SRPS en 1745 PDF

FAKULTET TEHNICKIH NAUKA U NOVOM SADU, TRG DOSITEJA OBRADOVICA 6, 21000 NOVI SAD ; 28.
novembar 2011
DOZVOLJENO SAMO ZA JEDNOG KORISNIKA. ZABRANJENO UMNOAVANJE I KORICENJE NA MREI !
SRPSKI
STANDARD
SRPS EN 1745
Septembar 2009.
Identian sa EN 1745:2002
Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje

Metode odreivanja projektnih toplotnih
vrednosti
Masonry and masonry products Methods for determining design

thermal values
I izdanje
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
NARUDBENICA BR. - 02317
Referentna oznaka
SRPS EN 1745:2009 (sr)
FAKULTET TEHNICKIH NAUKA U NOVOM SADU, TRG DOSITEJA OBRADOVICA 6, 21000 NOVI SAD ; 28. novembar 2011
AUTORSKA PRAVA ZATIENA

Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnoavanje, u
celini ili delimino, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost
Instituta za standardizaciju Srbije.
ISS
Izdaje Institut za standardizaciju Srbije
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105
Telefoni:
Telefaks:
Prodaja:
Informacioni centar:
(011) 75-41-260, 75-41-261

(011) 75-41-257
(011) 65-47-496
(011) 65-47-293
iss1@iss.rs
prodaja@iss.rs
www.iss.rs
ISS
SRPS EN 1745:2009
Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije reenjem br. 149/38-52-02/2009 od
30. septembra 2009. godine.
Ovaj standard je identian sa evropskim standardom EN 1745:2002 i objavljen je uz dozvolu
Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, Avenue Marnix 17, B-1000 Brussels.
CEN i njegove lanice u potpunosti zadravaju sva prava reprodukovanja i umnoavanja evropskih
standarda u bilo kom obliku i na bilo koji nain i oni se ne mogu umnoavati bez pisanog odobrenja
CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije.
This standard is identical with EN 1745:2002 and is reproduced by permission of CEN, Avenue Marnix 17,
B-1000 Brussels.
All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to
CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in
writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia.
Nacionalni predgovor
Ovaj standard pripremila je Komisija za standarde iz oblasti toplotne tehnike u graevinarstvu, KS U163.
Standard SRPS EN 1745 predstavlja prevod evropskog standarda EN 1745:2002 sa engleskog na srpski
jezik.
Veza srpskih dokumenata i citiranih evropskih i meunarodnih dokumenata

SRPS EN 771-1:),
SRPS EN 771-2:*),
Specifikacija elemenata za zidanje Deo 1: Elementi za zidanje od gline

Specifikacija elemenata za zidanje Deo 2: Elementi za zidanje od kalcijum-silikata
SRPS EN 771-3:*),
Specifikacija elemenata za zidanje Deo 3: Elementi za zidanje od betona
(od obinih i lakih agregata)
)
SRPS EN 771-4:* ,
Specifikacija elemenata za zidanje Deo 4: Autoklavirani elementi za
zidanje od elijastog betona (od obinih i lakih agregata)
SRPS EN 771-5:2008,
Specifikacija elemenata za zidanje Deo 5: Elementi za zidanje od vetakog
kamena
SRPS EN 771-6:2008,
Specifikacija elemenata za zidanje Deo 6: Elementi za zidanje od
prirodnog kamena
SRPS EN 1015-10:2008,
Metode ispitivanja maltera za zidanje Deo 10: Odreivanje granulometrijskog sastava estica (prosejavanjem) (EN 1015-10:1998, IDT)
SRPS EN 1015-10:2008/A1, Metode ispitivanja maltera za zidanje Deo 10: Odreivanje granulometrijskog sastava estica (prosejavanjem) (EN 1015-1:1998/A1:2006, IDT)
SRPS EN 1934:*),
Toplotne performanse zgrada Odreivanje toplotne otpornosti pomou
metode grejne kutije korienjem toplotnog fluksmetra Zidane konstrukcije
(EN 1934:1998, IDT)
SRPS EN 12664:2008,
Toplotne performanse graevinskih materijala i konstrukcija Odreivanje
toplotne otpornosti pomou metoda sa zatienom grejnom ploom i toplotnim
fluksmetrom Suvi i vlani proizvodi srednje i niske toplotne otpornosti
(EN 12664:2001, IDT)
SRPS EN ISO 6946:2005,
Graevinske komponente i graevinski elementi Toplotna otpornost i
koeficijent prolaza toplote Metoda prorauna (EN 6946:1996, IDT)
SRPS EN ISO 7345:1997,
Toplotna izolacija Fizike veliine i definicije (ISO 7345:1987, IDT)
)
Bie objavljen.
SRPS EN 1745:2009
ISS
SRPS EN ISO 8990:)),
Toplotna izolacija Odreivanje svojstava toplotnog provoenja u stacionarnom stanju Kalibrisana i zatiena grejna kutija (ISO 8990:1994, IDT)
SRPS EN ISO 10211-1:2008, Toplotni mostovi u graevinskoj konstrukciji Proraun toplotnih flukseva i
povrinskih temperatura Deo 1: Opte metode (EN ISO 10211-1:1995, IDT)
SRPS EN ISO 10456:2008, Graevinski materijali i proizvodi Postupci za odreivanje deklarisanih i
projektnih toplotnih vrednosti (EN ISO 10456:1999, IDT)
SRPS ISO 8301:2004,
Toplotna izolacija Odreivanje toplotne otpornosti i odgovarajuih svojstava pri stacionarnom stanju Ureaj sa toplotnim fluksmetrom (ISO 301:1991,
IDT)
Evropski i meunarodni dokumenti na koje se ovaj standard normativno poziva primenjuju se za potrebe
ovog standarda poto nisu preuzeti kao identini srpski dokumenti.
Bie objavljen.
ii
EN 1745
EVROPSKI STANDARD
EUROPEAN STANDARD
NORME EUROPENNE
EUROPISCHE NORM
April 2002.
ICS 91.080.30; 91.120.10

Verzija na srpskom jeziku
Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje Metode odreivanja

projektnih toplotnih vrednosti
Masonry and masonry products

Methods for determining design
thermal values
Maonnerie et lments de
Mauerwerk und
maonnerie Dtermination des Mauerwerksprodukte Verfahren
valeurs thermiques de calcul
zur Ermittlung von
Wrmeschutzrechenwerten
Ovaj evropski standard odobrio je CEN 15. septembra 2000. godine.

lanice CEN-a obavezne su da se pridravaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi
pod kojima ovaj evropski standard, bez izmena, stie status nacionalnog standarda. Aurirani spiskovi i
bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Menadment centra ili
od lanica CEN-a.
Ovaj evropski standard postoji u tri zvanine verzije (na engleskom, francuskom i nemakom jeziku). Verzija
na nekom drugom jeziku, nastala prevoenjem na nacionalni jezik pod odgovornou lanice CEN-a i
prijavljena Menadment centru, ima isti status kao zvanina verzija.
lanice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, eke Republike, Danske,
Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemake, Norveke,
Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
CEN
Evropski komitet za standardizaciju
European Committee for Standardization
Comit Europen de Normalisation
Europisches Komitee fr Normung
Menadment centar: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels
2002 CEN Sva prava reprodukovanja i umnoavanja u bilo kom obliku i na bilo koji nain zadravaju lanice CEN-a
u svim zemljama.
Ref. oznaka EN 1745:2002 E
SRPS EN 1745:2009
ISS
Predgovor
Ovaj dokument (EN 1745:2002) pripremio je Tehniki komitet CEN/TC 125, Zidane konstrukcije, iji je
sekretarijat u nadlenosti BSI-ja.
Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identinog teksta ili
proglaavanjem najkasnije do oktobra 2002. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim
moraju se povui najkasnije do oktobra 2002. godine.
Ovaj evropski standard pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije i
Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu, i on podrava bitne zahteve direktive(a) EU.
Prilozi A, D i E predstavljaju sastavni deo ovog standarda. Prilozi B i C su samo informativni.
Sledee take ovog standarda su predmet A-odstupanja, koje proizlazi iz zahteva Francuske:
4.1, 4.2.1, 4.2.2.4, 4.3, 5.1, 5.2.1, 6.2 i 6.3.1.2.
Prilog ZA (normativan) sadri ostala objanjenja o A-odstupanju.
Prema Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih zemalja
obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Finske,
Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemake, Norveke, Portugala,
panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
ISS
SRPS EN 1745:2009
Uvod
Ovaj standard sadri pravila za odreivanje projektnih vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti i
toplotne otpornosti, kako za zidane konstrukcije, tako i za proizvode za zidanje.
On takoe opisuje kako se odreuju osnovne vrednosti za proraun projektnih toplotnih veliina, kao i
postupak izvoenja projektnih vrednosti iz osnovnih vrednosti. On vai kako za pune elemente za zidanje
(take 4 i 5), tako i za elemente za zidanje sa upljinama i kompozitne elemente za zidanje (taka 6).
Opisana su tri postupka za odreivanje toplotne otpornosti i/ili koeficijenta toplotne provodljivosti:
primena tabelarnih - i/ili R-vrednosti;
merenje - i/ili R-vrednosti;
proraun ekvivalentnih - i/ili R-vrednosti.
Standard uzima u obzir razliite vane tipove proizvoda za zidanje:
pune elemente za zidanje;
elemente za zidanje sa upljinama;
kompozitne elemente za zidanje.
Projektna vrednost za jedno svojstvo proizvoda jeste ona vrednost koja se odreuje za specifinu primenu
proizvoda, kao i za primenu u proraunima.
Projektne toplotne vrednosti odreuju korisnik/projektant i graevinska kontrola prema postupku datom u
ovom standardu u saglasnosti sa planiranom primenom proizvoda, uslovima okoline odnosno klimatskim
uslovima, imajui na umu svrhu prorauna, kao to je:
utroak energije;
projektovanje grejnih i rashladnih sistema;
proraun povrinskih temperatura;
usaglaenost sa nacionalnim graevinskim propisima;
razmatranje nestacionarnih toplotnih uslova u zgradama.
Odreeni graevinski proizvod moe da ima razliite projektne toplotne vrednosti koje odgovaraju
planiranoj primeni proizvoda. Uobiajeno je da proizvoai/trgovci daju projektne toplotne vrednosti za
svoje proizvode.
ISS
SRPS EN 1745:2009
Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje Metode

odreivanja projektnih toplotnih vrednosti
1
Predmet i podruje primene
Ovaj evropski standard opisuje postupke za odreivanje projektnih toplotnih vrednosti (toplotna otpornost
i/ili koeficijent toplotne provodljivosti) za zidane konstrukcije i proizvode za zidanje.
Normativne reference
U ovaj evropski standard ugraene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih
publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajuim mestima u tekstu, a spisak publikacija
dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene ili revizije bilo koje od ovih publikacija
primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su u njega ukljuene putem izmene ili revizije. Kada se
navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva (ukljuujui i izmene).
EN 771 (all parts), Specification for masonry units
EN 772-3,
Methods of test for masonry units Part 3: Determination of net volume and
percentage of voids of clay masonry units by hydrostatic weighing
EN 772-4,
Methods of test for masonry units Part 4: Determination of real and bulk density and
of total and open porosity for natural stone masonry units
EN 772-13,
Methods of test for masonry units Part 13: Determination of net and gross dry
density of masonry units (except for natural stone)
EN 772-16,
Methods of test for masonry units Part 16: Determination of dimensions
EN 1015-10,
Methods of test for mortar for masonry Part 10: Determination of dry bulk density of
hardened mortar
EN 1934,
Thermal performance of buildings Determination of thermal resistance by hot box
method using heat flow meter Masonry
EN ISO 6946:1996, Building components and building elements Thermal resistance and thermal
transmittance Calculation method (ISO 6946:1996)
EN ISO 7345,
Thermal insulation Physical quantities and definitions (ISO 7345:1987)
EN ISO 8990,
Thermal insulation Determination of steady-state thermal transmission properties
Calibrated and guarded hot box (ISO 8990:1994)
EN ISO 10211-1, Thermal bridges in building construction Heat flows and surface temepratures
Part 1: General calculation methods (ISO 10211-1:1995)
EN ISO 10456,
Building materials and products Products for determining declared and design values
(ISO 10456:1999)
ISO 8301,
Thermal insulation Determination of steady-state thermal resistance and related
properties Heat flow meter apparatus
ISO 8302,
Thermal insulation Determination of steady-state thermal resistance and related
properties Guarded hot plate apparatus
prEN 12664,
Thermal performances of building materials and products Determination of thermal
resistance by means of guarded hot plate and heat flow meter methods Dry and moist
products of medium and low thermal resistance
5
SRPS EN 1745:2009
ISS
Termini, definicije i simboli
Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se sledei termini, definicije i simboli, kao i oni navedeni u
EN ISO 7345.
3.1
Termini i definicije
3.1.1
zidane konstrukcuje (masonry)
elementi za zidanje poloeni na osnovu utvrenog pravila, gde su fuge popunjene malterom
3.1.2
proizvod za zidanje (masonry product)
elementi za zidanje, zidarski malter i malter za povrinsku obradu
3.1.3
pun element za zidanje (solid masonry unit)
element za zidanje koji ne sadri upljine, izuzimajui, npr., povrinske uputene elemente, kao to su
hvataljke, zupci itd.
3.1.4
kompozitni element za zidanje (compozite masonry unit)
element za zidanje koji se sastoji od vie materijala
3.1.5
toplotna vrednost (thermal value)
opti termin za koeficijent toplotne provodljivosti [W/(mK)] ili toplotnu otpornost [m2K/W]
3.1.6
osnovna toplotna vrednost (basic thermal value)
vrednost toplotnog svojstva graevinskog materijala ili graevinskog proizvoda u suvom stanju, koja je
odreena prema ovom standardu kao osnova za proraun projektnih toplotnih vrednosti
NAPOMENA
otpornost.
Osnovna toplotna vrednost moe da se odnosi na koeficijent toplotne provodljivosti ili na toplotnu
3.1.7
projektna toplotna vrednost (design thermal value)
vrednost toplotnog svojstva graevinskog materijala ili graevinskog proizvoda pod odreenim spoljnim i
unutranjim uslovima, koji se mogu uzeti kao tipino ponaanje materijala ili proizvoda kada su ugraeni u
graevinsku komponentu
NAPOMENA
otpornost.
Projektna toplotna vrednost moe da se odnosi na koeficijent toplotne provodljivosti ili na toplotnu
3.1.8
ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti (equivalent thermal conductivity)
vrednost koja se dobija deljenjem debljine odreenog elementa za zidanje ili konstrukcije sa toplotnom
otpornou
3.1.9
referentni uslovi (reference conditions)
skup uslova koji opisuju ravnoteno stanje koje je izabrano kao osnova na koju se odnose toplotne vrednosti
graevinskih materijala i proizvoda
3.1.10
suvo stanje (dry state)
stanje posle suenja pod uobiajenim uslovima, kao to je opisano u odgovarajuim proizvodnim
standardima
6
ISS
3.2
SRPS EN 1745:2009
Simboli
Simbol
10,dry
i
U
equ
Ri
RU
T
C
L
w
HU, hU
HM, hM
Fm
fu
F
U
U
P
Veliina
koeficijent toplotne provodljivosti, izmeren u suvom stanju pri
prosenoj temperaturi od 10 C
pojedinani koeficijent toplotne provodljivosti
projektni koeficijent toplotne provodljivosti
ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti
pojedinana toplotna otpornost
projektna toplotna otpornost
temperatura
relativni koeficijent difuzije vodene pare
specifini toplotni kapacitet
duina elementa za zidanje
irina elementa za zidanje
visina elementa za zidanje
debljina malterisanog spoja
faktor za preraunavanje sadraja vlage
koeficijent za preraunavanje vlanosti s obzirom na masu
koeficijent za preraunavanje vlanosti s obzirom na zapreminu
relativna masena vlanost materijala
relativna zapreminska vlanost materijala
koeficijent prolaza toplote
udeo frakcije
Jedinica
W/(mK)
W/(mK)
W/(mK)
W/(mK)
m2K/W
m2K/W
K
kJ/(kgK)
mm
mm
mm
mm
kg/kg
m3/m3
kg/kg
m3/m3
W/(m2K)
%
4 Postupci za odreivanje projektnih toplotnih vrednosti za pune elemente za

zidanje i za malter
4.1
Opte
Za pune elemente za zidanje, -vrednost materijala i ekvivalentna -vrednost proizvoda su identine.

NAPOMENA
Poto lebovi ne prolaze kroz element, ne smatraju se upljinama.
Osnovne -vrednosti punih elemenata za zidanje i maltera mogu se dobiti ispitivanjima na uzorcima
materijala, ili iz tabela, ili sa dijagrama, u kojima je data zavisnost 10,dry od zapreminske mase. U oba
sluaja, -vrednost mora da bude reprezentativna za materijal, u skladu sa proizvodnim standardom.
Iz ovih osnovnih -vrednosti mogu se proraunati projektne vrednosti RU ili U, pri emu treba da se uzme u
obzir uticaj vlage.
Projektne vrednosti RU ili U zidanog zida od punih elemenata za zidanje mogu se odrediti iz tabela ili
ispitivanjima na uzorcima zidanih konstrukcija, ili proraunima.
4.2
Osnovne -vrednosti za pune elemente za zidanje i za malter
4.2.1 Tabelarne -vrednosti (odreivanje se vri iskljuivo na osnovu zavisnosti izmeu i

zapreminske mase)
10,dry-vrednosti razliitih materijala za zidanje date su u Prilogu A, sa razlikama na osnovu tipa materijala i
zapreminske mase u suvom stanju. Ovaj prilog sadri takoe i vrednosti za relativni koeficijent difuzije
vodene pare, specifini toplotni kapacitet, koeficijente za vlanost koji opisuju porast u zavisnosti od
procenta porasta vlanosti.
Ove tabelarne vrednosti vae za materijale ija se gustina kontrolie putem fabrike kontrole, bez
sprovoenja direktnog merenja . Vrednosti su navedene kao 50 % i 90 % fraktila (P) postojeih opsega
-vrednosti za odreeni materijal date gustine.
7
SRPS EN 1745:2009
ISS
4.2.2 Izmerene -vrednosti (odreivanje zasnovano na zavisnosti od zapreminske mase i poetnog

ispitivanja tipa )
Kad proizvoa odlui da odredi -vrednost iz ispitnog merenja, mora da koristi sledei postupak:
4.2.2.1
Ispitni uzorci
Detaljne informacije o ispitnim uzorcima preuzimaju se iz ISO 8302 i prEN 12664. Mora se voditi rauna da
se ispitni uzorak tako izradi da bude reprezentativan za proizvod za zidanje.
NAPOMENA
4.2.2.2
Podesan postupak za to je da se ispitni uzorci iseku iz elementa za zidanje.
Kondicioniranje uzoraka
Materijali za zidanje uobiajeno se ispituju u suvom stanju. Takoe je mogue da se ispitivanja sprovedu u
vlanom stanju [npr. uzorci kondicionirani do konstantne mase na temperaturi okoline od (23 2) C i pri
relativnoj vlanosti vazduha (50 5) %]. U ovom sluaju, izmerena vrednost se preraunava na suvo stanje.
4.2.2.3
Ispitivanja
Referentni postupak ispitivanja utvren je u ISO 8302. Detaljnije informacije o postupku ispitivanja za
materijale za zidanje date su u prEN 12664.
Mogu se primeniti alternativni postupci ispitivanja, kao u ISO 8301, koji mogu zahtevati razliite ispitne
uzorke i metode kondicioniranja uzoraka, ako se moe uspostaviti veza izmeu referentnog i alternativnog
postupka ispitivanja.
4.2.2.4
Odreivanje osnovne -vrednosti
Odreivanje osnovne -vrednosti poiva na srednjoj -vrednosti i na graninoj -vrednosti. Za ovaj postupak
odreivanja potrebne su tri osnovne informacije:
1) Tabelarna veza izmeu i zapreminske mase za dati materijal (videti Prilog A).
2) Opseg zapreminske mase proizvoda, koji moe da bude dobijen ili kontrolom proizvoda od poetka
proizvodnje, ili na osnovu tolerancija za zapreminsku masu, koje su navedene u odgovarajuim
standardima za proizvode.
3) Zahtevane su najmanje tri pojedinane vrednosti za zapreminsku masu i za i, koje obezbeuju da je
osnovna -vrednost reprezentativna za bilo koji proizvedeni materijal. Treba sprovesti tri ispitivanja na
ispitnim uzorcima iz razliitih proizvodnih serija, kako bi se potvrdio opseg zapreminskih masa
proizvoda. Ova tri merenja koriste se u okviru jedne odreene proizvodnje za odreivanje odstojanja
pojedinane krive zavisnosti i zapreminske mase, u odnosu na krivu zavisnosti tabelarne i
zapreminske mase.
Tada se primenjuje sledei postupak:
Izrauna se aritmetika sredina tri pojedinane rezultata.
Izmere se zapreminske mase svakog od tri ispitna uzorka, prema EN 772-4 ili EN 772-13 ili EN 1015-10, i
izrauna se aritmetika srednja vrednost tri pojedinane vrednosti.
Kroz taku A, koja predstavlja srednji koeficijent toplotne provodljivosti i srednju zapreminsku masu, nacrta
se kriva zavisnosti od zapreminske mase, paralelno pomerena u odnosu na optu krivu zavisnosti od
zapreminske mase, koja se dobija iz tabelarnih -vrednosti i vrednosti zapreminskih masa za proizvod
(materijal) navedenih u Prilogu A.
8
ISS
SRPS EN 1745:2009
Odrede se srednje -vrednosti proizvodne serije iz srednjih zapreminskih masa. Izvedu se gornja i donja
granina vrednost, kao vrednosti koje odgovaraju 90 % i 10 % opsega zapreminskih masa proizvoda, sa
stepenom pouzdanosti od 90 %, prema EN ISO 10456.
Osnovna -vrednost, izraava se pomou srednje -vrednosti i razlike izmeu granine vrednosti i srednje
vrednosti.
Slika 1 grafiki predstavlja ovaj postupak.
Na slici je:
1 10,dry (W/mK)
2 gornja granina -vrednost
3 srednja -vrednost
4 donja granina -vrednost
5 kriva koja se dobija iz tabelarnih vrednosti (Prilog A)
6 paralelno pomerena kriva kroz taku A
7 10 % proizvodne serije*)
8 srednja zapreminska masa
9 90 % proizvodne serije**)
10 irina pojasa zapreminskih masa
11 zapreminska masa (kg/m3)
Slika 1 Izvoenje osnovne -vrednosti
NAPOMENA Za sopstvenu proizvodnu kontrolu koeficijent toplotne provodljivosti moe indirektno da se kontrolie
preko zapreminske mase materijala u suvom stanju.
4.3
Projektne vrednosti RU ili U za pune elemente za zidanje i za malter
Projektne vrednosti RU ili U proraunavaju se iz osnovnih -vrednosti, uz primenu koeficijenata za preraunavanje vlanosti iz Priloga A za svaki materijal, kao i prema datim nacionalnim projektnim vrednostima za
sadraj vlage odreenih materijala u odreenim primenama. Proraun se sprovodi prema EN ISO 10456, uz
primenu sledeih obrazaca:
2 = 1 x Fm ili R2 = R1 / Fm
sa
Fm = ef(2 1) ili Fm = efu(u2 u1)
Nacionalne fusnote
*) To je donja granina vrednost, plus 10 % opsega zapreminske mase proizvoda.
**) To je donja granina vrednost, plus 90 % opsega zapreminske mase proizvoda.
SRPS EN 1745:2009
ISS
5 Postupak za odreivanje projektnih vrednosti toplotne zatite (RU ili

odgovarajuih U) za zidanu konstrukciju od punih elemenata za zidanje i
maltera
5.1
Ispitivanja
Ukoliko proizvoa odlui da odredi RU ili odgovarajue U-vrednosti na osnovu merenja, primenjuju se
sledei postupci:
izbor uzoraka iz tri razliite proizvodne serije;
od svakog od tih uzoraka izrauje se po jedan zid;
na svakom od tih zidova meri se toplotna otpornost i/ili ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti,
prema EN ISO 8990 ili EN 1934;
iz tri rezultata ispitivanja proraunava se srednja toplotna otpornost i/ili ekvivalentni koeficijent toplotne
provodljivosti;
na osnovu ove srednje vrednosti odreuje se projektna vrednost toplotne otpornosti i/ili ekvivalentnog
koeficijenta toplotne provodljivosti zida, uz uvaavanje nacionalnih projektnih vrednosti za sadraj
vlage.
Navode se: vrsta elementa za zidanje i odgovarajui EN iz serije EN 771, masa elementa (masa u suvom
stanju ili masa koja odgovara nacionalnoj projektnoj vrednosti za sadraj vlage) i geometrija ispitnog uzorka,
kao i koeficijent toplotne provodljivosti i geometrija (npr. malterisanih spojnica) malterisanih fuga koje su
primenjene za merenje.
Za proraun RU ili odgovarajuih U-vrednosti pri nekom drugom sadraju vlage neophodno je da se uzme u
obzir uticaj vlage. Vrednosti koeficijenata za korekcije vlanosti mogu se dobiti na osnovu ispitivanja pri
vie razliitih sadraja vlage. Alternativno, mogu se preuzeti koeficijenti za korekcije vlage iz nacionalnih
uputstava. Ukoliko ne postoji nijedna od ove dve mogunosti, za sve vrste materijala i geometrije primenjuje
se koeficijent za korekcije vlanosti od 6 % (tj. toplotna otpornost zidanog zida menja se za 6 % po procentu
promene sadraja vlage).
Za elemente za zidanje koji mogu da se kombinuju sa razliitim vrstama maltera daju se toplotne vrednosti
za sve ove kombinacije.
NAPOMENA Priblino se mogu proraunavati vrednosti izmerene za malter sa niskim toplotno-izolacionim
svojstvom na odgovarajuu vrednost za malter sa visokim toplotno-izolacionim svojstvom i obrnuto preko
jednostavnog prorauna srednje vrednosti toplotne provodljivosti (1/R), saglasno odnosu povrine fuge i povrine
elementa za zidanje, pod uslovom da nije preen odnos 1:5 toplotne otpornosti sloja elementa za zidanje i sloja maltera.
5.2
Metode prorauna
5.2.1
Opte
-vrednosti materijala, koje su neophodni polazni parametri za proraunske metode, odreuju se ili prema
4.2.1, ili prema 4.2.2.
RU ili odgovarajue U-vrednosti elemenata za zidanje dobijaju se sledeim postupkom:

Osnovna -vrednost (10,dry ) vlanost
korekcija (videti 4.3) U-vrednost materijala proraun
RU ili odgovarajua U-vrednost elementa za zidanje.
Koeficijenti korekcije vlanosti materijala dati su u Prilogu A.
10
ISS
5.2.2
SRPS EN 1745:2009
Numeriki proraun
Prilog D sadri zahteve za odgovarajue programe za proraun (tanost, granini uslovi itd.).
NAPOMENA Numeriki postupci prorauna (npr. metoda konanih elemenata ili metoda konanih razlika itd.) vode
do tanih rezultata, ak i kada postoji velika razlika izmeu -vrednosti materijala elementa za zidanje i zidarskog
maltera.
5.2.3
Pojednostavljeni proraun
Moe se primeniti postupak opisan u EN ISO 6946:1996.
6 Postupak za odreivanje projektnih vrednosti toplotnih veliina (RU ili

odgovarajue U) za uplje i za kompozitne elemente za zidanje, kao i za zidove
od takvih elemenata i maltera
6.1
Opte
Toplotna svojstva upljih elemenata za zidanje ne mogu se odrediti iskljuivo na osnovu -vrednosti
materijala, zato to oblik i geometrija upljina u elementu imaju veliki uticaj.
RU ili odgovarajua U-vrednost elementa za zidanje od upljih elemenata za zidanje moe se dobiti ili iz
tabela ili iz ispitnih merenja na ispitnim uzorcima elemenata za zidanje, ili na osnovu prorauna. RU ili
odgovarajua U-vrednost elementa za zidanje od kompozitnih elemenata mogu se odrediti ili iz ispitnih
merenja na uzorcima elemenata za zidanje, ili na osnovu prorauna.
6.2 RU ili odgovarajua U-vrednost za uplje elemente za zidanje i za kompozitne elemente

za zidanje
Danas su u upotrebi razliite numerike metode (npr. metoda konanih razlika, metoda konanih elemenata)
za proraun toplotnih svojstava upljih ili kompozitnih elemenata za zidanje. Koeficijenti toplotne
provodljivosti materijala neophodni su ulazni parametri za takve proraune, a odreuju se prema 4.3.
Zahtevi za podesne proraunske programe (tanost, granini uslovi itd.) navedeni su u Prilogu D.
Moe se primeniti i postupak opisan u EN ISO 6946:1996.
6.3 RU ili odgovarajua U-vrednost za element za zidanje od upljih ili od kompozitnih

elemenata za zidanje i maltera
6.3.1
6.3.1.1
Tabelarne vrednosti
Primena Priloga B
Primeri za osnovne vrednosti za odreivanje RU ili odgovarajuih U-vrednost za elemente za zidanje od

upljih elemenata navedeni su u Prilogu B. Oni se razlikuju prema:
materijalu;
geometriji elemenata i upljina;
-vrednosti materijala elementa za zidanje;
-vrednosti maltera.
11
SRPS EN 1745:2009
ISS
Prilog B ne sadri tabelarne vrednosti za kompozitne elemente za zidanje.

Tabelarne osnovne R-vrednosti ili odgovarajue -vrednosti trebalo bi da budu uzete kao osnova za proraun
svake nacionalne projektne vrednosti, na koju utiu klimatski uslovi i primena proizvoda. Vrednosti
koeficijenata korekcije vlanosti mogu da budu izvedene na osnovu ispitivanja pri razliitim sadrajima
vlage. Alternativno, koeficijenti korekcije vlanosti mogu se preuzeti iz nacionalnih uputstava. Ukoliko ne
postoje takve vrednosti, za sve vrste materijala i geometrije primenjuje se koeficijent korekcije vlanosti od
6 % (tj. toplotna otpornost elementa za zidanje menja se za 6 % po procentu promene zapreminskog sadraja
vlage). Takoe je mogue odrediti projektnu vrednost korigovanjem -vrednosti svakog materijala za datu
vlanost primenom koeficijenta korekcije prema Prilogu A, i pomou tabele za RU ili odgovarajuu
U-vrednost elementa za zidanje prema Prilogu B.
Vrednosti za koeficijent toplotne provodljivosti materijala su 10,dry-vrednosti. Ukoliko ne stoje na
raspolaganju merene vrednosti za koeficijent toplotne provodljivosti materijala elementa za zidanje i maltera,
mogu se primeniti tabelarne vrednosti iz Priloga A.
Koeficijenti toplotne provodljivosti materijala mogu linearno da se interpoliraju izmeu vrednosti datih u
Prilogu B.
6.3.1.2
Alternativna primena Priloga B
Tabelarne vrednosti izraunate su usvajanjem odreene visine i duine elementa za zidanje, odreene
debljine horizontalnih malterisanih fuga, i vertikalnih fuga bez maltera ("osnovne mere" su date za svaku
geometrijsku klasu). U sluaju zidane konstrukcije koja je sainjena od elemenata razliite visine uticaj
malterisanih fuga moe da se uzme u obzir na sledei nain. Isti postupak moe da se primeni i za
odreivanje vrednosti za zidanu konstrukciju sa vertikalnim malterisanim fugama, za koji nisu date posebne
vrednosti. Ovi postupci vae za sve vrste elemenata za zidanje.
U-vrednost zidane konstrukcije proraunava se iz ekvivalentnog koeficijenta toplotne provodljivosti iz tabele
prema sledeem obrascu:
UT =
gde je:
UT
Rsi, Rse
d
ekv
Rsi +
1
d
equ
(5)
+ Rse
koeficijent prolaza toplote zida, u W/(m2K);

unutranja i spoljanja povrinska toplotna otpornost, u m2K/W;
debljina zida, u m;
tabelarna vrednost ekvivalentnog koeficijenta toplotne provodljivosti, u W/(mK).
Koeficijent prolaza toplote elementa za zidanje bez maltera proraunava se na sledei nain:
UU =
U T h U M hM
hU
(6)
Koeficijent prolaza toplote zidane konstrukcije sainjene od elemenata drugaije visine proraunava se na
sledei nain:
UH =
UU HU U M H M
H
(7)
12
ISS
SRPS EN 1745:2009
gde je:
hU visina elementa za zidanje, koja je bila osnova za proraun tabelarnih vrednosti, u mm;
hM visina malterisane fuge, koja je bila osnova za proraun tabelarnih vrednosti, u mm;
h = hU + hM, u mm;
UU koeficijent prolaza toplote elementa za zidanje bez uticaja maltera, u W/(m2K);
UM koeficijent prolaza toplote malterisane fuge, prema:
Um =
Rsi +
1
d
(8)
+ Rse
M koeficijent toplotne provodljivosti maltera, u W/(mK);

UH koeficijent prolaza toplote zidane konstrukcije sainjene od elemenata za zidanje visine HU, u
W/(m2K);
HU stvarna visina zidarskog elementa, u mm;
HM stvarna visina malterisane fuge, u mm;
H = HU + HM, u mm.
Slian proraun moe se primeniti za promenljive duine elemenata za zidanje i debljine vertikalnih
malterisanih fuga.
Ukoliko ne postoje vertikalne malterisane fuge, mogu se zanemariti razliite duine elemenata za zidanje.
NAPOMENA 1 Koeficijent prolaza toplote zida od elemenata za zidanje duine > 250 mm, sa sistemom pera i leba
umesto vertikalnih malterisanih fuga imae vrednost niu od tabelarne, to znai da su tabelarne vrednosti na strani
sigurnosti. Za zidarske elemente oblika prikazanih u B.23 do B.28, kod kojih se upljina kontinualno prostire kroz
vertikalni spoj, duina elementa ne utie na koeficijent prolaza toplote.
NAPOMENA 2 Na crteima u Prilogu B smer toplotnog fluksa oznaen je strelicom.
6.3.2
Ispitna merenja
Primenjuje se postupak opisan u 5.1.

6.3.3
Metode prorauna
Primenjuje se postupak opisan u 5.2 ili se sprovodi pojednostavljeni proraun na osnovu rezultata prorauna
prema 6.2.
Odreivanje koeficijenta prolaza toplote zidane konstrukcije
Proraun koeficijenta prolaza toplote U mora se vriti prema EN ISO 6946:1996.

Vrednosti za specifini toplotni kapacitet c date su u Prilogu A.
NAPOMENA
Za proraune korienja energije treba uzeti u obzir uticaj toplotnog kapaciteta.
13
SRPS EN 1745:2009
ISS
Prilog A
(normativan)
Tabelarne 10,dry-vrednosti za materijale koji se primenjuju za
proizvode za zidanje i za malter
Relativni koeficijent difuzije vodene pare definisan je kao faktor kojim se opisuje koliko je puta vei otpor
difuziji jednog sloja materijala u odnosu na otpor vazdunog sloja iste debljine i pod istim uslovima. Za
poreenje difuzionih otpornosti dva graevinska elementa potrebno je pomnoiti faktor sa debljinom sloja,
to u rezultatu daje veliinu izraenu u m. Odvijanje difuzije je razliito u zavisnosti od toga da li se vri ka
graevinskom elementu (nia vrednost), ili iz graevinskog elementa (period isuivanja, via vrednost).
Tabela A.1 Elementi od gline
10,dry
Zapreminska masa
materijala
[W/(mK)]
Relativni
koeficijent difuzije
vodene pare
[kg/m3]
P = 50 %
P = 90 %
[kJ/(kgK)]
1 000
0,20
0,27
5/10
1,0
1 100
0,23
0,30
5/10
1,0
1 200
0,26
0,33
5/10
1,0
1 300
0,30
0,36
5/10
1,0
1 400
0,34
0,40
5/10
1,0
1 500
0,37
0,43
5/10
1,0
1 600
0,41
0,47
5/10
1,0
1 700
0,45
0,51
5/10
1,0
1 800
0,49
0,55
5/10
1,0
1 900
0,53
0,60
5/10
1,0
2 000
0,58
0,64
5/10
1,0
2 100
0,62
0,69
5/10
1,0
2 200
0,67
0,74
5/10
1,0
2 300
0,72
0,79
5/10
1,0
2 400
0,77
0,84
5/10
1,0
f = 10 (m3/m3)
Za glinene materijale koji se primenjuju kao fasadni elementi za zidanje, sa gustinom materijala izmeu 1 800 kg/m3 i
2 400 kg/m3, koji su uobiajeno peeni na znatno viim temperaturama, -vrednost iznosi 50/100 umesto 5/10.
14
ISS
SRPS EN 1745:2009
Tabela A.2 Elementi od kalcijum silikata

10,dry
Gustina materijala
[W/(mK)]
Relativni
vodene pare
[kg/m3]
P = 50 %
P = 90 %
[kJ/(kgK)]
900
0,22
0,29
5/10
1,0
1 000
0,24
0,30
5/10
1,0
1 100
0,26
0,32
5/10
1,0
1 200
0,30
0,36
5/10
1,0
1 300
0,34
0,41
5/10
1,0
1 400
0,40
0,46
5/10
1,0
1 500
0,47
0,53
5/25
1,0
1 600
0,55
0,61
5/25
1,0
1 700
0,64
0,70
5/25
1,0
1 800
0,75
0,81
5/25
1,0
1 900
0,86
0,92
5/25
1,0
2 000
0,98
1,05
5/25
1,0
2 100
1,14
1,20
5/25
1,0
2 200
1,31
1,37
5/25
1,0
f = 10 (m /m )
Tabela A.3 Teki elementi od normalnog betona i elementi od vetakog kamena

10,dry
Gustina materijala
[W/(mK)]
Relativni
vodene pare
[kg/m3]
P = 50 %
P = 90 %
[kJ/(kgK)]
1 600
0,69
0,88
5/15
1,0
1 700
0,75
0,93
5/15
1,0
1 800
0,82
1,01
5/15
1,0
1 900
0,90
1,09
5/15
1,0
2 000
1,00
1,19
5/15
1,0
2 100
1,11
1,30
5/15
1,0
2 200
1,24
1,42
30/100
1,0
2 300
1,37
1,56
50/150
1,0
2 400
1,52
1,72
50/150
1,0
f = 4 (m /m )
15
SRPS EN 1745:2009
ISS
Tabela A.4 Elementi od lakog betona

10,dry
Gustina materijala
[W/(mK)]
Relativni
vodene pare
[kg/m3]
P = 50 %
P = 90 %
[kJ/(kgK)]
500
0,11
0,14
5/15
1,0
600
0,13
0,16
5/15
1,0
700
0,16
0,18
5/15
1,0
800
0,19
0,21
5/15
1,0
900
0,22
0,24
5/15
1,0
1 000
0,26
0,28
5/15
1,0
1 100
0,30
0,32
5/15
1,0
1 200
0,34
0,36
5/15
1,0
1 300
0,38
0,41
5/15
1,0
f = 4 (m3/m3)
Tabela A.5 Elementi od betona sa polistirenskim dodatkom

10,dry
Gustina materijala
[W/(mK)]
Relativni koeficijent
difuzije vodene pare
[kg/m3]
P = 50 %
P = 90 %
[kJ/(kgK)]
500
0,13
0,16
5/15
1,0
600
0,14
0,19
5/15
1,0
700
0,17
0,22
5/15
1,0
800
0,18
0,25
5/15
1,0
f = 5 (m /m )
16
ISS
SRPS EN 1745:2009
Tabela A.6 Elementi od betona sa ekspandiranom glinom

10,dry
Gustina materijala
[W/(mK)]
[kg/m3]
P = 50 %
P = 90 %
[kJ/(kgK)]
400
0,20
0,27
5/10
1,0
500
0,23
0,30
5/10
1,0
600
0,26
0,33
5/10
1,0
700
0,30
0,36
5/10
1,0
800
0,34
0,40
5/10
1,0
900
0,37
0,43
5/10
1,0
1 000
0,41
0,47
5/10
1,0
1 100
0,45
0,51
5/10
1,0
1 200
0,49
0,55
5/10
1,0
1 300
0,53
0,60
5/10
1,0
1 400
0,58
0,64
5/10
1,0
1 500
0,62
0,69
5/10
1,0
1 600
0,67
0,74
5/10
1,0
1 700
0,72
0,79
5/10
1,0
fu = 4 (kg/kg), ukoliko je ekspandirana glina preovlaujui dodatak.

fu = 2,6 (kg/kg), ukoliko je ekspandirana glina jedini dodatak.
Tabela A.7 Elementi od betona sa vie od 70 % ekspandirane ljake iz visoke pei1)

10,suvo
Gustina materijala
[W/(mK)]
[kg/m3]
P = 50 %
P = 90 %
[kJ/(kgK)]
1 100
0,19
0,21
5/15
1,0
1 200
0,23
0,24
5/15
1,0
1 300
0,28
0,29
5/15
1,0
1 400
0,33
0,34
5/15
1,0
1 500
0,39
0,40
5/15
1,0
1 600
0,45
0,47
5/15
1,0
1 700
0,52
0,54
5/15
1,0
fu = 4 (kg/kg)
1)
Laki dodatak, koji nastaje hlaenjem vodom istopljene ljake iz visoke pei. ljaka iz visoke pei predstavlja
sporedan proizvod, koji nastaje prilikom ekstrakcije hematitske rude gvoa.
17
SRPS EN 1745:2009
ISS
Tabela A.8 Elementi od betona sa najveim sadrajem agregata dobijenog

iz procesa sagorevanja sirovog uglja
10,dry
Gustina materijala
[W/(mK)]
[kg/m3]
P = 50 %
P = 90 %
[kJ/(kgK)]
1 100
0,31
0,35
5/15
1,0
1 200
0,33
0,37
5/15
1,0
1 300
0,35
0,39
5/15
1,0
1 400
0,37
0,41
5/15
1,0
1 500
0,39
0,43
5/15
1,0
fu = 4 (kg/kg)
Tabela A.9 primenjuje se za elemente od lakoakgregatnog betona, za koje ne postoje iskustvene vrednosti za
(npr. za nove proizvode). Stoga se ne mogu dati ni 50 %-ni ni 90 %-ni fraktili (P), a date -vrednosti
smatraju se vrednostima koje za sve vrste dodataka na strani sigurnosti.
Tabela A.9 Elementi od lakoagregatnog betona
Gustina materijala
10,dry
[kg/m3]
[W/(mK)]
[kJ/(kgK)]
500
0,24
5/15
1,0
600
0,27
5/15
1,0
700
0,30
5/15
1,0
800
0,33
5/15
1,0
900
0,37
5/15
1,0
1 000
0,41
5/15
1,0
1 100
0,46
5/15
1,0
1 200
0,52
5/15
1,0
1 300
0,58
5/15
1,0
1 400
0,66
5/15
1,0
1 500
0,74
5/15
1,0
1 600
0,83
5/15
1,0
1 800
1,08
5/15
1,0
2 000
1,33
5/15
1,0
f = 4 (m /m )
18
ISS
SRPS EN 1745:2009
Tabela A.10 Elementi od elijastog betona

10,dry
[W/(mK)]
Gustina materijala
[kg/m3]
300
400
500
600
700
800
900
1 000
P = 50 %
0,072
0,096
0,12
0,15
0,17
0,19
0,22
0,24
P = 90 %
0,085
0,11
0,13
0,16
0,18
0,21
0,24
0,26
5/10
5/10
5/10
5/10
5/10
5/10
5/10
5/10
c
[kJ/(kgK)]
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
fu = 4 (kg/kg)
Tabela A.11 Elementi od prirodnog kamena2)

10,dry
Gustina materijala
[kJ/(kgK)]
1,0
1,0
1,0
1,0
[kg/m3]
[W/(mK)]
Kristalna stena
2 800
3,5
Sedimentna stena
1 500
0,85
2 600
2,3
Porozni prirodni kamen (npr. vulkanski materijali)
1 600
0,55
Tabela A.12 Malteri (malteri za zidanje i malteri za malterisanje)

10,dry
[W/(mK)]
Gustina materijala
[kg/m3]
300
400
500
600
700
800
900
1 000
P = 50 %
0,074
0,10
0,18
0,27
0,47
0,67
0,83
1,17
P = 90 %
0,080
0,11
0,20
0,30
0,54
0,76
0,93
1,28
5/20
5/20
5/20
5/20
5/20
5/35
5/35
5/35
c
[kJ/(kgK)]
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
fu = 4 (kg/kg)
2)
Za ove materijale, pristup od 50 % / 90 % nije primenljiv.
19
SRPS EN 1745:2009
ISS
Prilog B
(informativan)
Tabelarne osnovne vrednosti za R ili odgovarajue -vrednosti zidova
od upljih zidarskih elemenata
Geometrije su definisane sa dva broja:
brojem redova upljina i
brojem upljina u jednom redu.
Na primer, 3,7/1,6 znai da ovaj tip zidarskih elemenata ima 3,7 redova upljina na 100 mm debljine i 1,6
upljina u jednom redu na 100 mm duine; to znai 11 redova upljina u sluaju debljine zida od 300 mm i 4
upljine u jednom redu u sluaju duine elementa od 250 mm. Udeo poprenih veza definisan je kao zbir
debljina svih poprenih veza podeljen duinom elementa, i predstavlja se kao procentni udeo; ova vrednost
se daje za svaku geometriju kao dodatna informacija.
Ostale informacije koje su date za svaku geometriju odnose se na mere koje su bile osnova za numeriki
proraun.
Sledee tabelarne vrednosti trebalo bi da se primenjuju kao osnova za odreivanje projektnih RU-vrednosti ili
odgovarajuih U-vrednosti za zidove, u sluaju da ni ispitno merenje ni proraun nisu na raspolaganju za
odreeni proizvod.
Vrednosti u ovom prilogu proraunate su posredstvom trodimenzionalnog programa na bazi konanih razlika.
Ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti vazduha u upljinama procepa odreen je prema Prilogu B.2
iz EN ISO 6946:1996. Primenjeni program ispitan je primerima u Prilogu D, i zadovoljava sve zahteve
odgovarajueg proraunskog postupka.
Teorijski osnov za izbor geometrije jeste poznavanje uticaja osnovnih geometrija na toplotnu otpornost:
broja redova upljina;
debljine veze izmeu upljina (udeo poprenih veza);
upljine smaknute ili u nizu;
oblika upljina;
(iskustvo pokazuje da poslednja dva faktora uticaja mogu da se zanemare za svrhu tabelarnih vrednosti).
Tabelarne vrednosti u sledeim tabelama uglavnom su date samo za zidove sa horizontalnim malterisanim
fugama.
U nekim sluajevima, tabelarne vrednosti su podeljene na dve vrednosti, od ega jedna vai u sluaju bez
vertikalnih malterisanih fuga, a druga u sluaju sa vertikalnim malterisanim fugama. Kada za ove
geometrijske grupe nisu date odvojene vrednosti, treba primeniti postupak prorauna dat u 6.3.1.2.
Toplotna otpornost malterisanih fuga na kojoj se zasnivaju rezultati prorauna, moe se dobiti na razliite
naine. Fuga moe biti potpuno ispunjena izolacionim malterom, ili je mogue dostii istu otpornost ili
odgovarajuu provodljivost pomou dva sloja obinog maltera, ili ak sa slojem izolacionog maltera meu njima.
Vrednosti su rasporeene prema materijalu elemenata za zidanje, a rezultati prorauna vae i za druge
materijale, ukoliko se podudaraju geometrija i koeficijent toplotne provodljivosti materijala.
20
ISS
SRPS EN 1745:2009
Tabelarne vrednosti toplotne otpornosti date su kao otpornost na 100 mm, to na primer znai da se za zid
debljine 300 mm vrednost mnoi sa 3. Kao dodatna informacija dati su rezultati prorauna takoe i kao
eku-vrednosti zida, koja se dobija iz sledeeg obrasca:
ekv = 0,1 / R
(B.1)
Vrednosti za procenat upljina date u tabelama odnose se na popreni presek elementa.

Tabela B.1 Elementi za zidanje od gline sa
vertikalnim upljinama Geometrija 3,7 /1,6
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje
Slika B.1 Elementi za zidanje od gline sa

vertikalnim upljinama Geometrija 3,7 / 1,6
sa malterom iji je koeficijent

toplotne provodljivosti
[W/(mK)]
0,16
0,32
0,80
0,34
0,57 /
0,18
0,55 /
0,18
0,49 /
0,20
0,42
0,50 /
0,20
0,49 /
0,20
0,44 /
0,23
0,51
0,46 /
0,22
0,44 /
0,23
0,40 /
0,25
0,60
0,42 /
0,24
0,40 /
0,25
0,37 /
0,27
Na slici je:
1 irina
2 duina
3 horizontalni popreni presek
R [m2K/W] za 100 mm debljine /

eku zida [W/(mK)]
(udeo poprenih veza: 26,4 %; udeo upljina: 38,4 %)

Nazivne mere: l = 250 mm, w = 300 mm, hU = 238 mm; hM = 12 mm

vertikalnim upljinama Geometrija 5 / 2
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

vertikalnim upljinama Geometrija 5 / 2

eku zida [W/(mK)]
[W/(mK)]
0,16
0,32
0,80
0,34
0,62 /
0,16
0,59 /
0,17
0,53 /
0,19
0,42
0,58 /
0,18
0,53 /
0,19
0,48 /
0,21
0,51
0,50 /
0,20
0,48 /
0,21
0,43 /
0,23
0,60
0,45 /
0,22
0,44 /
0,23
0,40 /
0,25

21
SRPS EN 1745:2009
ISS
vertikalnim upljinama Geometrija 5 /1,6
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

vertikalnim upljinama Geometrija 5 / 1,6

eku zida [W/(mK)]
[W/(mK)]
0,16
0,32
0,80
0,34
0,65 /
0,15
0,62 /
0,16
0,55 /
0,18
0,42
0,58 /
0,17
0,56 /
0,18
0,50 /
0,20
0,51
0,53 /
0,19
0,51 /
0,20
0,46 /
0,22
0,60
0,49 /
0,20
0,47 /
0,21
0,43 /
0,23


mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

[W/(mK)]
0,16
0,32
0,80
0,34
0,70 /
0,14
0,66 /
0,15
0,59 /
0,17
0,42
0,63 /
0,16
0,60 /
0,17
0,54 /
0,19
0,51
0,57 /
0,18
0,55 /
0,18
0,49 /
0,20
0,60
0,53 /
0,19
0,51 /
0,20
0,46 /
0,22


eku zida [W/(mK)]

22
ISS
SRPS EN 1745:2009
vertikalnim upljinama Geometrija 5,7 /1,2
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje


eku zida [W/(mK)]
[W/(mK)]
0,16
0,32
0,80
0,34
0,75 /
0,13
0,71 /
0,14
0,63 /
0,16
0,42
0,69 /
0,14
0,65 /
0,15
0,58 /
0,17
0,51
0,64 /
0,16
0,61 /
0,16
0,54 /
0,19
0,60
0,59 /
0,17
0,57 /
0,18
0,51 /
0,20


mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje


eku zida [W/(mK)]
[W/(mK)]
0,32
0,80
0,34
0,39 /
0,26
0,36 /
0,28
0,42
0,33 /
0,30
0,31 /
0,32
0,51
0,29 /
0,34
0,27 /
0,37
0,60
0,26 /
0,38
0,24 /
0,42

NAPOMENA 1 Nisu date vrednosti za kombinaciju zidarskih elemenata ove vrste sa malterom iji je koeficijent
toplotne provodljivosti 0,16 W/(mK), poto ovakva kombinacija ne bi izazvala nikakav uticaj.
23
SRPS EN 1745:2009
ISS
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje


eku zida [W/(mK)]
sa malterom ijii je koeficijent
[W/(mK)]
0,16
0,32
0,801)
0,25
0,48 /
0,21
0,42 /
0,24
0,32 / (0,30) /
0,31
(0,33)
0,34
0,40 /
0,25
0,36 /
0,28
0,29 / (0,28) /
0,34
(0,36)
0,42
0,33 /
0,30
0,31 /
0,33
0,25 / (0,24) /
0,39
(0,41)
0,51
0,28 /
0,35
0,26 /
0,38
0,22 / (0,21) /
0,45
(0,47)
0,60
0,25 /
0,40
0,23 /
0,43
0,20 / (0,19) /
0,50
(0,52)
1) Ukoliko postoje vertikalne malterisane fuge, vae

vrednosti u zagradama.
(udeo poprenih veza: 50,9 %; udeo upljina: 30 %)


mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje


eku zida [W/(mK)]
[W/(mK)]
0,16
0,32
0,801)
0,25
0,50 /
0,20
0,44 /
0,23
0,35 /
0,29
(0,32) /
(0,31)
0,34
0,38 /
0,26
0,34 /
0,29
0,27 /
0,37
(0,26) /
(0,39)
0,42
0,32 /
0,31
0,29 /
0,34
0,24 /
0,42
(0,23) /
(0,44)
0,51
0,27 /
0,37
0,25 /
0,40
0,21 /
0,48
(0,20) /
(0,50)
0,60
0,24 /
0,42
0,22 /
0,45
0,18 /
0,54
(0,18) /
(0,55)


24
ISS
SRPS EN 1745:2009
horizontalnim upljinama Geometrija 2 / 1,5
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje
Na slici je:
1 visina
2 irina
3 vertikalni popreni presek

horizontalnim upljinama Geometrija 2 / 1,5

eku zida [W/(mK)]
[W/(mK)]
0,16
0,32
0,801)
0,34
0,45 /
0,22
0,44 /
0,23
0,39 /
0,25
(0,37) /
(0,27)
0,42
0,42 /
0,24
0,40 /
0,25
0,37 /
0,27
(0,35) /
(0,28)
0,51
0,40 /
0,25
0,38 /
0,26
0,34 /
0,29
(0,33) /
(0,30)
0,60
0,36 /
0,28
0,36 /
0,28
0,32 /
0,31
(0,31) /
(0,32)

(udeo poprenih veza: 16 %; udeo upljina: 63,9 %)


horizontalnim upljinama Geometrija 1,85 / 1,5
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje


eku zida [W/(mK)]
[W/(mK)]
0,16
0,32
0,80
1)
0,34
0,44 /
0,22
0,43 /
0,23
0,40 /
0,25
(0,38) /
(0,26)
0,42
0,42 /
0,24
0,40 /
0,25
0,37 /
0,27
(0,36) /
(0,28)
0,51
0,38 /
0,26
0,37 /
0,27
0,34 /
0,29
(0,33) /
(0,30)
0,60
0,36 /
0,28
0,34 /
0,29
0,33 /
0,31
(0,31) /
(0,32)


25
SRPS EN 1745:2009
ISS
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje


eku zida [W/(mK)]
[W/(mK)]
0,16
0,32
0,801)
0,34
0,59 /
0,17
0,55 /
0,18
0,50 /
0,20
(0,48) /
(0,21)
0,42
0,55 /
0,18
0,51 /
0,19
0,46 /
0,22
(0,43) /
(0,23)
0,51
0,50 /
0,20
0,48 /
0,21
0,43 /
0,23
(0,40) /
(0,25)
0,60
0,46 /
0,22
0,43 /
0,23
0,40 /
0,25
(0,38) /
(0,26)



horizontalnim upljinama Geometrija 4,3 / 1
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

horizontalnim upljinama Geometrija 4,3 / 1

eku zida [W/(mK)]
[W/(mK)]
0,16
0,32
0,801)
0,34
0,64 /
0,15
0,61 /
0,16
0,53 /
0,19
(0,50) /
(0,20)
0,42
0,59 /
0,17
0,56 /
0,18
0,50 /
0,20
(0,48) /
(0,21)
0,51
0,53 /
0,19
0,53 /
0,19
0,46 /
0,22
(0,43) /
(0,23)
0,60
0,50 /
0,20
0,48 /
0,21
0,43 /
0,23
(0,41) /
(0,24)


26
ISS
SRPS EN 1745:2009
Tabela B.13 Elementi od kalcijum-silikata
Geometrija 2,5 / 0,8
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje
Na slici je:
1 horizontalni popreni presek

eku zida [W/(mK)]
sa malterom iji je
koeficijent toplotne
provodljivosti
[W/(mK)]
tankoslojni
pokrivni
malter
0,16
0,32
0,80
0,32
0,52 /
0,19
0,50 /
0,20
0,46 /
0,22
0,52 /
0,19
0,64
0,37 /
0,27
0,36 /
0,28
0,33 /
0,30
0,36 /
0,28
Slika B.13 Elementi od kalcijum-silikata

(udeo poprenih veza: 20 %; udeo upljina: 46 %)
Tabela B.14 Elementi od kalcijum silikata

mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje


eku zida [W/(mK)]
sa malterom iji je
provodljivosti
[W/(mK)]
tankoslojni
pokrivni
malter
0,16
0,32
0,80
0,32
0,57 /
0,18
0,54 /
0,19
0,49 /
0,20
0,57 /
0,18
0,64
0,40 /
0,25
0,38 /
0,26
0,35 /
0,29
0,39 /
0,26

27
SRPS EN 1745:2009
ISS
mater.

eku zida [W/(mK)]
[W/(mK)]
sa malterom iji je
tankoelementa za
slojni
zidanje
provodljivosti [W/(mK)] pokrivni
malter
0,16
0,32
0,80

0,32
0,60 /
0,17
0,57 /
0,18
0,51 /
0,20
0,60 /
0,17
0,64
0,41 /
0,24
0,40 /
0,25
0,37 /
0,27
0,41 /
0,24


mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje


eku zida [W/(mK)]
toplotne provodljivosti [W/(mK)]
0,80
tankoslojni
pokrivni malter
0,64
0,22 /
0,45
0,22 /
0,45
1,05
0,15 /
0,67
0,15 /
0,67


mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje


eku zida [W/(mK)]
0,80
tankoslojni
pokrivni malter
0,64
0,20 /
0,50
0,20 /
0,50
1,05
0,13 /
0,77
0,13 /
0,77

28
ISS
SRPS EN 1745:2009

mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

eku zida [W/(mK)]
0,80

0,64
0,23 /
0,43
1,05
0,16 /
0,63


mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje


eku zida [W/(mK)]
0,80
tankoslojni
pokrivni malter
0,64
0,23 /
0,43
0,25 /
0,40
1,05
0,16 /
0,63
0,16 /
0,63


mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

eku zida [W/(mK)]
0,80
tankoslojni
pokrivni malter
0,64
0,22 /
0,45
0,23 /
0,43
1,05
0,15 /
0,67
0,15 /
0,67

29
SRPS EN 1745:2009
ISS
Tabela B.21 Elementi po kalcijum-silikata

mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

eku zida [W/(mK)]
0,80

0,64
0,23 /
0,43
1,05
0,16 /
0,63


mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

eku zida [W/(mK)]
0,80

0,64
0,19 /
0,53
1,05
0,12 /
0,83

NAPOMENA 2 Tabele od B.23 do B.28 proraunate su bez vertikalnih malterisanih fuga. Tabele od B.29 do B.33
proraunate su sa malterisanim depovima. Tabela B.34 zasnovana je na vertikalnoj kontinuiranoj malterisanoj fugi.
Vrednosti u tabelama od B.29 do B.33 vae i za razliite oblike, a dati crtei su samo primeri takvih oblika, od ega je
samo jedan naveden kao primer.
30
ISS
SRPS EN 1745:2009
Tabela B.23 Elementi od lakog betona
Geometrija 1 / 1,2
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje
0,35
0,50
0,67
0,83
1,00
1,25
1,50
Slika B.23 Elementi od lakog betona
Geometrija 1 / 1,2

eku zida [W/(mK)]
0,16
0,32
0,801)
0,32 /
0,31 /
0,29 /
0,31
0,32
0,34
0,27 /
0,27 /
0,25 /
0,37
0,37
0,40
0,24 /
0,24 /
0,22 /
0,42
0,42
0,45
0,21 /
0,20 /
0,48
0,50
0,19 /
0,53
0,17 /
0,59
0,15 /
0,67
1) Ove vrednosti vae ukoliko vertikalne fuge nisu

malterisane; to znai da redovi upljina nisu prekinuti u
vertikalnim spojevima.
(udeo poprenih veza: 16 % 21 %; udeo upljina: 58,9 %)


mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje
0,35
0,50
0,67
0,83
1,00
1,25
1,50

eku zida [W/(mK)]
0,16
0,32
0,801)
0,42 /
0,41 /
0,37 /
0,24
0,24
0,27
0,36 /
0,35 /
0,33 /
0,28
0,29
0,30
0,31 /
0,29 /
0,32
0,34
0,28 /
0,26 /
0,36
0,38
0,24 /
0,42
0,22 /
0,45
0,20 /
0,50


31
SRPS EN 1745:2009
ISS
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

0,32
0,801)
1,00
0,41 /
0,24
0,35 /
0,29
0,31 /
0,32
0,29 /
0,34
1,25
1,50
0,38 /
0,26
0,33 /
0,30
0,29 /
0,34
0,27 /
0,37
0,25 /
0,40
0,22 /
0,45
0,21 /
0,48
0,35
0,50
0,67
0,83


eku zida [W/(mK)]


Nazivne mere: l = 380 mm, w = 300 mm; hU = 221 mm; hM = 12 mm

Geometrija 3 / 1,2
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje
0,17
0,35
0,50
0,67
Geometrija 3 / 1,2

eku zida [W/(mK)]
0,16
0,32
0,801)
0,77 /
0,13
0,55 /
0,18
0,47 /
0,21
0,73 /
0,14
0,53 /
0,19
0,45 /
0,22
0,40 /
0,25
0,64 /
0,16
0,48 /
0,21
0,41 /
0,24
0,37 /
0,27


32
ISS
SRPS EN 1745:2009
Geometrija 3 / 0,8
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

Geometrija 3 / 0,8

eku zida [W/(mK)]
0,16
0,32
0,801)
0,17
0,78 /
0,13
0,73 /
0,14
0,64 /
0,16
0,35
0,57 /
0,18
0,54 /
0,19
0,49 /
0,20
0,50
0,49 /
0,20
0,47 /
0,21
0,43 /
0,23



mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje


eku zida [W/(mK)]
0,16
0,32
0,801)
0,17
0,79 /
0,13
0,74 /
0,14
0,64 /
0,16
0,35
0,57 /
0,18
0,55 /
0,18
0,49 /
0,20
0,50
0,49 /
0,20
0,47 /
0,21
0,43 /
0,23


Nazivne mere: l = 380 mm, w = 300 mm, hU = 221 mm, hM = 12 mm
33
SRPS EN 1745:2009
ISS

Geometrija 0,6 / x
mater.
[W/(mK)]
elementa
za zidanje
0,10
0,17
0,25
0,40
0,55
0,75
1,00
1,25
Geometrija 0,6 / x
1,50

eku zida [W/(mK)]
0,16
0,32
0,80
0,75 /
0,71 /
0,65 /
0,13
0,14
0,15
0,51 /
0,49 /
0,45 /
0,20
0,20
0,22
0,38 /
0,37 /
0,34 /
0,26
0,27
0,29
0,28 /
0,27 /
0,29 /
0,36
0,37
0,40
0,23 /
0,22 /
0,21 /
0,43
0,45
0,48
0,17 /
0,59
0,14 /
0,71
0,12 /
0,83
0,11 /
0,91


Geometrija 0,8 / x
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje
0,10
0,17
0,25
0,40
0,55
0,75
1,00
1,25
Geometrija 0,8 / x
1,50
(udeo poprenih veza: 21,2 % 40,8 %; udeo upljina: 30,8 % - 31,4 %)

34

eku zida [W/(mK)]
0,16
0,32
0,801)
0,74 /
0,68 /
0,59 /
0,14
0,15
0,17
0,52 /
0,48 /
0,42 /
0,19
0,21
0,24
0,40 /
0,38 /
0,34 /
0,25
0,26
0,29
0,29 /
0,28 /
0,25 /
0,34
0,36
0,40
0,23 /
0,22 /
0,20 /
0,43
0,45
0,50
0,16 /
0,63
0,13 /
0,77
0,11 /
0,91
0,10 /
1,00
ISS
SRPS EN 1745:2009

Geometrija 1,0 / x
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje
0,77 /
0,13
0,54 /
0,19
0,42 /
0,24
0,31 /
0,32
0,26 /
0,38
0,72 /
0,14
0,51 /
0,20
0,40 /
0,25
0,30 /
0,33
0,25 /
0,40
0,75
1,00
1,25
1,50
0,10
0,17
0,25
0,40
0,55

Geometrija 1,0 / x

eku zida [W/(mK)]
0,16
0,32
0,80
0,63 /
0,16
0,46 /
0,22
0,36 /
0,28
0,28 /
0,36
0,23 /
0,43
0,19 /
0,53
0,16 /
0,63
0,14 /
0,71
0,12 /
0,83


Geometrija 1,3 / x

Geometrija 1,3 / x
mater.
eku zida [W/(mK)]
[W/(mK)]
sa
malterom
iji je koeficijent
elementa za
toplotne
provodljivosti
[W/(mK)]
zidanje
0,16
0,32
0,80
0,10
0,83 /
0,77 /
0,67 /
0,12
0,13
0,15
0,17
0,59 /
0,56 /
0,49 /
0,17
0,18
0,20
0,25
0,47 /
0,44 /
0,40 /
0,21
0,23
0,25
0,40
0,35 /
0,34 /
0,31 /
0,29
0,29
0,32
0,55
0,29 /
0,28 /
0,26 /
0,34
0,36
0,38
0,75
0,21 /
0,48
1,00
0,18 /
0,56
1,25
0,16 /
0,63
1,50
0,14 /
0,71
(udeo poprenih veza: 21,2 % 48 %; udeo upljina: 35,5 %)

35
SRPS EN 1745:2009
ISS
Geometrija 1,7 / x
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

Geometrija 1,7 / x

eku zida [W/(mK)]
0,16
0,32
0,80
0,10
1,01 /
0,10
0,92 /
0,11
0,78 /
0,13
0,17
0,69 /
0,14
0,64 /
0,16
0,55 /
0,18
0,25
0,52 /
0,19
0,49 /
0,20
0,43 /
0,23
0,40
0,37 /
0,27
0,36 /
0,28
0,32 /
0,31
0,55
0,30 /
0,33
0,29 /
0,34
0,26 /
0,38


Geometrija 3,0 / x
mater.
[W/(mK)]
elementa za
zidanje

Geometrija 3,0 / x

eku zida [W/(mK)]
0,16
0,32
0,80
0,10
1,06 /
0,09
0,96 /
0,10
0,79 /
0,13
0,17
0,75 /
0,13
0,70 /
0,14
0,60 /
0,17
0,25
0,59 /
0,17
0,56 /
0,18
0,49 /
0,20
0,40
0,44 /
0,23
0,42 /
0,24
0,38 /
0,26

36
ISS
SRPS EN 1745:2009
Prilog C
(informativan)
Primer za primenu tabela u Prilogu B
Element za zidanje od gline sa vertikalnim upljinama, ije su mere
l w hU = 250 mm 380 mm 238 mm, ima masu u suvom stanju
od priblino 13,6 kg. Horizontalna fuga popunjena je termoizolacionim
malterom koeficijenta toplotne provodljivosti 10,dry = 0,16 W/(mK).
Gustina materijala od kojeg je element za zidanje od gline izraen
iznosi oko 1 500 kg/m3, to moe da se izvede iz mase i neto
zapremine elementa za zidanje od gline (neto zapremina odreuje se
prema EN 772-3).
Element za zidanje od gline ima 19 redova upljina, to znai 5 redova upljina na 100 mm debljine, i 3 ili 4
upljine po redu, to znai 1,2 ili 1,6 upljina na 100 mm duine. Ne postoji geometrijska klasa 5 / 1,2, pa se
stoga primenjuje geometrija 5/1,6 iz tabele B.3. Vrednosti iz ove tabele po osnovi broja upljina u redu i
debljine veza jesu na strani sigurnosti. Iz Priloga A moe se preuzeti 10,dry-vrednost 0,43 W/(mK) za
materijal elementa za zidanje od gline zapreminske mase od 1 500 kg/m3 (ukoliko postoji posebno ispitno
merenje , moe se uzeti izmerena vrednost). Iz prve kolone tabele B.3 ( maltera = 0,16 W/(mK)) uzima se
toplotna otpornost od 0,58 m2K/W i eku = 0,17 W/(mK). Poto element za zidanje od gline ima debljinu od
38 cm, R-vrednost za suvi zid iznosi 0,58 3,8 = 2,204 m2K/W. Element za zidanje od gline ima sistem
"pero i leb" u vertikalnoj fugi, zbog ega nije potrebna nikakva korekcija za malter (ak i u sluaju kada bi
postojala vertikalna malterisana fuga, ona moe da se zanemari poto se koristi termoizolacioni malter). Nije
potrebna korekcija za odstupanje mera, poto su duina i visina glinenog elementa za zidanje identine sa
"osnovnim merama" geometrije iz tabele B.3.
Za odreivanje projektne vrednosti toplotna otpornost u suvom stanju se koriguje prema sadraju vlage.
Koeficijent korekcije iznosi 6 % po svakom procentu promene zapreminske vlage, ukoliko ne postoji individualno merenje. Stoga se toplotna otpornost u suvom stanju pri praktinom sadraju zapreminske vlage od 1 %
mnoi sa 0,94, to daje raunsku vrednost toplotne otpornosti od 2,204 0,94 = 2,072 m2K/W; praktian sadraj
zapreminske vlage od 1,5 % dovodi do projektne vrednosti toplotne otpornosti od 2,204 0,91 = 2,006 m2K/W.
Projektna U-vrednost bi tada u prvom sluaju iznosila 0,45 W/ (m2K), a u drugom sluaju 0,46 W/ (m2K).
37
SRPS EN 1745:2009
ISS
Prilog D
(normativan)
Zahtevi za odgovarajue raunske postupke
D.1 Mogunosti programa
Korisnik programa mora da poseduje potrebne informacije o mogunostima programa i da simulira znaajne
karakteristike svojstava posmatranog graevinskog elementa. Stoga se moraju definisati sledei aspekti
modela provoenja toplote:
dvodimenzionalni ili trodimenzionalni;
pravougaoni ili nepravougaoni oblik;
izotropno ili anizotropno provoenje. U ovom sluaju:
potpuna anizotropnost;
delimina anizotropnost (u pogledu sopstvenih vrednosti) ili sopstvenih vektora koeficijenta toplotne
provodljivosti);
upljine:
ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti ili otpornost (konvektivni udeo i udeo zraenja);
razmena zraenjem i ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti (konvektivni udeo);
razmena zraenjem i model unutranjeg vazdunog strujanja;
toplotna otpornost upljina proraunava se prema EN ISO 6946:1996, B.3;
prenos mase (prenos vazduha i vlage, sa jedne na drugu okolinu);
povrinske otpornosti uzimaju se prema EN ISO 6946:1996.
Nijednom numerikom postupku ne daje se posebna prednost, a sa druge strane korisnik se informie o
prednostima i ogranienjima svakog postupka.
D.2 Ulazni podaci i rezultati

Ulazni podaci se prikazuju kako bi se treem licu omoguilo potpuno naknadno sprovoenje prorauna.
Daju se, najmanje, sledei rezultati prorauna:
najnia povrinska temperatura ispitnog tela na svim stranama;
najvia povrinska temperatura ispitnog tela na svim stranama;
2D ili 3D koeficijent toplotnog sprezanja (W/(mK) ili W/K, redom);
broj i vrsta elemenata.
D.3 Ispitivanje tanosti programa

Program se mora ispitivati primenom prorauna u referentnim primerima. Doputeno je maksimalno
odstupanje od 2 % vrednosti toplotne provodljivosti dobijene pomou odreenog programa.
38
ISS
SRPS EN 1745:2009
D.4 Referentni primeri

D.4.1 Primer 1: Proraun toplotne otpornosti R i ekvivalentnog koeficijenta toplotne provodljivosti eku
elementa za zidanje (element sa vertikalnim upljinama).
Dato:
Geometrija elementa za zidanje: videti sliku D.1
Materijal:
materijala = 0,35 W/(mK)
Granini uslovi:
Rsi = 0,13 m2K/W

Rse = 0,04 m2K/W
Priprema ulaznih podataka:

Toplotna otpornost vazdunih upljina u elementu:
d = 0,0142 m;
b1= 0,0475 m: eku = 0,082 W/(mK)

b2= 0,0177 m: eku = 0,074 W/(mK)
Ravni preseka:
Ravni simetrija upravne na spoljanje povrine;
Najmanje rastojanje ravni simetrija: w = 125 mm.
Rezultat 2D prorauna:
Koeficijent toplotnog sprezanja: L2D = 0,070 7 W/(mK)
Odreivanje toplotnih vrednosti R, eku:
U = L/w =
RT =
0,0707
= 0,5656 W/m 2 K
0,125
1
= 1,7680 m 2 K/W
U
Rt = RT Rsi Rse = 1,598 m2K/W
equ =
NAPOMENA
d
0,3002
=
= 0,188 W/m K
Rt
1,598
Definicije i simboli dati su u EN ISO 10211-1.
39
SRPS EN 1745:2009
ISS
Mere u milimetrima
Slika D.1 Geometrija jednog elementa za zidanje sa vertikalnim upljinama
40
ISS
SRPS EN 1745:2009
D.4.2 Primer 2: Proraun toplotne otpornosti R zidane konstrukcije izraene od elemenata za zidanje sa
vertikalnim upljinama, malterisanog sa unutranje i sa spoljanje strane.
Dato:
Geometrija graevinskog elementa: videti slike D.1 i D.2
Materijal:
= 0,35 W/(mK)
= 0,20 W/(mK)
= 0,45 W/(mK)
= 0,10 W/(mK)
Elementi za zidanje:
Malter za zidanje:
Malter za malterisanje spolja:
Malter za malterisanje unutra:
Granini uslovi:
Rsi = 0,13 m2K/W
Rse = 0,04 m2K/W

Toplotna otpornost vazdunih upljina u elementu za zidanje:
d = 0,0142 m;
b1= 0,0475 m:
eku = 0,082 W/(mK)
b2= 0,0177 m:
eku = 0,074 W/(mK)
Ravni preseka:
vertikalne ravni preseka su i ravni simetrije:
w = 125 mm;
horizontalne ravni preseka su i ravni simetrije:
h = 250 mm.
Rezultat 3D prorauna:
Vrednost koeficijenta toplotnog sprezanja: L3D = 0,015 9 W/K
Odreivanje toplotne vrednosti R zidane konstrukcije:
U=
0.0159
L
=
= 0.5086 W/m 2 K
A 0.125 0.25
RT =
1
= 109654 m 2 K
U
Rt = RT RSi RSe
NAPOMENA
lan
di
di
= 1.5399 m 2 K/W
se odnosi na dva sloja maltera za malterisanje.
Simboli i definicije dati su u EN ISO 10211-1.
41
SRPS EN 1745:2009
ISS
Na slici je:
A
B
1
2
izgled
horizontalni preseci
sloj zidarskog elementa
sloj maltera
Slika D.2 Geometrija zidane konstrukcije koja se sastoji od elemenata za zidanje, horizontalnih
slojeva maltera za zidanje, vertikalnih "malterskih depova" i maltera za malterisanje
D.4.3 Primer 3: Proraun toplotne otpornosti Rt zidane konstrukcije izraene od elemenata za zidanje, horizontalnih slojeva maltera vertikalnih depova maltera i jednog dodatnog izolacionog sloja na spoljnoj strani.
Dato:
Geometrija graevinskog elementa: videti sliku D.3
Materijal:
Elementi za zidanje:
= 0,65 W/(mK)
Malter (fuge, depovi):
= 1,00 W/(mK)
Malter za malterisanje spolja:
= 0,50 W/(mK)
Malter za malterisanje unutra: = 0,40 W/(mK)

Malter za lepljenje:
= 0,30 W/(mK)
Izolacioni materijal:
= 0,041 W/(mK)
Granini uslovi:
Rsi = 0,13 m2K/W

Rse = 0,04 m2K/W
42
ISS
SRPS EN 1745:2009

Toplotna otpornost vazdunih upljina u elementu za zidanje:
d = 0,036 mm; b = 0,095 mm: eku = 0,174 W/(mK)
NACIONALNA NAPOMENA U evropskom standardu na engleskom jeziku grekom su napisani milimetri umesto
metri.
Ravni preseka (presene ravni):

U vertikalnom pravcu postoje ravni simetrije na rastojanju od 125 mm;
U horizontalnom pravcu ne postoje ravni simetrije zbog asimetrije elementa za zidanje.
Da bi se ispitao uticaj izbora ravni preseka ne uzimajui u obzir simetriju, sprovedeni su prorauni za dva
elementa za zidanje razliitih visina:
Tip
Visina
(mm)
250
(1 sloj)
500
(2 sloja)
Rezultati 3D prorauna:
Tip
L3D
(W/K)
0,013 14
0,026 28
Odreivanje vrednosti U, R:
Primenom:
L3 D
1
U=
; RT =
A
U
i
Rt = RT RSi RSe
di
dobijaju se vrednosti prikazane u sledeoj tabeli:

Tip
Visina
Rt
U
2
(mm)
[W/(m K)]
[m K/W]
250
0,420 5
0,668 2
500
0,420 5
0,668 2
NAPOMENA Rezultat pokazuje da je u ovom specijalnom sluaju uticaj izbora ravni preseka na rezultate prorauna
tako mali, uz zanemarivanje simetrije, da u okviru tanosti prorauna nije uoljiv.
Simboli i definicije dati su u EN ISO 10211-1.

43
SRPS EN 1745:2009
ISS
Mere u milimetrima
Na slici je:
A
B
C
1
2
izgled
vertikalni presek
horizontalni presek
sloj elemenata za zidanje
malter
Slika D.3 Geometrija jedne zidane konstrukcije, koja se sastoji od elemenata za zidanje,
horizontalnih slojeva maltera, vertikalnih "malterskih depova" i izolacionog sloja
sa spoljne strane
44
ISS
SRPS EN 1745:2009
Mere u milimetrima
Slika D.4 a Geometrija elementa za zidanje vezanog cementom
45
SRPS EN 1745:2009
ISS
Prilog E
(normativan)
Vrednovanje usaglaenosti vrednosti ili R
E.1 Opte
Ovaj prilog sadri postupak poetnog ispitivanja i fabrike kontrole proizvodnje zidarskih proizvoda sa
odreenim toplotnim svojstvima. Vrednovanje usaglaenosti ostalih svojstava proizvoda za zidanje predmet
je odgovarajuih proizvodnih standarda.
E.2 Poetno toplotno ispitivanje tipa proizvoda

Barem sledea ispitivanja moraju se sprovesti na poetku proizvodnje ili u sluajevima kada postoje
znaajne promene u sirovinama ili procesu proizvodnje.
E.2.1 Ukoliko se toplotne vrednosti zasnivaju na ispitivanjima, sprovode se tri pojedinana ispitivanja
toplotne otpornosti i/ili ekvivalentnog koeficijenta toplotne provodljivosti, kao to je opisano u 5.1.
E.2.2 Ukoliko se toplotne vrednosti zasnivaju na metodama prorauna i izmerenoj -vrednosti, primenjuje
se sledei postupak:
a) Sluajno uzimanje po 7 ispitnih uzoraka iz 3 razliite proizvodne serije za odreivanje zapreminske
mase, mera, odstupanja mera i geometrijskog oblika, kao i po jedan ispitni uzorak za odreivanje .
b) 21 ispitivanje zapreminske mase u skladu sa EN 772-4 ili EN 772-13.
Odreivanje prema 4.2.
Odreivanje mera u skladu sa EN 772-16 i odreivanje odstupanja mera, kao i geometrijskog oblika.
E.3 Fabrika kontrola proizvodnje

E.3.1 Kontrola gotovih proizvoda na osnovu tabelarnih vrednosti
Za proizvode ije su projektne vrednosti odreene na osnovu tabelarnih vrednosti kontrolie se samo
zapreminska masa u okviru sistema fabrike kontrole proizvodnje.
E.3.2 Kontrola gotovih proizvoda na osnovu merenja

Ukoliko su date vrednosti zasnovane na merenjima, pored propisanog ispitivanja mera, odstupanja mera,
geometrijskog oblika i zapreminske mase, najmanje jednom godinje potrebno je ispitivanjem potvrditi
zavisnost od zapreminske mase.
Ako rezultati ne prelaze gornju graninu vrednost, smatra se da je usaglaenost potvrena.
Ako merena vrednost prelazi gornju graninu vrednost, ispituju se druga dva sluajna uzorka, pri emu se
naknadno ispituju uzroci i predviaju se korektivne mere za spreavanje ponavljanja.
46
ISS
SRPS EN 1745:2009
Vrednosti mogu da se smatraju potvrenim ukoliko najvie jedna merena vrednost prelazi date vrednosti za
vie od 10 %, a srednja vrednost tri merenja bude manja ili jednaka gornjoj graninoj vrednosti.
Ukoliko proizvod nije usaglaen, menjaju se deklarisane vrednosti.
47
SRPS EN 1745:2009
ISS
Prilog ZA
(informativan)
A-odstupanja
A-odstupanje: Nacionalno odstupanje zbog postojanja propisa ija promena za sada nije u nadlenosti
CEN/CENELEC lanica.
U odgovarajuim CEN/CENELEC zemljama ova A-odstupanja vae umesto odredaba ovog evropskog
standarda sve dok se ne otklone.
Taka
Odstupanje
4.1
Francuska (Dcret no 88-319 du 05 avril 1988 portant modification des articles R 111-6 st R 111-7 du
code de la construction et de lhabitation relatifs aux quipements et aux caractristiques
thermiques des btiments dhabitation) (Arrt du 05 avril 1988 relatif aux solutions techniques
pour maisons individuelles et aux mthodes de calcul des coefficients de dperdi-tions thermiques,
de besoins de chauffage et de performance thermique globale des logements).
Francuski propis predvia primenu francuskog postupka prorauna toplotnih gubitaka.
4.2.1
4.2.2.4
4.3
5.1
48
ISS
5.2.1
SRPS EN 1745:2009
6.2
6.3.1.2
49
SRPS EN 1745:2009
[1]
ISS
Bibliografija
EN 998, Specification for mortar for masonary
50
ICS 91.080.30; 91.120.10
Klasifikaciona grupa U.J5
Deskriptori: masonry, masonry products, methods, determining, design thermal values

Descriptors: zidane konstrukcije, proizvodi za zidanje, metode, odreivanje, projektne toplotne vrednosti
Ukupno strana 52

SRPS en 1745 PDF

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

SRPS en 1745 PDF

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

FAKULTET TEHNICKIH NAUKA U NOVOM SADU, TRG DOSITEJA OBRADOVICA 6, 21000 NOVI SAD ; 28.

Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje

Masonry and masonry products Methods for determining design

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE

NARUDBENICA BR. - 02317

AUTORSKA PRAVA ZATIENA

(011) 75-41-260, 75-41-261

NARUDBENICA BR. - 02317

Veza srpskih dokumenata i citiranih evropskih i meunarodnih dokumenata

Specifikacija elemenata za zidanje Deo 1: Elementi za zidanje od gline

NARUDBENICA BR. - 02317

SRPS EN ISO 8990:)),

NARUDBENICA BR. - 02317

ICS 91.080.30; 91.120.10

Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje Metode odreivanja

Masonry and masonry products

Ovaj evropski standard odobrio je CEN 15. septembra 2000. godine.

Ref. oznaka EN 1745:2002 E

NARUDBENICA BR. - 02317

NARUDBENICA BR. - 02317

NARUDBENICA BR. - 02317

NARUDBENICA BR. - 02317

Zidane konstrukcije i proizvodi za zidanje Metode

Predmet i podruje primene

NARUDBENICA BR. - 02317

Termini, definicije i simboli

NARUDBENICA BR. - 02317

4 Postupci za odreivanje projektnih toplotnih vrednosti za pune elemente za

Za pune elemente za zidanje, -vrednost materijala i ekvivalentna -vrednost proizvoda su identine.

Poto lebovi ne prolaze kroz element, ne smatraju se upljinama.

Osnovne -vrednosti za pune elemente za zidanje i za malter

4.2.1 Tabelarne -vrednosti (odreivanje se vri iskljuivo na osnovu zavisnosti izmeu i

NARUDBENICA BR. - 02317

4.2.2 Izmerene -vrednosti (odreivanje zasnovano na zavisnosti od zapreminske mase i poetnog

Podesan postupak za to je da se ispitni uzorci iseku iz elementa za zidanje.

Odreivanje osnovne -vrednosti

NARUDBENICA BR. - 02317

Slika 1 Izvoenje osnovne -vrednosti

Projektne vrednosti RU ili U za pune elemente za zidanje i za malter

NARUDBENICA BR. - 02317

5 Postupak za odreivanje projektnih vrednosti toplotne zatite (RU ili

RU ili odgovarajue U-vrednosti elemenata za zidanje dobijaju se sledeim postupkom:

NARUDBENICA BR. - 02317

Moe se primeniti postupak opisan u EN ISO 6946:1996.

6 Postupak za odreivanje projektnih vrednosti toplotnih veliina (RU ili

6.2 RU ili odgovarajua U-vrednost za uplje elemente za zidanje i za kompozitne elemente

6.3 RU ili odgovarajua U-vrednost za element za zidanje od upljih ili od kompozitnih

Primeri za osnovne vrednosti za odreivanje RU ili odgovarajuih U-vrednost za elemente za zidanje od

NARUDBENICA BR. - 02317

Prilog B ne sadri tabelarne vrednosti za kompozitne elemente za zidanje.

Alternativna primena Priloga B

koeficijent prolaza toplote zida, u W/(m2K);

NARUDBENICA BR. - 02317

M koeficijent toplotne provodljivosti maltera, u W/(mK);

Primenjuje se postupak opisan u 5.1.

Odreivanje koeficijenta prolaza toplote zidane konstrukcije

Proraun koeficijenta prolaza toplote U mora se vriti prema EN ISO 6946:1996.

Za proraune korienja energije treba uzeti u obzir uticaj toplotnog kapaciteta.

NARUDBENICA BR. - 02317

NARUDBENICA BR. - 02317

Tabela A.2 Elementi od kalcijum silikata

Tabela A.3 Teki elementi od normalnog betona i elementi od vetakog kamena

NARUDBENICA BR. - 02317