednosti konvencionalnog napona teenja materijala rezervoara ReH. Tamo gde je
ova vrednost prekoraena, ispitni pritisak se mora smanjiti u odgovarajuem odnosu.
Vreme trajanja ispitivanja mora da prui dovoljno vremena za proveru pokazatelja gubitka medijuma i
ukupne plastine deformacije rezervoara, ali ne sme da iznosi manje od 10 minuta.
9.8.2
Zavrni pregled
Rezervoari projektovani i opremljeni u skladu sa ovim standardom moraju da se podvrgnu spoljanjem i

unutranjem pregledu, kojima se dokazuje da li rezervoar ispunjava zahteve projektne dokumentacije.
Ako veliina otvora ne dozvoljava unutranji pregled rezervoara posle proizvodnje, proizvoa mora da
obezbedi pregled unutranjih povrina pre zavrne montae rezervoara.
Zavrni pregled mora da se izvri posle zavretka svih zavarivakih radova i posle termike obrade, ali pre
nanoenja bilo kakvog premaza.
10 Povrinska i zavrna obrada

10.1 Opti zahtevi
Rezervoari moraju da se zatite od atmosferske korozije sistemom zatitnih premaza. Primenjeni sistem
povrinske zatite mora da uzme u obzir:
lokalne radne uslove;
vremenski interval izmeu redovnih provera/odravanja;
sve spoljanje protivpoarne i druge zatitne prevlake.
Podaci o sistemu povrinske zatite, njen pretpostavljeni vek trajanja i preporuke za odravanje moraju da se
navedu u uputstvima za rad.
10.2 Refleksivnost
Spoljanji zavrni premaz mora da bude svetle boje, sa visokom vrednou refleksije. Mogu se koristiti samo
boje sa refleksijom 1, 2 ili 3.
U tabeli 4 su dati meusobni odnosi boja i indeksa refleksije koji moraju da se koriste, a koji su odreeni
uslovima projekta u skladu sa Prilogom A.
Tabela 4 Boje i indeksi
Indeks
1
2
3
NAPOMENA
Metoda odreivanja indeksa refleksije opisana je u Prilogu H.
10.3 Zavrna obrada

Rezervoari moraju da:
22
Boja
bela, slonova kost, boja cinka, boja aluminijuma i boja srebra
uta do stepena RAL 1021
siva do stepena RAL 7035
zelena do stepena RAL 6019
sve ostale boje, osim tamnoplave i crne
ISS
budu provereni potpunim pregledom spoljanjih i vidljivih delova unutranjih povrina;

budu oieni od svih unutranjih neistoa, a zatim potpuno osueni;
imaju zatiene sve prirubnice i navarene delove protiv udara i korozije;
imaju zatiene unutranje povrine od atmosferske korozije, kao i od prodora bilo kakvog stranog
materijala. Ovaj nain zatite mora da uzme u obzir i mogue poveanje pritiska koji izaziva visoka
temperatura okoline i mogui potpritisak koji izaziva kondenzacija vodene pare.
NAPOMENA Zavrna obrada obuhvata sve obrade koje se vre posle ispitivanja pod pritiskom, a pre transporta
rezervoara. Cilj je da se rezervoar zatiti od udara i prljanja za vreme transporta, postavljanja i prikljuenja na
odgovarajue postrojenje.
11 Obeleavanje i sertifikacija
Podaci o rezervoaru moraju vidljivo i trajno da se oznae na natpisnoj ploici koja je otporna na koroziju i trajno
privrena na deo koji nije optereen pritiskom. Natpisna ploica mora da sadri najmanje sledee podatke:
naziv i adresu ili identifikaciju proizvoaa na neki drugi nain;
serijski broj;
tip ili broj proizvoden serije;
najveu i najmanju dozvoljenu graninu temperaturu (TS) i pritisak (PS);
nazivnu vodenu zapreminu rezervoara u litrima;

datum proizvodnje;
kd projekta;
ispitni pritisak (PT) u bar i datum ispitivanja.
Slovni znaci za obeleavanje moraju da budu najmanje visine 4 mm.
NAPOMENA Tamo gde je to bitno,
moe
da se navede i oznaka CE, oznaka ili identifikacija ovlaenog
organa i sve ostale informacije koje utvrdi naruilac. Najmanja visina oznake CE iznosi 5 mm.
proizvodnu seriju rezervoara

proizvoa mora da dostavi sertifikat o
Uz svaki rezervoar ili svaku
usaglaenosti koji potvruje da rezervoar ispunjava zahteve ovog standarda.
12 Zapisi i dokumentacija
12.1 Zapisi koje pribavlja proizvoa
Proizvoa mora da pribavi sledeu dokumentaciju:
a) sertifikat o hemijskom sastavu i mehanikim svojstvima elika koji je korien za izradu delova koji su
izloeni pritisku;
b) sertifikat za delove koji su proizvedeni oblikovanjem prema EN 10204, ako se to zahteva.
12.2 Dokumenti koje sainjava proizvoa

Proizvoa mora da saini sledee:
a) projektnu dokumentaciju, ukljuujui i proizvodne crtee sa svim pripadajuim kotama, specifikacije
materijala, projektne proraune i sl.;
b) izvetaje o svim termikim obradama;
c) protokole o mehanikim ispitivanjima prema 9.7.3;
d) protokole o vizuelnim pregledima i proveri mera delova koji se proizvode oblikovanjem;
e) specifikacije postupaka zavarivanja i rezultate ispitivanja postupaka zavarivanja;
23
f) aktuelni spisak zavarivaa i dokaze o njihovoj osposobljenosti;
g) zapise o svim popravkama zavarivanjem;
h) izvetaj o ispitivanju hidraulinim pritiskom;
i)
izvetaje o radiografskom ispitivanju i rezultate ostalih ispitivanja bez razaranja u skladu sa 9.2;
j)
izjavu o usaglaenosti prema taki 11;
k) uputstva za rad.
24
ISS
ISS
Prilog A
(normativan)
Proraunski pritisak i uslovi punjenja
A.1 Proraunski pritisak (p)
Proraunski pritisak mora biti izmereni pritisak, odreen za odgovarajue klimatsko podruje prema
tabelama A.1 i A.2. Proraunski pritisak ne sme biti manji od najveeg dozvoljenog radnog pritiska, PS.
Tabela A.1 Proraunski pritisak Indeksi refleksije 1 i 2
Zapremina,
m
Klimatsko
podruje I
<7
7
20,0
19,0
Klimatsko
Klimatsko
podruje II
podruje III
Najmanji proraunski pritisak,
bar
18,5
17,0
17,5
16,0
Klimatsko
podruje IV
16,0
14,0
Tabela A.2 Proraunski pritisak Indeks refleksije 3

Zapremina,
m
Klimatsko
podruje I
<7
7
23,0
22,0
Klimatsko
Klimatsko
podruje II
podruje III
Najmanji proraunski pritisak,
bar
21,5
20,0
20,5
19,0
Klimatsko
podruje IV
19,0
17,0
Rezervoari koji su predvieni za korienje u vie od jednog klimatskog podruja moraju da se projektuju
prema najveem proraunskom pritisku.
A.2 Uslovi punjenja

Zapremina i pritisak tenog TNG u zatvorenom sistemu zavise od temperature.
Usled toga nivo bezbednog punjenja predstavlja zavisnost odgovarajue referentne temperature za odreeno
klimatsko podruje prema tabeli A.3.
Tabela A.3 Referentne temperature punjenja u C
Klimatsko podruje I Klimatsko podruje II
50
48
Klimatsko podruje III

45
Klimatsko podruje IV
38
A.3 Proraun najvee koliine punjenja

Najvee dozvoljeno punjenje rezervoara mora se proraunati prema sledeoj jednaini:
U max = 0, 97
gde je:
gt
gi
V
Umax
gi
V
gt
(A.1)
relativna gustina za najniu pretpostavljenu temperaturu punjenja;

relativna gustina za referentnu temperaturu punjenja;
unutranja zapremina rezervoara odreena proraunom njegove vodene zapremine;
najvea dozvoljena zapremina.
25
ISS
Prilog B
(normativan)
Tolerancije mera rezervoara
B.1 Srednji spoljanji prenik
Srednji spoljanji prenik cilindrinog omotaa koji se proraunava iz obima ne sme da se razlikuje za vie
od 1,5 % od nazivnog spoljanjeg prenika.
B.2 Odstupanje od krunosti

Odstupanje od krunosti, O, odnos razlike izmeu najveeg i najmanjeg prenika i srednjeg prenika,
odreuje se prema obrascu:
2 ( Dmax Dmin )
Dmax + Dmin
(B.1)
ne sme biti vei od 1,5 % nazivnog spoljanjeg prenika, a najvie (u milimetrima):
( D + 1250)
200
(B.2)
Ove tolerancije primenjuju se za cilindrini omota, ukljuujui i prav deo ispupenog danca.
NAPOMENA 1 Utvrena odstupanja od krunosti ne moraju da uzimaju u obzir elastinu deformaciju koju izaziva
teina rezervoara.
NAPOMENA 2 Na mestu prikljuaka grla dozvoljeno je vee odstupanje od krunosti ako je ono dokazano
proraunom ili merenjem napona.
Pojedinana ulegnua ili ispupenja moraju biti blaga, a njihova dubina, tj. odstupanje od povrine omotaa,
ne sme biti vea od 1 % od njihove duine ili 2 % od njihove irine.
NAPOMENA 3 Vea ulegnua ili ispupenja dozvoljena su ako je njihova prihvatljivost dokazana proraunom ili
merenjem napona.
B.3 Odstupanje od pravosti

Odstupanje od pravosti ne sme biti vee od 0,5 % celokupne duine rezervoara.
B.4 Nepravilnosti krunog profila

Nepravilnosti krunog profila ne smeju da budu vee od sledeih vrednosti:
2 % od izmerene duine (kontrolisanje mernim kalibrom od 20; videti sliku F.1a)); ili
2,5 % od izmerene duine (kontrolisanje mernim kalibrom od 20), pri emu duina odstupanja od
pravosti u pravcu duine rezervoara ne sme biti vea od jedne etvrtine duine sekcije omotaa izmeu
dva kruna zavarena spoja, a najvie 1,0 m.
26
ISS
Ako jedan ili drugi uslov nije ispunjen, mora se proraunom ili merenjem napona dokazati da dozvoljene
vrednosti napona nisu prekoraene.
Ako se neravnine povrine nalaze u preseku koji sadri zavareni spoj i prelaze na susednu povrinu u vidu
ravnih zona pored zavarenog spoja, neravnina povrine ili ispupenje ne smeju biti vei od e/3 (videti
sliku F.1), gde je e debljina zida.
NAPOMENA Pogodan konzervativni postupak merenja (koji obuhvata neravnine i odstupanja od krunosti) opisan je
u informativnom Prilogu F. Za merenje se mogu koristiti i druge vrste merila, kao npr. obuhvatna ili merila sa iglom.
B.5 Tolerancije ispupenog danca

Debljina materijala posle oblikovanja ne sme biti manja od debljine koja je utvrena u Prilogu E.
B.6 Profil
Tolerancije ispupenih danaca moraju da budu u skladu sa vrednostima koje su navedene u tabeli B.1, za
delove prema slici B.1. Poluprenik ispupenja ne sme da bude vei, a poluprenik torusnog dela manji od
vrednosti utvrenih u projektu.
Na slici je:
R poluprenik ispupenja
r poluprenik torusnog dela
H visina ispupenja danca
h visina cilindrinog dela
e debljina zida danca
D spoljanji nazivni prenik danca
c obim (D)
2( Dmax Dmin )
O odstupanje od krunosti
Dmax + Dmin
i odstupanje pravog dela od cilindrinog oblika unutranja strana
o odstupanje pravog dela od cilindrinog oblika spoljanja strana
Slika B.1 Primer profila ispupenog danca
27
ISS
Tabela B.1 Tolerancije ispupenih danaca
Veliina
D 1000 mm
D > 1000 mm
Tolerancija veliine
0,4 %
0,3 %
1%
e 10 mm
e > 10 mm
i
0
+0,015D ili
+10 mm, vea od
navedenih vrednosti
0,3 mm
0,5 mm
2
Napomene
Za posebne proizvodne uslove mogu se zahtevati
i manje tolerancije.
Za posebne proizvodne uslove mogu se zahtevati
i manje tolerancije.
Tolerancija ne sme da bude manja od nule.
Stvarna debljina zida ne sme da bude manja od
debljine sa utvrenim odstupanjem.
U sluaju ispupenih danaca, za koje je spoljanji
ugao izloen postupku oblikovanja, odstupanje
ravnog dela od cilindrinog oblika ispupenog
danca meri se samo na unutranjoj strani.
B.7 Aksijalnost povrine

Povrine limova pripremljene za zavarivanje moraju da se sastave u skladu sa tolerancijom koja je
dozvoljena za odgovarajui postupak zavarivanja. Delovi moraju da se sastave prema konstrukcionim
crteima na sledei nain:
a) za uzdune zavarene spojeve cilindrinog omotaa povrine susednih limova moraju da se sastave u
skladu sa sledeom tolerancijom:
za limove debljine e do i ukljuujui 10 mm: 1mm;
za limove debljine e vee od 10 mm: 10% debljine.
b) za krune zavarene spojeve povrine susednih limova moraju da se sastave u skladu sa sledeom
tolerancijom:
10 % od debljine tanjeg dela plus 1 mm.
B.8 Dodatni delovi, prikljuci i pribor

Sve podloke, ploe za ojaanje, oveenja, konzole, oslonci i drugi dodatni delovi moraju tesno da naleu na
omota, a zazor izmeu ivica za zavarivanje ne sme da bude vei od 2 mm.
Izuzimajui sluajeve kada su na potpuno kotiranoj dokumentaciji navedene konkretne mere, zazor izmeu
spoljanje strane prikljuka i unutranje ivice otvora na omotau, prirubnici, prstenu za ojaanje ili prstenu za
privrivanje, ne sme da bude vei od 1,5 mm za otvore prenika do 300 mm, i 3 mm za otvore prenika
veeg od 300 mm. Zazor moe da se postigne obradom spoljanjeg prenika rezervoara ili prikljuka na
duini koja je potrebna za ispravno postavljanje dodatne opreme koja se zavaruje. Obraena povrina ne sme
da obuhvata prelaze ili krajeve spoljnih avova i ne sme da smanji debljinu zida grla na vrednost manju od
vrednosti koja je utvrena proraunom.
28
ISS
Prilog C
(normativan)
Ispitivanje hidraulinim pritiskom
C.1 Privremeni prikljuci
Sve privremene cevi, spojevi i ureaji za zatvaranje moraju da se dimenzioniu tako da odgovaraju
standardnom ispitnom pritisku.
Zaptivni materijal za prirubnike spojeve mora da bude kompatibilan sa materijalom koji se koristi pri radu.
C.2 Merila pritiska

Merila pritiska moraju da se izaberu u skladu sa prEN 837-2. Tanost merila pritiska mora da iznosi
najmanje 4 % od opsega merenja. Vrednost ispitnog pritiska rezervoara mora da se nalazi na skali merila
pritiska od 50 % do 90 % mernog opsega skale.
Mogu da se koriste i drugaije metode merenja pritiska, ako se postie isti stepen tanosti.
C.3 Ispitni medijum

Kao ispitni medijum obino se koristi voda. Rezervoar mora da se postavi tako da je mogue odvazduenje.
NAPOMENA
Da bi se onemoguilo zamrzavanje, voda za vreme ispitivanja mora da ima temperaturu najmanje 7 C.
C.4 Onemoguavanje udara

Rezervoar za vreme ispitivanja pod pritiskom ne sme da bude izloen nikakvim udarima ili vibracijama.
C.5 Postupak ispitivanja

Pritisak u rezervoaru mora da se poveava postepeno, sve do dostizanja vrednosti ispitnog pritiska (videti
9.8.1). Zahtevani ispitni pritisak mora da se odrava najmanje tokom 10 minuta.
Posle zavretka ispitivanja pod pritiskom, u rezervoaru se postepeno smanjuje pritisak u njegovom gornjem
delu. Mora se obezbediti odgovarajui dovod vazduha, tako da se za vreme isputanja medijuma ne stvori
nedozvoljeni potpritisak.
Posle pranjenja, sva isputena voda se mora odstraniti na odgovarajui nain.
29
ISS
Prilog D
(normativan)
Greke na zavarenim spojevima
U tabeli D.1 utvruju se kriterijumi prihvatljivosti greaka na zavarenim spojevima. U tabeli D.2 utvruje se
najvee nadvienje ava za zavrene uzdune i krune zavarene spojeve.
Tabela D.1 Nivoi greaka na sueonim zavarenim spojevima koji su utvreni
metodama ispitivanja bez razaranja
Greka
Prsline i lamelarne upljine
Gasni mehurovi (poroznost)
Gasni mehurovi podjednako
rasporeeni (podjednako
rasporeena poroznost)
Gnezdo gasnih mehurova
Gasni mehurovi u nizu

(linearna poroznost)
Izduena upljina
Zavojna upljina
upljina usled skupljanja
Ukljuci troske, praha i oksida
(paralelni sa osom ava)
Ukljuci troske i praha (pojedinani, koji nisu paralelni sa
osom ava)
Ukljuci volframa
Ukljuci bakra
Nalepljivanje (na povrini ava,
u korenu ili izmeu prolaza)
Nepotpuni provar
Ukljuci troske (svi)
Ukljuci praha (svi)
Ukljuci oksida (svi)
Metalni ukljuci (svi)
30
Poziv na
Dozvoljena granica utvrene greke
EN ISO 6520-1
100
Nisu dozvoljene
2011
d = 0,3t najvie 4 mm
2012
Za pojedinane pore videti 2011
nije dozvoljena ako celokupna projekcija povrine
pora prelazi 2 % od ukupne projekcije povrine
zavarenog spojaa)
2013
Za pojedinane pore videti 2011
nije dozvoljena ako celokupna projekcija povrine
pora prelazi 4 % od ukupne projekcije povrine zavarenog spoja, pri emu se razmatra vea povrina
od sledeih:
povrina 1) okruenje envelope koje obuhvata sve
pore;
povrina 2) krug prenika koji je jednak irini ava.
2014
Kao i za pravilno rasporeenu poroznost, videti 2011,
ali rastojanje izmeu dve pore ( l) mora biti jednako
najmanje dvostrukoj vrednosti prenika najvee pore,
ali ne manje od 4 mm (kako bi se iskljuila mogunost
nedovoljnog stapanja)
2015
l = 0,3t, najvie 5 mm; i w = 2 mm
2016
Isto kao i za izduenu upljinu, videti 2015
202
l = 0,3t,najvie 4 mm; i w = 2 mm
Nije dozvoljeno na mestu prekida ili ponovnog paljenja
luka
301
w = 0,3t, najvie 3 mm
302
U sluaju vie ukljuaka troske sa rastojanjem izmeu dva
303
ukljuka koje je manje od dvostruke duine najdueg
ukljuka, ukupna duina mora da se smatra nedostatkom
3012
Pojedinana duina od najvie 3 mm
3013
3022
3023
3041
Isto kao i za poroznost, videti 2011
3042
Nisu dozvoljeni
401
Nije dozvoljeno
402
301
302
303
304
Nije dozvoljen
Nisu dozvoljeni, ako se nalaze na povrini (moraju da
se odstrane, npr. bruenjem)
ISS
Tabela D.1 (zavretak)

Greka
Nedostatak provara
Zajed
Prokapljina
Brazda u korenu
upljina usled skupljanja u
korenu
Prevelik provar
Prevelika ispupenost
Ugaoni av sa prevelikim
nadvienjem
Greka u simetrinosti
ugaonog ava
Nepravilna povrina
Poziv na
Dozvoljena granica utvrene greke
EN ISO 6520-1
402
Nije dozvoljen
5011
t = 16 mm
:h = 0,5 mm za dugake greke
5012
6 mm t < 16 mm
:h = 0,3 mm za dugake greke
:h = 0,5 mm za kratke greke
t < 8 mm
:h = 0,3 mm za kratke greke
5041
Dozvoljena je mestimina lokalna ispupenost vea od
h (videti 504), pri emu najvea vrednost h mora da se
odredi za odgovarajue uslove rada
5013
Dugake grekeb)
:
nisu
dozvoljene
Kratke grekec)
: h = 1 mm
515
Zahteva se blag prelaz
504
503
502
h = 1mm + 0,6b, najvie 4 mm

h = 1mm + 0,15b, zahteva se blag prelaz
h = 1mm + 0,15b, najvie 4 mm, zahteva se blag prelaz
512
h = 2 mm + 0,15a,
Preveliko ispupenje mora biti bez prekida, pravilnog
oblika, sa potpunom ispunom upljine
Prelivanje
Linearno smaknue (povrine)
Prskanje
514
509
511
513
517
506
507
602
Dodir elektrodom
Prskanje
Prskanje volframa
Mestimino otkidanje povrine
Trag bruenja
Trag sekaa
Preterano bruenje
610
602
6021
603
604
605
606
Nije dozvoljeno
Videti B.7
Prskanje mora da se odstrani sa svih delova koji su
izloeni pritisku i sa svakog noseeg zavarenog spoja.
Na delovima koji su izraeni od elika St 1 dozvoljena
je pojava pojedinanih, nepravilno rasporeenih prskanja.
Glatko izbrusiti; prihvatanje zavisi od merenja debljine i
ispitivanja postojanja prslina u skladu sa 9.3
Nisu dozvoljene. Svako prekomerno bruenje mora da

se izravna prema projektnim karakteristikama (proraunska debljina = najmanja debljina osnovnog
materijala).
(U sluaju nedoumica, debljina mora da se meri
ultrazvukom.)
NAPOMENA
a je debljina ugaonog ava;

l je duina greke;
b je irina ispupenja ava;
t je debljina zida ili lima;
d je prenik pore;
w je irina greke.
h je visina greke;
a) Povrina se odreuje proizvodom najvee duine ava i lokalne irine ava.
b) Dugake greke: jedna ili vie greaka ukupne duine vee od 25 mm na svakih 100 mm duine ava, ili najvie
25 % duine ava ako su zavareni spojevi krai od 100 mm.
c) Kratke greke: jedna ili vie greaka ukupne duine od najvie 25 mm na svakih 100 mm duine ava, ili najmanje
25 % duine ava ako je zavareni spoj krai od 100 mm.
Brie se tekst
31
ISS
Prilog E
(normativan)
Obrasci za proraun rezervoara
E.1 Dozvoljena naprezanja
ReH je gornja granica konvencionalnog napona teenja koja je navedena u standardu za materijal.
Rm je zatezna vrstoa koja je navedena u standardu za materijal.
R
R
Nazivno proraunsko naprezanje f = min eH ; m
1, 5 2,4
Za temperaturu veu od +50 C, ReH mora da se zameni sa vrednou Rp0,2, koja predstavlja konvencionalni
napon teenja, pri deformaciji od 0,2 % za proraunsku temperaturu.
E.2 Obrasci za proraun

E.2.1 Opti zahtevi
Za proraun rezervoara moraju da se koriste obrasci prema E.2.2 do E.2.5.
NAPOMENA
koroziju.
Rezultujua debljina jeste minimalna debljina, pri emu se ne uzima u obzir nikakav dodatak na
E.2.2 Proraun cilindrinog omotaa

Minimalna debljina emin =
p Do
2 fz + p
gde je:
Do spoljanji prenik omotaa;
p proraunski pritisak;
z
f
koeficijent zavarenog spoja (1,0 ili 0,85);

nazivno proraunsko naprezanje.
E.2.3 Proraun torisferinog danca

Sledea pravila primenjuju se za danca koja ispunjavaju sledee zahteve:
r 0,06 Di
r 3e
e 0,08 Di
e 0,001 Di
32
(E.1)
ISS
R Do
Minimalna debljina e jeste najvea vrednost es, ey i eb, gde je:
es =
pR
2 fz 0, 5 p
(E.2)
ey =
Cp (0, 75 R + 0, 2 Di )
i
f
(E.3)
p Di
eb = 0, 75 R + 0, 2 Di

111 f b r
0,825
1,5
(E.4)
gde je:
fb = ReH/1,5 za sve materijale.
gde je:
D0 spoljanji prenik omotaa;
p proraunski pritisak;
z
f
fb
koeficijent zavarenog spoja, = 1,0 za danca iz jednog komada;

nazivno proraunsko naprezanje;
proraunsko naprezanje za proraun deformacija;
C
e
es
ey
eb
Di
R
r
koeficijent odreen sa slike E.1 ili odreen proraunom (videti E.2.6);

zahtevana debljina danca;
minimalna debljina danca za ograniavanje membranskog naprezanja u sredinjem delu;
minimalna debljina zaobljenja za onemoguavanje asimetrinog naprezanja pri zatezanju;
minimalna debljina zaobljenja za onemoguavanje izvijanja;
unutranji prenik danca;
unutranji poluprenik zaobljenja sredinjeg dela torisferinog danca;
unutranji poluprenik zaobljenja.
Debljina torisferinog danca moe se smanjiti na es, na krunoj ploi udaljenoj od zaobljenja ne manje od
Rxe .
Sve prave cilindrine prirubnice moraju biti u skladu sa E.2.2 za cilindar, ako njihova duina nije vea od
0,2 Di e ; za ove sluajeve, debljina prirubnice moe biti jednaka debljini zaobljenja.
E.2.4 Proraun elipsoidnog danca

Elipsoidno dance je definisano kao dance poluelipsoidnog oblika bez odreenog poluprenika sferinog
zaobljenja.
Pri proraunu, ova danca se razmatraju kao ekvivalentna torisferina danca, iji proraun se vri prema E.2.3.
Ovaj postupak prorauna primenjuje se samo za danca koja ispunjavaju sledee:
1,7 < K < 2,2 i z = 1.
Elipsoidna danca moraju da se proraunavaju kao nazivno ekvivalentna torisferina danca za koja je:
0, 5
r = K 0, 08 Di
(E.5)
R = [0,44K + 0,02] Di
(E.6)
gde je:
33
ISS
K = Di/2hi faktor oblika za elipsoidno dance;

unutranja visina elipsoidnog danca.
hi
Slika E.1 Proraun torisferinog danca
E.2.5
Polusferina danca
Zahtevana debljina polusverinog danca data je jedenainom:
Ovaj metod vai za e/D0 0,16

Gde je:
R
unutranji radijus danceta
projektni pritisak
koeficijent valjanosti zvarenog spoja, = 1,0 za danca iz jednog komada
nazivni projektni napon
Debljina cilindra na koju na kome je prikljueno dance mora biti zadrana na ili iznad najmanje debljine
odreene sa E.2.2 za cilindar do tangentne linije.
E.2.6 Jednaine za proraun C
34
Y = min [e/R; 0,04]
(E.7)
Z = log (1/Y)
(E.8)
X = r/Di
(E.9)
ISS
1
N = 1, 006
4
6, 2 + (90Y )
(E.10)
Za X = 0,2
C0,2 = max {[0,56-1,94Y-82,5Y]0,95; 0,5}
(E.11)
Za X = 0,1
C0,01 = 0,3635Z3 + 1,0383Z2 1,2943Z + 0,837 N
(E.12)
Za X = 0,06
C0,06 = 0,3635Z3 + 2,2124Z2 3,2937Z + 1,8873 N
(E.13)
Za 0,1 < X < 0,2

C = 10{(0,2 X)C0,1 + (X 0,1) C0,2
(E.14)
Za 0,06 < X < 0,1

C = 25{(0,1 X)C0,06 + (X 0,06) C0,1
(E.15)
E.3 Ojaanje prikljuaka

E.3.1 Opti zahtevi
Postupak prorauna koji je naveden u ovoj podtaki ogranien je na kompenzaciju otvora koji su u skladu sa
utvrenim geometrijskim ogranienjima.
Postupak prorauna naveden u ovoj podtaki primenjuje se samo na cilindrine omotae i danca sa
krunim ili eliptinim otvorima za koje su ispunjene pretpostavke i uslovi navedeni u E.3.2 i E.3.9.
E.3.2 Veliina otvora

Veliina otvora mora da se ogranii na sledee:
a) cilindrini omotai
b)
danca
di
1
2rim
di
0,6
2rim
gde je:
di unutranji prenik otvora ili prikljuka;
rim unutranji poluprenik glavnog dela (omotaa ili danca).
U svim sluajevima odnos debljine prikljuka i debljine glavnog dela eb/em mora biti u skladu sa slikom E.2.
E.3.3 Rastojanje izmeu otvora ili prikljuaka

Rastojanje izmeu otvora ili prikljuaka mereno od spoljanje ivice prikljuka, prstena ili
kompenzacione ploe, ne sme biti manje od 2lm gde je:
35
lm = (2rim + em ) em
ISS
(E.16)
gde je:
za omotae
rim = Do/2 em
(E.17)
za polusferina i torisferina danca rim = rih, i

za elipsoidna danca
0, 22 Di
rim = Di
+ 0, 22 ;
hi
gde je:
Do
Di
em
hi
lm
rim
(E.18)
spoljanji prenik omotaa ili ispupenog danca;

unutranji prenik omotaa ili pravog dela ispupenog danca;
stvarna debljina glavnog dela (omotaa ili danca) umanjena za tolerancije smanjenja debljine;
unutranja visina elipsoidnog danca;
duina glavnog dela koja je namenjena za ojaavanje, merena du ose zida od ivice otvora ili
prikljuka;
unutranji poluprenik glavnog tela (omotaa ili danca);
rih unutranji poluprenik polusferinog danca, ili sferinog dela torisferinog danca.
E.3.4 Otvori i prikljuci

Otvori i prikljuci i njihovo ojaanje u ispupenim dancima moraju se potpuno smestiti u sferinom delu
torisfere ili za elipsoidna danca u krugu prenika koji iznosi 0,6 od spoljanjeg prenika danca.
E.3.5
Cilindrini omotai i ispupena danca sa otvorima
Cilindrini omotai i danca sa otvorima moraju se ojaati u sluaju potrebe.

Ojaanu povrinu glavnog dela sa otvorima nije mogue direktno odrediti proraunom, ve mora da se
najpre pretpostavi. Ova pretpostavka moe da se potvrdi postupkom opisanim u E.3.6 do E.3.14. Primenjeni
postupak zasniva se na proraunu debljine za pritisak utvren prema E.2.2 za cilindrine omotae i prema
E.2.3 za ispupena danca i E.2.5 polusferina danca, i odreuje odnos izmeu podruja koje je optereeno
pritiskom Ap i napona optereenog preseka Af (videti sliku E.3). Ako je to potrebno, proraun moe da se
ponovi posle izvrene izmene pretpostavljenog ojaanja povrine.
E.3.6 Ojaanje omotaa

Ojaanje glavnog tela moe da se postigne na sledee naine:
a) umetanjem i zavarivanjem prstenova, videti sliku E.3 a);
b) postavljanjem i zavarivanjem ploa za ojaanja, videti sliku E.3 b);
c) postavljanjem ili umetanjem i zavarivanjem prikljuaka, videti sliku E.3 c).
E.3.7 Oblast ojaanja

Za sluajeve kada je to neophodno, odgovarajue ojaanje se mora obezbediti u svim ravnima koje presecaju
osu otvora prikljuka.
36
ISS
E.3.8 Eliptini otvori

Ako su otvori eliptini odnos izmeu velike i male ose ne sme biti vei od 1:4. Za eliptine otvore u
cilindrinim omotaima, osa u pravcu ose cilindrinog dela za potrebe prorauna se uzima kao prenik.
E.3.9 Zavareni prikljuci

Nasaeni ili usaeni prikljuci zavareni samo ugaonim zavarenim spojevima mogu se smatrati ojaanjima
samo u sluaju da su u skladu sa slikom E.3. Debljina svakog ugaonog ava mora da iznosi 0,7 puta debljine
zida rezervoara.
E.3.10 Kompenzacione ploe

Ojaanje otvora kompenzacionim ploama nije ogranieno veliinom. Stvarna irina ploe mora da se
prorauna korienjem samo glavne debljine omotaa, a ne kombinovane debljine.
E.3.11 Ojaanje Opti zahtevi

Svi otvori moraju da zadovolje sledeu optu jednainu:
p[Ap + 0,5 (Afm + Afb + Afp)] fAfm + fpAfb + fbAfp
gde je:
p
Ap
Afb
Afm
Afp
f
fb
fp
(E.19)
proraunski pritisak;
povrina optereena pritiskom;
povrina poprenog preseka ojaanja prikljuka;
povrina poprenog preseka prikljuka u glavnom delu (omota ili dance);
povrina preseka prstena u oblasti ojaanja;
nazivni proraunski napon u glavnom delu (omotaa ili danca);
nazivni proraunski napon prikljuka ili f, zavisno od toga koja je vrednost manja;
nazivni proraunski napon prstena ili ploe za ojaanje ili f, zavisno od toga koja je vrednost
najmanja.
E.3.12 Ojaanje prstenovima

Mogu da se primene samo usaeni zavareni prstenovi prema slici E.3
irina prstena lp koji slui za ojaanje ne sme biti vea od lm.
lp lm
gde je:
lm
duina glavnog dela koji slui kao efektivno ojaanje, meri se u sredinjoj osi zida od ivice otvora
ili spoljanjeg dela prikljuka.
Vrednost ep koja se koristi za odreivanje Afp ne sme biti vea od dvostruke vrednosti em,
gde je:
lp
ep
em
najvea duina prstena ili kompenzacione ploe, koji slue za ojaanje, meri se du prstena ili
sredinje ose zida od ivice otvora ili prikljuka;
debljina prstena ili kompenzacione ploe;
stvarna debljina glavnog dela (omotaa ili danca) umanjena za tolerancije debljine.
E.3.13 Ojaanje prikljucima

37
ISS
Debljina zida prikljuaka (grla) mora da bude, ako je to neophodno, vea od vrednosti debljine odreene
proraunom za utvreni unutranji pritisak i duinu lb koja se meri od spoljanjeg zida glavnog dela. Ovaj
zahtev ne zavisi od ojaanja koje ostvaruje ojaavajua ploa.
E.3.14 Spajanje ojaanja upravno na zid rezervoara

Za povezivanje prikljuaka upravno na zid rezervoara, povrine Ap, Afb, Afm i Afp moraju da se odrede prema
slici E.3 c), pri emu duine koje slue za ojaanje pri omotau ne smeju biti vee od lm (videti sliku E.3.3) i
lb = ( d ob eb ) eb
gde je:
lb
dob
eb
duina spoljanjeg dela prikljuka koja slui za ojaanje, merena od spoljanje povrine glavnog
dela;
spoljanji prenik prikljuka;
stvarna debljina prikljuka umanjena za dozvoljeno smanjenje debljine.
Najvea vrednost dela prikljuka koji se koristi za proraun dela koji je umetnut u unutranjost glavnog dela
(videti sliku E.3 c)
lbi = 0,5 lb
gde je:
lbi
duina unutranjeg dela prikljuka za ojaanje, koja se meri od unutranje povrine glavnog dela.
Mere ploa za ojaanje koje se koriste za proraun moraju da iznose:

ep em i lp lm
Slika E.2 Najvea vrednost odnosa debljine zida prikljuka i glavnog dela
38
ISS
d
Di
lm + o
2
2
Afm = em lm
Afp = ep lp
Ap =
d
rim
lm + o
2
2
Afm = em lm
Afp = ep lp
Ap =
a) Ojaanje prstenovima
Slika E.3 Konstrukcija otvora Cilindrini omotai sa pojedinanim otvorima
Di
d
lm + i
2
2
Afm = em lm
Afp = ep lp
Ap =
39
ISS
rim
d
lm + i
2
2
Afm = em lm
Afp = ep lp
Ap =
b) Ojaanje ploom za ojaanje

d d
Di
lm + o + i (lb + em)
2
2 2
Afm = em lm (za usaeni prikljuak)
Afm = em (lm+eb) (za nasaeni prikljuak)
Afb = eb (lb+em) (za usaeni prikljuak)
Afb = eb lb (za nasaeni prikljuak)
Ap =
40
ISS
d d
rim
lm + o + i (lb + em)
2
2 2
Afm = em lm
Afb = eb (lb+em+ lbi)
Ap =
c) Ojaanje prikljucima
41
ISS
Prilog F
(informativan)
Merenje najveeg odstupanja od profila omotaa
F.1 Merila profila
Za merenje odstupanja profila za svaku veliinu rezervoara pripremaju se merila profila. Detalji merila
navedeni su na slici F.1a).
Najmanja unutranja duina luka merila treba da iznosi 0,175 D0, (20 luka), gde je D0 spoljanji prenik
rezervoara. Ovaj prenik treba da se proveri merenjem rezervoara.
Za neke rezervoare proraunata duina luka nije dovoljna za prekrivanje ravnih povrina. Zbog toga je
potrebno da se najmanja duina luka povea tako da prekrije ravne povrine.
Preporuena irina izreza za zavareni spoj je 28 mm, ali moe da se povea, tako da se izmeu izreza i
zavarenog spoja obezbedi dovoljno rastojanje (videti sliku F.1a).
F.2 Merenje odstupanja od profila povrine

Priblina oblast sa najveim odstupanjem od pravosti povrine treba da se odredi pomou merila, koje se
meri na rastojanjima od priblino 250 mm u pravcu uzdunog vara. Posle odreivanja oblasti sa najveim
odstupanjem od pravosti P, tanim merenjem P1 i P2 (videti sliku F.1b) odreuje se najvee odstupanje od
pravosti. Mora da se obrati panja da merilo dodiruje omota u takama koje su navedene u napomeni na
slici F.1.
Za merenje P1 i P2 moe da se izradi konino merilo prema slici F.2.
Pribline mere ravni treba da se izmere i da se zabelee u mestima sa najveim odstupanjima od pravosti.
Za sliku F.1b) merilo treba da dodiruje omota u taki A i da je to blie taki B. Slino tome, ako merilo
dodiruje omota u taki D, treba da je to blie taki C. Ako postoji uzdignue izmeu taaka A i B, odnosno
D i C, na slici F.1c), ova metoda moe da iskae veu vrednost neravnina, i u tom sluaju neravnina se
odreuje odlivkom u gipsu. Take A i D treba da su izvan zaravnjenja.
42
ISS
a)
b)
c)
Na slici je:
a) detalj merila 20
b) merenje spoljanjih neravnina
c) merenje unutranjih neravnina
NAPOMENA
Maksimalno odstupanje za b) i c) P =
P1 + P2
4
Slika F.1 Merenje najveeg odstupanja profila omotaa
Slika F.2 Konino merilo

43
ISS
Prilog G
(informativan)
Primeri zavarenih spojeva
Primeri zavarenih spojeva prikazani su na slikama G.1 do G.5.
Slika G.1 Sueoni V-zavareni spoj
Na slici je:
1 neobavezno zakoenje
2 unutranji prenik
3 prema potrebi
4 dubina preklapanja = e1
5 izbegavati otar prelaz
NAPOMENA 1 Granine mere (npr. e1 2,5e) vae samo za pripremu zavarivanja.
NAPOMENA 2 Izvedeni zavareni spoj treba da ima gladak profil i potpuno da ispunjava leb po celoj debljini ploa
koje se spajaju. Videti 7.4.2.
Oblikovani deo, koji predstavlja podlogu zavarenog spoja, treba da se potpuno spoji po celom obimu i sa drugim delom
spoja. To se moe postii obradom naleue povrine preklopljenog dela, tako da debljina materijala koja predstavlja
podlogu zavarenog spoja nije manja od 75 % prvobitne debljine.
Slika G.2 Preklopljeni zavareni spoj
44
ISS
Na slici je:
L najmanje e/3, ali ne manje od 6 mm
Slika G.3 Zavareni spoj nasaenog prikljuka
45
ISS
Slika G.4 Zavareni spoj usaenog prikljuka
46
ISS
Slika G.5 Zavareni spoj prikljuka: integralno podloen
47
ISS
Prilog H
(informativan)
Metoda odreivanja indeksa refleksije
H.1 Metoda
Termometar (ili neki drugi ureaj za merenje temperature) uroni se u boju bez sjaja. Ostavi se da se boja na
termometru osui.
Na spoljanjoj temperaturi od 32 C u hladu, termometar se izloi direktnim sunevim zracima tokom
60 minuta.
Odnos izmeu izmerene temperature i indeksa refleksije naveden je u tabeli H.1.
Tabela H.1 Odnos izmeu izmerene temperature i indeksa refleksije
48
Izmerena temperatura
C
Indeks
do 44
do 47
do 50
do 53
3
4
Primeri boja
bela, slonova kost, srebrna, boja cinka, boja

aluminijuma
uta do stepena RAL 1021
siva do stepena RAL 7035
zelena do stepena RAL 6019
sve ostale boje, osim tamnoplave i crne
tamnoplava i crna
ISS
Prilog ZA
(informativan)
Take ovog evropskog standarda koje se odnose na bitne zahteve
ili druge odredbe EU direktive 97/23/EC
Ovaj evropski standard pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije i
Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu i on podrava bitne zahteve direktive novog pristupa 97/23/EC.
UPOZORENJE
Postoji mogunost da se na proizvode koji su obuhvaeni predmetom i podrujem
primene ovog standarda mogu primeniti i drugi zahtevi i druge direktive EU.
Kada se ovaj standard citira u Slubenom listu Evropskih zajednica (Official Journal of the European
Communities) u okviru te direktive i primeni kao nacionalni standard u najmanje jednoj zemlji lanici,
usklaenost sa takama ovog standarda navedenim u tabeli ZA pretpostavlja, u okviru predmeta i podruja
primene ovog standarda, usaglaenost sa odgovarajuim bitnim zahtevima te direktive i sa njom povezanim
propisima EFTA.
Tabela ZA.1 Podudarnost ovog evropskog standarda i Direktive 97/23/EC
Taka (take)/podtake ovog
evropskog standarda
Prilog A, Prilog E
5.1, 10.1
7
7.5, 7.6.5
4.4, 7.4, 7.6
9.5
7.5.2, 7.7
7.2
9.8.2
9.8.1, Prilog C
11
12.2
4.5, 7.5.7.12.1
E.1
5.1, tabela 2
9.8.1
4.1, 5.2
Ograniava se na/
Napomene
Proraun za odgovarajue optereenje
Korozija i drugi hemijski uticaji
Postupci proizvodnje
Priprema sastavnih delova
Nerastavljivi spojevi
Ispitivanja bez razaranja
Termika obrada
Sledljivost
Zavrno ispitivanje
Ispitivanje pod pritiskom
Obeleavanje i etiketiranje
Dokumentacija
Sertifikati materijala
Dozvoljena optereenja
Koeficijent zavarenog spoja
Hidrauliko ispitivanje pod pritiskom
Svojstva materijala
Bitni zahtevi(ERs) **)

Direktive 97/23/EC
2.2.1, 2.2.3
2.6
3.1
3.1.1
3.1.2
3.1.3
3.1.4
3.1.5
3.2.1
3.2.2
3.3
3.4
4.3
7.1
7.2
7.4
7.5
Nacionalna fusnota
**)
ERs (Essential requirements) na srpskom jeziku znai Bitan zahtev
49
ISS
Bibliografija
[1]
50
EN 1011-2, Welding Recommendations for welding of metallic materials Part 2: Arc welding of
ferritic steels (Zavarivanje Preporuke za zavarivanje metalnih materijala Deo 2: Elektroluno
zavarivanje feritnih elika)
ICS 23.020.30
Klasifikaciona grupa M.E2
Deskriptori: posude pod pritiskom, stabilne posude pod pritiskom, zavareni cilindrini elini rezervoari za gas, teni
naftni gas, projektovanje, proizvodnja
Descriptors: pressure vessels, static pressure vessels, static welded gas cylindrical tanks, liquified petroleum gas,
design, manufacture
Ukupno strana 50

Nasrps en 12542

Transféré par

Informations du document

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Nasrps en 12542

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

SRPSKI

Stabilni zavareni elini cilindrini nadzemni

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE

AUTORSKA PRAVA ZATIENA

(011) 75-41-260, 75-41-261

Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije reenjem br.

dodate su nacionalne fusnote za dodatna objanjenja;

Veza srpskih dokumenata i citiranih meunarodnih i evropskih dokumenata

Stabilni zavareni elini cilindrini nadzemni rezervoari serijske proizvodnje

Ref. oznaka EN 12542:2002+A1:2004 E

Predmet i podruje primene.................................................................................................................... 7

Normativne reference ............................................................................................................................. 7

Izvoenje i proizvodnja ........................................................................................................................ 12

Delovi koji nisu izloeni pritisku ......................................................................................................... 18

Pregled i ispitivanje .............................................................................................................................. 18

Povrinska i zavrna obrada ................................................................................................................. 22

Obeleavanje i sertifikacija .................................................................................................................. 23

Zapisi i dokumentacija ......................................................................................................................... 23

Nepravilnosti krunog profila............................................................................................................... 26

Prilog C (normativan) Ispitivanje hidraulinim pritiskom ........................................................................... 29

Greke na zavarenim spojevima............................................................................... 30

Prilog E (normativan) Obrasci za proraun rezervoara ................................................................................ 32

Predgovor za izmenu br. 1

Stabilni zavareni elini cilindrini nadzemni rezervoari

Predmet i podruje primene

Approval and testing of welders for fusion welding Part 1: Steels

Non-destructive examination of welds Magnetic particle testing of welds Method

Unifired pressure vessels Part 2: Materials

Ova svojstva odgovaraju vrednosti Re/t koja je definisana u PED.

Stvarna temperatura kritine take menja se u zavisnosti od sastava elika.

najmanje izduenje mora da iznosi 14 %;

a) U skladu sa odreenim standardima za eline proizvode, ReH moe da se zameni sa Rp0,2.

Delovi pod pritiskom, osim omotaa i danaca

Delovi zavareni na rezervoar

U svim sluajevima materijali moraju da ispune zahteve prema 4.1.

Potroni materijal za zavarivanje

Nemetalni materijali (zaptivai)

Debljina zida rezervoara mora da se prorauna prema Prilogu E.

zavarenog spoja, kao i obim ispitivanja bez

Proraunska temperatura mora biti u opsegu od 20 C do 50 C. Ako se proraun vri sa temperaturama

Zahtevi koji se odnose na vakuum

Rezervoar mora da se projektuje tako da izdri najmanji apsolutni unutranji pritisak od

Ovaj zahtev moe da se ispuni ako se zadovolje zahtevi prema EN 13445-3.

Optereenje oveenja za dizanje

Poloaj zavarenih spojeva i otvora

rastojanju od najmanje 40 mm izmeu zavarenih spojeva.

Rezervoari moraju da se proizvedu prema projektnoj dokumentaciji i specifikacijama u skladu sa

Proizvoa je odgovoran za kompetentnost, osposobljenost i nadzor nad svojim osobljem.

Kontrolisanje i sledljivost materijala

Moraju da se uvaju zapisi o potronom materijalu za zavarivanje.

Tolerancije oblika rezervoara moraju biti u skladu sa Prilogom B.

Prihvatljivi detalji zavarenih spojeva

Uzduni zavareni spojevi

Preklopni zavareni spojevi

Preporueno izvoenje preklopnog spoja moe se videti na slici G.2.

Ako je omota sa preklopom, uzduni ili zavojni av mora da se prebrusi sa unutranje i

Delovi pod pritiskom koji su proizvedeni oblikovanjem

Termika obrada posle oblikovanja

Termika obrada posle oblikovanja u toplom stanju

Ispitivanje delova proizvedenih oblikovanjem

Srednja vrednost ovih est pojedinanih

Vizuelna provera i provera mera

Zavarivanje mora da ispunjava sledee zahteve:

Specifikacija postupaka zavarivanja (WPS)