UNIVERZITET U BEOGRADU

MAINSKI FAKULTET

PROJEKAT PLUA

Predmet: Biomehanika tkiva i organa

Profesor: Mihailo Lazarevi

Studenti: Ana Nedeljkovi 1207/12

Tanja Ristovi 445/09
Mina Rami 409/07
Lazar Sekuli 1230/13
Stefan Ristin 441/09
Beograd 2014.

Sadraj
VISKOELASTINOST PLUNOG TKIVA: MATEMATIKI OKVIR I MOLEKULARNA OSNOVA............................ 3
1.1 .1Viskoleastinost plunog tkiva: matematiki okvir i molekularna osnova. ..................................... 3
1.1.2 Sistemi koji podleu relaksaciji ili impedanci konstanta-faza .......................................................... 4
1.1.3 Osnove viskoelastinosti .................................................................................................................. 5
1.2 EMPIRIJSKE TEORIJE VISKOELASTINOSTI .............................................................................................. 6
1.2.1 Uobiajeni izvodi viskoelastinosti................................................................................................... 6
1.2.2Frakcioni derivati kod viskoelastinosti ............................................................................................ 7
1.2.3. Modeli frakcionih izvoda i njihova primena na pluna tkiva .......................................................... 9
1.3 MOLEKULARNE TEORIJE VISKOELASTINOSTI ...................................................................................... 10
1.3.1 Viskoelastine osobine polimernih sistema: Rouse-ova teorija .................................................... 11
1.3.2. Viskoelastinost polimera reptacijom........................................................................................... 13
1.3.3 Dalji mehanizmi koji doprinose makroskopskoj viskoelastinosti ................................................. 14
1.4 DISKUSIJA ............................................................................................................................................. 17
2. Mehaniki model mekog biolokog tkiva................................................................................................ 18
Aplikacija za plunu parenhimu .................................................................................................................. 18
2.1 Modeli respiratornog sistema ........................................................................................................... 19
A.Elektrini ekvivalent ......................................................................................................................... 20
B. Mehaniki ekvivalent ...................................................................................................................... 22
C. Izvoenje naprezanja pri istezanju ................................................................................................. 25
2.2 Rezultati i diskusija ........................................................................................................................... 27
3.Zakljuci.................................................................................................................................................... 28
Matlab kod .................................................................................................................................................. 29

VISKOELASTINOST PLUNOG TKIVA: MATEMATIKI OKVIR I

MOLEKULARNA OSNOVA
1.1 .1Viskoleastinost plunog tkiva: matematiki okvir i molekularna osnova.
Nedavne studije su pokazale da je stres relaksacija plunog tkiva dobro predstavljena
jednostavnom empirijskom jednainom koja ukljuuje stepeni zakon, t- (gde je t vreme). Slino
tome, impedanca tkiva je dobro opisana modelom koji sadri fazu nezavisnu od frekvencije
(konstantu) sa impedancom proporcionalnoj - (gde je ugaona frekvencija, a je konstanta).
Ovi modeli obezbeuju superiorne opise u odnosu na konvencionalne sisteme klip-opruga. Ovde
nudimo matematiki okvir i istraujemo njegovu mehanicistiku osnovu u upotrebi relaksacione
funkcije stepenog zakona i impedance konstanta-faza. Pokazujemo da zamena obinih
vremenskih izvoda frakcionim vremenskim izvodima u konstitutivnoj jednaini konvencionalnog
sistema klip-opruga vodi do funkcije relaksacije stepenog zakona, Furijeovo transformisanje u
kojoj je impedanca konstanta-faza =1-. Dalje postavljamo da frakcioni izvodi imaju
mehanicistiku osnovu u odnosu na viskoelastinost odreenih polimernih sistema. Ova
mehanicistika osnova proistie iz molekularnih teorija koje uzimaju u obzir kompleksnost i
statistiku prirodu sistema na molekularnom nivou. Iznad svega, obzirom da se tkiva sastoje od
dugih fleksibilnih biopolimera, diskutujemo da li ove molekularne teorije mogu takoe da se
primene i na meka tkiva. U naem pristupu kljuni parametar je eksponent , za koji je pokazano
da je direktno povezan sa dinamikim procesima na nivou tkivnog vlakna i matriksa. Istraujui
statistika svojstva razliitih polimernih sistema, nudimo molekularnu osnovu za nekoliko
istaknutih osobina dinamikih pasivnih svojstava mekih tkiva.
VISKOELASTINOST je makroskopska osobina materije. esto se navodi kao mehaniko
svojstvo koje kombinuje karakteristike tenosti i vrstih tela. Nasuprot savrenoj elastinosti,
viskoelastine supstance ne odravaju konstantan stres usled konstantne deformacije, ve se stres
u materijalu sporo relaksira, fenomen koji se naziva stres relaksacija. Alternativno, pod
konstantnim stresom materijal podlee kontinuiranoj deformaciji tokom vremena ili puzi. Veza
izmeu stresa i napona se naziva konstitutivna jednaina, koja sadri informaciju o prateim
mehanizmima i strukturom koja doprinosi ovakvim osobinama.
Poznato je da su meka bioloka tkiva izuzetno viskoelastina u prirodi. Naroito su pluna tkiva
prepoznata kao viskoelastina jos 1939. od strane Baylissa i Robertsona, a kasnije i Mounta
1955. Posledino je nekoliko grupa prouavalo stres relaksaciju i osobine histerezisa plua, a
Sharp i saradnici su pokuali da prikau rezultate pomou klip-opruga modela. ira evaluacija
viskoelastinosti plua kod ljudi i izolovanih plua maaka predstavljena je ranih sedamdesetih
godina od strane Hildebranta i Bahofena, respektivno. Hildebrant je uoio da se pritisak (P) na
pluno tkivo u odgovoru na promenu volumena (V) smanjio skoro savreno linearno sa
logartmom vremena tokom skoro dve dekade. Posledino je opisao stres relaksaciju plua kao
P/V=A-B ln(t)

(1)

gde je t vreme, a A i B parametri. Takoe je merio podruje histerezisa P-V krive (na primer,
koliinu rasipanja energije) tokom sinusoidne oscilacije i naao da je skoro nezavisna od
frekvencije. Hildebrant i nedavno Mijailovi i saradnici su takoe naglasili da jednaina (1)
moe biti samo aproksimacija stvarne relaksacione funkcije. U toj studiji Hildebrant je takoe
3

primetio da je gumeni balon u funkciji stres relaksacije pratio zavisnost stepenog zakona od
vremena
P/V=-+b

(2)

gde su , i b konstante. Nedavno su raeni slini modeli, uglavnom u kontekstu opisivanja

oscilatornih svojstava plunog tkiva. Hantos i saradnici su ustanovili sledeu jednainu kod
niskofrekventne impedance (Z) plunog tkiva pacova
Z() =

-j

(3)

Gde je =2 cirkularna frekvencija, je frekvencija, a j je imaginarna jedinica. Parametri G i H

predstavljaju viskoznost i elastinost tkiva respektivno, pri =1, a je objanjena ispod. Ovaj
model se naziva model konstantne faze, obzirom da je faza Z nezavisna od frekvencije (na
primer, tan-1 (-Im {Z}/Re{Z}), gde Re{Z} i Im{Z} oznaavaju realni i imaginarni deo Z,
respektivno), to ukazuje na mehaniku efikasnost nezavisnu od frekvencije. U kasnijim
radovima Hantos i saradnici su pokazali da je Furijeova transformacija (FT) jednaine (2)
koriena kao model sa dva parametra za pluna tkiva moe da se primeni za Z od 0,125 do 5 Hz
za plua maaka i pasa znaajno bolja nego konvencionalna Kelvinova ili frekvencija domena iz
jednaine (1). Takoe su naglasili da, u primenjenom opsegu frekvencija, asimptotske vrednosti
b u jednaini (2) ne mogu sa sigurnou da se odrede i da je, kada se zanemare, FT jednaine (2)
upravo model konstanta-faza sa =1- iz jednaine (3). U ovom sluaju jednaina (2) sadri
samo dva parametra ( i ) i da je veza izmeu G, H i :
=

tan-1 (

(4)

Parametar je vezan za indeks histerezisa () nedavno uvedenog od strane Fredberga i

Stamenovia da bi se odredile osobine histerezisa respiratornih tkiva. U modelu konstanta-faza
je odnos G i H i stoga je trigonometrijska transformacija (videti jednainu 4). Vrednosti za
pluna tkiva mogu da variraju od 0,86 i 0,92, gde je za tkiva grudnog koa odgovarajui opsteg
0,8-0,85. Iz podataka Gunsta opseg je 0,68-0,8 za toniki kontrahovane glatke miie disajnih
puteva. Zato se ini da je specifina za sastav kao i za fizioloko stanje datog tkiva. Obzirom
da je u veini sluajeva njegova vrednost blizu jedininoj, Re{Z} opada skoro hiperboliki sa
frekvencijom. Zato disipacija ili podruje histerezisne petlje predvieno jednainom (3) zavisi
samo neznatno od frekvencije u skladu sa brojem ispitivanja. Brojne studije koriste modele
zasnovane na jednainama 1 do 4 da bi se opisala viskoelastina svojstva plua i respiratornih
tkiva. Svi napori modelovanja su potvrdili da su jednaine 1 do 4 superiornije u odnosu na
klasine sisteme klip-opruga.

1.1.2 Sistemi koji podleu relaksaciji ili impedanci konstanta-faza

Navedeni argumenti nameu pitanje zato jednostavni zakon relaksacije sile (jednaina 2) i
impedanca konstanta-faza (jednaine 3 i 4) daju tako superiorni opis dinamike plunog tkiva?
Koja vrsta fizikih sistema daje reenje slino jednainama 2 i 3? Predstavljamo pet razliitih (ali
ne i neophodno izuzetnih) klasa input-autput sistema koji mogu potencijalno da dovedu do
relaksacije ili impedance konstanta-faza.

Klasa 1: nelinearna konstitutivna jednaina. Nelinearna diferencijalna jednaina moe da ima

reenje t- za input korak. Zaista, pokazalo se da se tkiva plua i respiratornih tkiva ponaaju
nelinearno, a nekoliko modela je predloilo proraun njihovog nelinearnog mehanikog
ponaanja. Meutim, poto se jednaina 3 pokazala tako pogodnom za Z meren izazvanim
oscilacijama malih amplituda, nije verovatno da e nelinearnost biti primarni mehanizam
odgovoran za ponaanje konstanta-faza.
Klasa 2: diferencijalne jednaine sa koeficijentima koji zavise od vremena. Mehanike osobine
ivih tkiva mogu da se vremenom menjaju. Ipak, stres u resama kao i u izolovanim delovima
tkiva se skoro linearno relaksira na logaritamskoj vremenskoj skali. Uz odgovarajuu vrednost ,
jednaina 2 takoe moe da da linearni pad P/V tokom dueg vremena. Zapravo, za plua pacova
jednaina 2 opisuje stres relaksaciju bolje nego jednaina 1 (videti sliku 3). Sve ovo navodi da
relaksacija i impedanca konstanta-faza nisu usled procesa koji variraju sa vremenom.
Klasa 3: kontinuirana distribucija vremenskih konstanti koje su reenje integralnih jednaina.
Fung je predstavio linearni model sastavljen od mnogih Kelvinovih tela sa kontinuiranom
raspodelom njihovih vremenskih konstanti. Odgovarajui odabirom funkcije raspodele mogao je
da oponaa konstantnost podruja histerezisne petlje tokom puno dekada frekvencije, iz kojih je
takoe pratio da se funkcija stres relaksacije linearno smanjivala sa logaritmom vremena. Iako se
ova klasa sistema ini zanimljivom, forma funkcije raspodele vremenske konstante je proizvoljna
i sa nedostatkom mikrostrukturne osnove.
Klasa 4: kompleksni dinamiki sistemi koji pokazuju sline osobine. Nedavno su Bates i Suki
razmatrali da bi pluno tkivo moglo da se posmatra kao kompleksan dinamiki sistem. Zbog
toga to je ponaanje koje je nezavisno od opsega tako sveprisutno u prirodi, stres relaksacija je
posledica brojnih dinamikih interakcija izmeu razliitih inilaca u tkivu nezavisno od njihovih
individualnih osobina. Iako je ovakva teorija korisna za prepoznavanje aspekata sistema koje je
teko opisati konvencionalnim nainima, ne navodi odmah koji su specifini mehanizmi koji
proizvode tako naroite osobine.
Klasa 5: input-output veze koje ukljuuju frakcione derivate. Iako frakcioni proraun nije
primenjen na biomehaniku tkiva, postoje brojni pokuaji na raznim poljima koji bi ga upotrebili
za opisivanje viskoelastinih osobina materije, naroito onih polimernih. Pokazano je da je
relaksaciona funkcija udruena sa stres vezama koje podrazumevaju frakcione izvode jednaine
2. Iako se ini neobinim nain prikaza viskoelastinog fenomena, kada se ogranii analiza na
linearni sluaj, mogue je pozajmiti mnoge korisne analogije iz teorije obinih ili linearnih
diferencijalnih jednaina. U ovom radu jedan od ciljeva jeste pronalaenje matematikog okvira
upotrebe relaksacione funkcije i modela impedance kao to je prikazano jednainama 2 i 3.
Pribegli smo diferencijalnim jednainama frakcionog reda jer njihova reenja obino vode do
ovakvih funkcija. Najzad, za odreene polimerne sisteme postoji mehanicistika osnova
frakcionih izvoda viskoelastinosti koji proistiu od mikroskopskog ponaanja polimera
ugraenih u reenje ili matriks (2).

1.1.3 Osnove viskoelastinosti

Modeli jednaina 2 do 4 daju vrlo dobre makroskopske opise relaksacije mekog tkiva i podatke o
impedanci. Ipak, one su trenutno usvojene kao empirijske i stoga daju ogranieni uvid u poreklo
viskoelastinog ponaanja. Diskutujemo, meutim, da ove veze (jednaine 2 do 4) ne moraju biti
strogo empirijske, jer viskoelastinost tkiva moe biti posledica strukturnih slinosti izmeu
5

mekih tkiva i nekih polimernih sistema. Molekularne teorije razvijene za konstitutivne jednaine
polimera uzimaju u obzir kompleksnost i statistiku prirodu sistema na molekularnom nivou.
Takav opis je naroito zanimljiv, jer je za polimerne sisteme Bagleya i Torvika (2) ustanovljena
veza izmeu empirijskog frakcionog prorauna viskoelastinosti i molekularne teorije koje mogu
da predvide makroskopsku stres relaksaciju.

Slika 1. Voigtovo telo. R, koeficijent klipa, E, konstanta opruge

Zanimljivo, funkcija stres relaksacije je kod mnogih polimernih sistema slina jednaini 2 sa u
opsegu od 0,4 do 0,9, to pokriva vrednosti (0,7-0,9) koje odgovaraju razliitim tkivima
respiratornog sistema. Ovo, meutim, nije naroito iznenaujue, obzirom da se meka bioloka
tkiva takoe sastoje od dugih i kompleksnih biopolimera koji, u rastvorima, pokazuju razliite
reoloke osobine sintetskih polimera. Stoga, smatramo da istraivanje univerzalnih osobina
polimernih sistema moe da stvori osnovu za molekularno poreklo dinamikih pasivnih
mehanikih osobina mekih tkiva.
U ovom radu najpre sumiramo osnovni koncept linearne viskoelastinosti u uslovima obinih
diferencijalnih jednaina. Zatim razvijamo viskoelastinost u okvirima frakcionog prorauna.
Najzad, pravimo pregled najrelevantnijih teorija dinamike polimera koje vode do konstitutivnih
jednaina koje ukljuuju frakcione izvode i pokazuju kako su varijable u ovim modelima vezane
za parametre koji proistiu iz molekularnih teorija.

1.2 EMPIRIJSKE TEORIJE VISKOELASTINOSTI

1.2.1 Uobiajeni izvodi viskoelastinosti
Najjednostavnije viskoelastino ponaanje se javlja u sistemu koje sadri savreno elastini
element, na primer elastinu oprugu, mehaniki u paraleli sa isto viskoznim elementom, klipom.
Ovaj model se naziva Voitovo telo (Slika 1) u kojoj je stres () u sistemu suma individualnih
stresova opruge i klipa

(t) = E (t) + R (t)

(5)

gde je naprezanje, E konstanta opruge, R koeficijent viskoznosti klipa, a taka oznaava

diferencijaciju u odnosu na vreme. U domenu frekvencije ovakva veza je prikazana
multipliciranjem FT naprezanja sa j; stoga jednaina 5 postaje
() = E (t) + j R ()
6

(6)

gde oznaava FT kvantiteta. Ovaj sistem moe da uva i rasipa energiju, na primer
viskoelastian je, ali ne prikazuje relaksaciju. Alternativa je Maksvelovo telo kod kojeg su dva
elementa povezana serijski, tako da je ukupno naprezanje suma naprezanja klipa i opruge.
Konstitutivna jednaina sada ukljuuje derivative stresa i naprezanja i ovaj model moe da
oponaa stres relaksaciju. Ipak, relaksaciona funkcija sadri samo eksponencijalnu, a model ne
pokazuje realno puzanje. Svestraniji pristup je dobijen dodavanjem jo jedne opruge u paraleli sa
Maksvelovim telom. Rezultat je standarno linearno kruto telo ili Kelvinovo telo, koje je i dalje
inferiorno u odnosu na model konstanta-faza (jednaine 3 i 4) u proraunu impedance plunog
tkiva.
Standardno linearno kruto telo moe dalje da se generalizuje ukljuivanjem N diskretnih
Maksvelovih tela u paraleli ili Voitovih tela u seriji. Odgovarajua diferencijalna jednaina
sadri vremenske derivative i stresa i naprezanja do N i M, respektivno.

Dn [(t)] =

Dm [(t)]

(7)

an i bm su parametri koji oznaavaju viskoelastina svojstva materijala a Di(t) =di/dti je

diferencijalna operacija linearnog reda i. U jednaini 7 jedan parametar moe biti izabran
proizvoljno. Na primer, deljenjem obe strane sa a0, moemo da uvedemo jednainu elastinosti
Ge=b0/a0. Kompleksni modul definisan kao odnos stresa i naprezanja u domenu frekvencije je
odnos je odnos dva polinomijala u j
g() =

)
)

(8)

gde je cm = bm/a0, dn = an/a0 i MN za modul normalnog ponaanja pri visokim frekvencijama.

Relaksaciona funkcija, g(t), sa kompleksnim modulom je suma N opadajuih eksponencija.
Impedanca sistema je definisana kao
Z() =

( )

(9)

Da bi se karakterisao viskoelastini materijal, mogu se primeniti jednaine 8 ili 9 direktno prema

merenim modulima ili podacima o impedanci. Ovo podrazumeva determinaciju ostalih N i M,
kao i koeficijenata Ge, cm i dn. Drugi metod je odreivanje g(t) u opisivanju izmerene stres
relaksacije. Oba pristupa zahtevaju procenu multiplih eksponenata, to je obino slaba taka.
Nijedan sluaj ne vodi do relaksacije (jednaina 2) ili impedance (jednaina 3).

1.2.2Frakcioni derivati kod viskoelastinosti

U ovom kratkom saetku frakcionog prorauna i njegove primene na viskoelastinost pratimo
smernice Bagleya i Torvika, Keollera i Rogersa. Ovi autori iroko razmatraju tenzorni
formalizam relaksacije i puzanja. Zbog toga to su trenutno dostupni podaci o mehanici plunog
tkiva nepromenjivi u formi relaksacije pritiska ili volumetrijske impedance, ograniavamo na
razvoj na jednodimenzionalni sluaj relaksacije i impedance. Poinjemo sa najjednostavnijom
formom, koja je analogna jednaini 5, ali sa vremenskim izvodom zamenjenim svojim
frakcionim izvodom reda
(t) = E (t) + QD [(t)]

(10)

gde je druga funkcija element frakcionog prorauna sa Q kao viskoelastinim parametrom

sistema koji je kasnije ispitivan. Frakcioni operator D definisan je kao
D[x(t)] =

( )
(

d (01)

(11)

gde je gama funkcija. Iz predostronosti je uzeto da je x(t) jednako nuli za negativno vreme.
Jednaina 11 se ini komplikovanom. Pouno je poreenje jednaine 11 sa obinim izvodom koji
daje informaciju o stepenu promene funkcije x(t) samo u vremenu t, to jest lokalni nagib x(t).
Nasuprot tome, fiziki znaaj jednaine 11 je taj da je frakcioni izvod proporcionalan lokalnom
nagibu savijanja x(t) sa osnovnom funkcijom forme t-. Obzirom da savijanje ukljuuje neku
vrstu uticaja prolosti na sadanjost, moemo da uvrstimo funkciju pamenja udruenu sa
frakcionim izvodom, na primer koja ne ukljuuje samo lokalna svojstva vremena. Zaista, s jedne
strane, za =0 jednaina 11 redukuje do x(t) i druga funkcija u jednaini 10 bi bio drugi elastini
deo bez memorije. S druge strane, kada 1, moe se pokazati da jednaina 11 postaje obini
izvod d/dt , a druga funkcija u jednaini 10 se redukuje do klipa sa savrenom memorijom. Zato
jednaina 10 pokazuje da se stres sastoji od elastinog i viskoelastinog dela odreenog
frakcionim izvodom. Sada emo detaljnije ispitati kako poslednje doprinosi viskoelastinom
ponaanju. Najpre, raunamo FT iz jednaine 11. Operater d/dt predstavlja j faktor. Ostalo je
savijanje, tako da je FT proizvod FT za x(t) i FT za funkciju t-. FT za funkciju t- je
(1-)/(j)1-. Tako je FT za jednainu 10
FT{D[x(t)]} = (j)FT[x(t)]

(12)

to je potpuno analogno sa FT obinog derivativa za x(t). Iz jednaine 12 impedanca frakcionog

derivativnog sistema definisan jednainom 10 se dobija
Z() =

+(

(13)

gde smo takoe koristili jednainu 9. Upotrebljeni su i , uzimajui u obzir da je = 1- . Uz

to da 1/j moe da se izrazi i kao exp(-j/2), jednaina 13 moe da se napie kao
Z() =

-j

-j

(14)

gde su G i H definisani kao

G = Q cos ( ) H = Q sin ( )

(15)

Dinamika ili ekvivalentna viskoznost (Vdyn) i elastinost (Edyn) iz jednaine 14 su definisani

kao
Vdyn() = G

Edyn() = E+H

(16)

Prve dve funkcije u jednaini 14 su upravo one iz jednaine 3. Dalje, inverzija FT od Z je impuls
realnog puzanja, odgovoran za stepen naprezanja ili neprekidni odgovor na naprezanje; stoga je
relaksacija funkcija udruena sa jednainoom 10:
g(t) = [E+
8

t-] h(t)

(17)

gde h(t) oznaava neprekidnu funkciju. Jednaina 17 je formalno ista kao jednaina 2. (pri
limitu t= , jednaina 17 se redukuje na prvu funkciju, to dovodi do ponaanja krutog tela due
vreme. U domenu frekvencije, limit t= je ekvivalentan =0 i konstanta E se javlja u
izraavanju dinamike elastinosti u jednaini 16. Druga funkcija jednaine 17 daje osobine
zavisne od vremena u relaksacionoj funkciji g(t). Kada t0 (ili 0), jedini frakcioni element
se ponaa kao njutnovska tenost, na primer njegov doprinos za g(t) se pribliava delta funkciji).
Za bilo koje t ili kada 1 druga funkcija se pribliava delta funkciji i zato jednaina 17
redukuje do relaksacione funkcije Voitovog tela definisanog jednainom 5. Zato formalizam
frakcionog izvoda takoe sadri, kao specijalan sluaj, klasini sistem klip-opruga.

Slika 2: Opruga-klip (oblik dijamanta, prati jednainu 18) sa svoja tri parametra: E,
karakteristinu vremensku konstantu () i parametar koji opisuje memoriju elementa ().
Kratki prikaz frakcionih izvoda za viskoelastinost je vaan iz nekoliko razloga. Konstitutivne
jednaine frakcionih izvoda imaju jednostavan prikaz relaksacione funkcije i impedance, ipak
predstavljaju daleko komplikovanije reoloko ponaanje koje je esto teko oponaati sistemom
klip-opruga. Prethodno otkrivene jednostavne empirijske relacije su smatrane najboljim u
opisivanju stres relaksacije (jednaina 2) a zavisnost frekvencije of impedance plunog tkiva
(jednaina 3) su u stvari prirodna reenja najjednostavnijih diferencijalnih jednaina frakcionog
reda. Stoga, frakcioni izvodi daju relativno jednostavni koncizni matematiki okvir za upotrebu
relaksacije i impedance konstanta-faza.

1.2.3. Modeli frakcionih izvoda i njihova primena na pluna tkiva

Sada treba predstaviti razliku elementa frakcionog prorauna kao to je to definisao Koeller.
Upotrebom koeficijenta klipa R i konstante opruge E, konstitutivna jednaina se moe definisati
kao
(t) = E D [(t)]

(01)

(18)

gde je = R/E karakteristina vremenska konstanta sistema. Element koji podlee jednaini 18
na slici 2 je definisan kao opruga-klip zato to sadri i idealnu oprugu i ist klip. Zaista, u
ograniavajuim sluajevima kada ide do 0 ili 1, stres-naprezanje odnos je upravo za oprugu
(na primer, prva funkcija u jednaini 5) i za klip (na primer, druga funkcija u jednaini 5),
respektivno. Za bilo koju meuvrednost dobijamo model konstanta-faza (jednaina 3) ili drugu
funkciju jednaine 13 sa Q = E.

Slika 3: Relaksacija stepenog zakona (jednaina 2) i relaksacija predviena jednainom 1 za

stres relaksaciju plua pacova, uzeto od Peslina i saradnika. A, B i su parametri, t je vreme.
U ovom sluaju, materijal pokazuje memoriju u zavisnosti od vrednosti ; na primer, kada ~0,1
(vrednost koja odgovara plunom tkivu) stres se relaksira u materijalu skoro linearno sa
logaritmom vremena koje prelazi preko 10 dekada vremena. Slika 3 pokazuje da je
prilagoavanje klip-opruga na podatke stres relaksacije dobijene kod plua pacova odlino i
superiorno u odnosu na one dobijene jednainom 1 (vrednost kvadratnog korena greke klipopruga i jednaine 1 su 3,69x10-3 i 9,02x10-3, respektivno).
Poto se dinamika viskoznost menja kao mala snaga frekvencije (slika 16), propratni fenomen
takoe stvara podruje histerezisa krive stres-naprezanje koja je skoro nezavisna od frekvencije
za nekoliko dekada frekvencije. To se slae sa objavljenim podacima kod razliitih tkiva. Slino,
dinamika elastinost se poveava polako i stabilno sa frekvencijom za nekoliko dekada
(jednaina 16) potvrujui stanovite da se elastinost plunog tkiva poveava kvazi-linearno sa
logaritmom frekvencije. Primeri kvaliteta prilagoavanja modela konstanta-faza otpornosti i
elastinosti plunog tkiva merenih kod pasa su prikazani na slici 4. U kontrolnom sluaju =0,9.
Kod plua izazvanih histaminom, meutim, pada do 0,74, ukazujui na osetljivost u odnosu na
fizioloko stanje tkiva. Sumirano, u vremenskom domenu se moe identifikovati kao parametar
koji kontrolie memoriju materijala, to je takoe parametar koji odreuje zavisnost frekvencije
od dinamike elastinosti. Drugi parametri kao to su G, H i E u jednaini 14, ili Q u jednaini
17 moraju da zavise od koliine koliko i od vrste tkiva o kojem se radi. Konano, u skladu sa
strukturnim postulatom Fredberga i Stamenovia, navedeni formalizam inherentno vodi do
elementarnog sparivanja elastinosti i disipacije kroz jednainu 15 u smeru zavisnom od
frekvencije. Ovaj postulat je podran molekularnim teorijama o stres relaksaciji opisanih u
nastavku jer vode do tipa stepenog zakona makroskopskih relaksacionih funkcija.

1.3 MOLEKULARNE TEORIJE VISKOELASTINOSTI

Sumiramo nekoliko molekularnih teorija polimerne viskoelastinosti. Obezbeujemo
samo pratee osnovne pretpostavke na osnovu kojih su ove teorije izgraene. Nije nam namera
da reprodukujemo matematike izvode stres relaksacionih funkcija iz razliitih teorija. Ipak,
dajemo njihove konane forme i kritiki razmatramo njihovu relevantnost i implikacije na
mehaniku plunog tkiva.

10

1.3.1 Viskoelastine osobine polimernih sistema: Rouse-ova teorija

Slika 4: Otpornost plunog tkiva (gore) i elastinost (dole) anesteziranog paralisanog psa kao
funkcija frekvencije u kontrolisanom stanju () i nakon 4 minuta od intravenske primene
konstantne infuzije histamina (16 g.kg-1min-1 ) kod Lutchena i saradnika. Podaci za prosene
vrednosti otpornosti i elastinosti merene su u 4 alveolarne kapsule. Puna linija, uklapanje
modela konstanta-faza (jednaina 3).

Slika 5: Prikaz nasumino savijenog molekula (gore) po modelu opruge (dole).

Klasini prikaz nasuminog kretanja dugih fleksibilnih lanaca u rastvarau i makroskopske
viskoelastine osobine ovakvih rastvora su najpre opisani od strane Rousea 1953. Osnovu ini
11

teorija da gradijent brzine u rastvoru prouzrokovan spoljanjim silama kontinuirano menja

ekvilibrijum raspodele konfiguracije polimernih molekula. Pretpostavljeno je da se dugi
molekuli sastoje od submolekula koji su dovoljno dugi da odvajanje njihovih krajeva u prostoru
prate trodimenzionalne gausove verovatnoe raspodele. Ovi submolekuli se mogu smatrati
elastinim oprugama koji se sastoje od sekvenci polimernih monomera. Submolekuli su
koordinisani termikim ili Braunovim kretanjem, pokretakom silom termike energije (slika 5).
U prisustvu gradijenta brzine ekvilibrijum raspodele konfiguracija je poremeen razvlaenjem,
stiskanjem ili savijanjem molekula. Braunovo kretanje se, ipak, nastavlja i molekuli pokuavaju
da se usmere prema svom ekvilibrijumu raspodele. Ovo predstavlja suprotan efekat u odnosu na
spoljanje sile. Zbog toga to molekuli vie nisu raspodeljeni u svim moguim konfiguracijama,
entropija je smanjena i slobodna energija je u sistemu. Zato se submolekuli takoe nazivaju
oprugama entropije. Uticaj tenosti je koncentrisan na spojevima submolekula i koordinacija
kretanja celog polimera se postie zahtevom da kretanje atoma koji spaja dva molekula menja
konfiguraciju oba submolekula. Zbog toga to se spojevi kao sfere kreu u viskoznoj njutnovskoj
tenosti dok se isteu elastine opruge, moe se skladititi energija kao i rasipati, na primer kod
viskoelastinog ponaanja. Rouse je dao reenje za kompleksni modul sistema od L brojeva
submolekula u uslovima L normalnih ili nezavisnih naina. Uoavanjem da je kretanje
submolekula u neku ruku proizvoljno, Bagley i Torvik su pokazali da se Rouseovo reenje moe
transformisati u kontinuiranu formu kao:
(t) = s (t) + [ (0 s ) nkT]1/2 D1/2 [(t)]

(19)

gde je 0 viskoznost mirnog toka tenosti, s je viskoznost rastvaraa, T je apsolutna

temperatura, k je Bolcmanova konstanta i n je broj molekula po jedinici zapremine rastvora.
Jednaina 19 stoga pokazuje da je stres u rastvoru rastvorenog polimera suma njutnovskih
funkcija karakteristinih samo za rastvara i frakcioni derivativ reda =5 naprezanja koje
obezbeuje doprinos molekula dugog lanca makroskopskom stresu.
Iako Rouseova teorija opisuje dinamiku izolovanog lanca u rastvoru, preporuljivo je ispitati
impedancu ovakvog sistema. Prema jednaini 9 imamo eksponent =5, dok je dokaz da je za
pluno tkivo ~0,9. Teorija je, meutim, razvijena za rastvore polimera i ne uzima u obzir: 1)
interakcije izmeu udaljenih segmenata molekula; 2) procese koji ukljuuju segmente krae od
submolekula; 3) karakter samoizbegavanja, to znai da molekuli ne mogu da se prepliu, i 4)
polidisperznost gde raspodela molekulske mase nije jasna; to jest, svi molekuli u Rouseovoj
teoriji se pretpostavilo da imaju tano isti L submolekula. Brojne su ekstenzije Rouseove teorije,
a sumirane su u Feeryjevoj knjizi. Razne korekcije teorije su dovele do slinih oblika skraenog
modula, ali razliiti mehanizmi (na primer osobine rastvaraa, ukrtene veze, intermolekularne
hidrostatike sile) mogu da daju malo drugaije vrednosti za . Zaista, kada interakcije izmeu
submolekula nisu ograniene sa dva susedna svakog submolekula, analiza vodi do Zimmove
teorije. U ovom modelu eksponent zavisi od kvaliteta rastvaraa i ima vrednosti od 2/3 za lanac
bez interakcije sa rastvaraem i 5/9 za lanac u dobrom rastvarau. Ubacivanjem lanca tipa Rouse
u polimerno vrsto telo sa fiksiranom mreom ukrtenih veza dodaje konstantnu funkciju (kao E
u jednaini 17) na stres-naprezanje vezu jednaine 19, ime se materijalu obezbeuju osobine
vrstog tela. Napokon, prema jednom opisu Hearsta i saradnika, u kojem polimerni molekuli
takoe daju otpor silama spajanja (slino elastinosti spajanja fleksibilnih veza) g() pokazuje
nekoliko dekada za gde su i Re{g} i Im{g} proporcionalni 0,25. Kombinujui ovo sa
modelom fiksiranih ukrtenih veza dolazimo do makroskopske impedance i relaksacije sline
12

jednainama 13-17 sa =0,75 i G i H (ili Q) zavisnih od viskoznosti rastvora ili matriksa,

konentracije vlakana i temperature. Ova vrednost je blia 0,9 to je karakteristino za pluno
tkivo i blizu vrednosti 0,8 to je naeno kod tkiva grudnog koa.

1.3.2. Viskoelastinost polimera reptacijom

Slika 6: Lanac zarobljen u fiksiranoj mrei ogranienja koja potiu od ostalih lanaca. Krugovi,
topoloka ogranienja koja utiu na kretanje lanca od strane drugih molekula. Tanke linije,
efektivna cev u kojoj je lanac slobodan da se kree.
Sledei znaajan korak u modelovanju dinamikih osobina dugih linearnih polimera je napravio
de Gennes 1971, koji je uspostavio uslove ne-samoizbegavanja iz Rouseovog modela. Predloio
je da glavni relaksacioni mehanizam u topljenju koncentrovanog polimera nije usled stanja nalik
Rouseovim, ve zbog takozvane reptacije. Ovaj proces se sastoji od postepenog oslobaanja
dugog fleksibilnog lanca od svoje okoline izvoenjem pokreta nalik crvima unutar polimernog
gela sa jakim unakrsnim vezama. Ogranienja u kretanju molekula se sastoje od smetnji
prisustva susednih molekula koji formiraju sredinu nalik na cev koju lanac ne moe da presee
(Slika 6). Jedini dozvoljeni pokret je krivudava difuzija du sopstvenog oblika udruena sa
defektima koji se ire unutar lanca.
Nekoliko pretpostavki teorije su se dobro slagale sa eksperimentalnim rezultatima svaki put kada
je lanac bio dui od kritine duine (Lc). Za mnogo krae lance, topoloka ogranienja kretanja
nisu vana i dominantni mehanizam relaksacije je tipa Rouse. Za lance due od Lc kretanje je
ekstremno sporo i dovodi do razliitih makroskopskih relaksacionih procesa. Drugim reima, za
opsege u kratkom vremenu (ili pri viim frekvencijama) konformacione promene lanca su tipa
Rouse, dok je pri duem vremenu (ili niim frekvencijama) znaajno ponaanje reptacija.
Funkcija makroskopske stres relaksacije usled reptacije data je od strane Doi i Edwardsa. Kada
se u polimernom sistemu desi promena u deformaciji, naprezanje indukuje uvrtanje molekularne
konformacije koja stvara stres koji se relaksira tokom vremena kako se lanac vraa u svoje stanje
ravnotee. Kao rezultat naprezanja cev u kojoj se lanac nalazi e takoe biti deformisana. Najpre
lanac mora da nae svoju novu unutranju konformaciju; ovo kratkorono ponaanje je opisano
Rouseovom dinamikom. Kasnije, meutim, ovo kretanje nije vano jer ga ograniava cev i
poinje reptacija. Ideja je da e, zbog toga to proces reptacije preuzima u deformisanom
okruenju ili cevi, preostali stres u bilo kom vremenu t biti proporcionalan frakciji lanca koji nije
reptacijom izbegao deformisanu cev u vremenu t. Drugim reima, jedino oni segmenti lanca koji

13

jo u orijentaciji naprezanja mogu da podnesu stres. Tani proraun vodi do sledee relaksacione
funkcije:
g(t) = n ( ) kT

exp (-p2t/d)

(20)

gde je parametar d efektivni prenik cevi koji zavisi od veliine umreavanja i proporcionalan je
kvadratnom korenu gustine, parametar e je razmak izmeu submolekula a d je glavno
relaksaciono vreme i funkcija je od d i e.
Iako je teorija reptacije uspeno obuhvatila mnoge aspekte viskoelastinosti polimera, nekoliko
osobina je ostalo neobjanjeno. Na primer, teorija se ne slae sa eksperimentalno dobijenom
zavisnou molekulske mase od 0. Drugi problem je to funkcije vieg reda ne doprinose
znaajno za g(t) zbog njihove amplitude koja brzo opada (proporcionalno 1/p2). Iako nije
pokazano da jednaina 20 moe da se transformie do frakcionog izvoda, simulaciona studija
pokazuje da postoji znaajni deo vremenskog opsega gde g(t) opada mnogo sporije nego t -0,5.
Opet, moe se diskutovati da bi kombinacija reptacije sa rigidnou povezivanja lanaca moda
poveala do vrednosti od 0,9 koja odgovara plunom tkivu. Verujemo da mrea kolagenelastin kod reptacije parenhima plunog tkiva moe da znaajno doprinese makroskopskoj
viskoelastinosti. Na ovoj slici G i H iz jednaine 14 e zavisiti od veliine umreenosti,
koncentracije vlakana i temperature.

1.3.3 Dalji mehanizmi koji doprinose makroskopskoj viskoelastinosti

Slika 7: Raspored vezivnog tkiva kod alveolarnih otvaranja i okolnih tkiva naslonjenih na
alveolarni prolaz. A: skenirajua elektronska mikrografija vaskularne perfuzije-plua pacova. B:
ematski dijagram rasporeda vlakana vezivnog tkiva. Vlakna elastina (belo) formiraju
kontinuirane prstenove uokvirujui svaki ulaz u alveolu. Vlakna kolagena (crno) formiraju
raspored nalik mrei. Prisutni su raznovrsnost duine i irine vlakana kao i mnoga ravanja i
slobodni krajevi vlakana.
14

Nedostaci navedenih teorija mogu da se pripiu pretpostavci da su ogranienja cevi u

odnosu na kretanje lanca fiksna, na primer lanci koji su u cevi uvaju svoj poloaj u vremenskom
opsegu reptacije. Ovo, meutim, nije oigledno, jer susedni lanci nastavljaju reptaciju u svojim
cevima. Jo jedna vana pretpostavka je da je raspodela molekulske mase u polimernom sistemu
vrlo uska, to sigurno nije tano kada su plua u pitanju (Slika 7). Navedena ogranienja su
ispitana i uokvirena u modelu predloenom od strane Catesa. On je pokazao da polidisperznost
vodi do spore makroskopske stres relaksacije, analitike forme koja je vrlo komplikovano
integralna. Odabrao je da aproksimira ovaj integral proirenom eksponencijalnom funkcijom
tako da je stres relaksacija g(t) proporcionalna exp[-(t/d)0,25]. Meutim, proirena
eksponencijalna funkcija se skoro ne razlikuje od funkcije relaksacije tokom dekada frekvencije
kada se dobro odabere. Aproksimacija proirene eksponencijalne funkcije zahteva od 0,1, to
se slae sa vrednostima prijavljenim za plua. Poto stereoloka merenja pokazuju iroku
raspodelu duine i prenika vlakana mree kolagena i elastina plua, reptacija sa visokom
polidisperznou je sigurno dobar inilac koji je bar delimino odgovoran za osobine plunog
tkiva.
Molekularne teorije koje su do sad predstavljene su ograniene na polimere dugog lanca,
ali nerazgranate. Iz radova Mercer i Crapo i Sobin i saradnici, meutim, se vidi da mree
kolagena i elastina plua imaju iroku razgranatost (slika 7). Statike i dinamike osobine
razgranatih polimera (esto nazvani polimeri zvezdanog oblika) su iroko prouavani i
eksperimentalno i teorijski. Za polimere oblika zvezde jednostavna reptacija nije mogua u
okviru fiksiranih ogranienja jer je ogranak polimera prikaen i fiksiran na mestu grananja. De
Gennes je prvi istakao da takvi polimeri, koji se relaksiraju kada se istegnu u jednom pravcu,
moraju da povuku ogranak ka sebi. Proces je prikazan na slici 8. U stanju ravnotee sva tri
ogranka su u svojoj cevi. Kada se polimer istegne, premesti se mesto grananja. To je u
suprotnosti jakoj elastinoj sili koja pokuava da vrati taku grananja na svoju poetnu poziciju.
Ovo redukuje entropiju sistema sakupljanjem energije u nju. Da bi se nala nova konfiguracija
minimalne energije, ogranak najpre mora da se povue iz svoje cevi Braunovim kretanjem do
take grananja iz koje moe da formira novu cev. Kada je ovo gotovo, nestaje i defekt entropije
usled sporednog lanca. Vreme potrebno za to, meutim, je ekstremno dugo zbog vrlo male
verovatnoe da se kraj ogranka vraa nazad Braunovim kretanjem. Prema de Gennesu, vreme
potrebno da se ovo postigne eksponencijalno raste sa duinom ogranka. Ako je mrea koja sadri
grananja i slobodne krajeve napregnuta u vremenu t = 0, onda je vreme t potrebno za L
submolekula i samim tim ukupna duina udruena sa sporednim lancima koji se relaksiraju u
vremenu t eksponencijalna funkcija od L, na primer, t t1 exp(qL) gde su t1 i q konstante. Tada je
L(t):
L(t) = q-1 ln (

(21)

Razumljivo je da je stres koji ostane u materijalu nakon vremena t proporcionalan L(t),

doprinoseci relaksacionoj funkciji u formi
g(t) = E0 F ln (t)

(22)

gde je E0 inicijalni elastini modus, a F je proporcionalan koncentraciji ogranaka slobodnih

krajeva polimernog sistema. Precizni proraun g(t) je komplikovaniji i moe se nai na drugom
mestu. Iako je jednaina 22 samo aproksimacija, ipak treba napomenuti da ima upravo istu formu
15

kao jednaina 1, koja se opet ne razlikuje od jednaine 2 tokom dekada ako eksponent ima
odgovarajuu vrednost. Zakljuujemo da je, na osnovu mikrostrukture plua (slika 7), spora
relaksacija razgranatih polimera najverovatnije jedan od glavnih inilaca dinamikih svojstava
tkiva plua.

Slika 8: Reptacija polimera zvezdanog oblika u mrei ogranienja stvorenih ostalim polimerima.
Gore: konfiguracija ravnotee; pozicije tri ogranka a, b i c i taka ravanja d. Sredina:
konfiguracija molekula nakon primene naprezanja na kraju ogranka c. Najpre su take c i d
pomerene, a zatim se taka b polako vraa prema sebi, to je mehanizam koji stvara stres
relaksaciju. Dole: konana konfiguracija ravnotee molekula. Ogranak b je stvorio novu cev.

16

1.4 DISKUSIJA
Razmatrana su viskoelastina svojstva mekih biolokih tkiva kod odreenih vrsta plunih
tkiva. Jednostavne empirijske jednaine koje opisuju stres relaksaciju (jednaina 2) i mehaniku
impedancu (jednaina 3) su uklopljene u koncizan matematiki okvir. Izabrali smo da opiemo
viskoelastinost u funkciji frakcionih izvoda, obzirom da reenja razliitih diferencijalnih
jednaina frakcionog reda prirodno usvajaju funkcionalne forme jednaina 2 i 3. U poreenju sa
obinim diferencijalnim jednainama, na primer onu za Kelvinovo telo, broj parametara u
jednaini 2 je dva, a kod opruga-klip (jednaina 18) je tri; ipak, opis posmatranih viskoelastinih
osobina je mnogo superiorniji. Jedan od razloga je taj to frakcioni elementi izvoda obino
sadre kontinuiranu raspodelu vremenskih konstanti. Pridruena funkcija raspodele je
proporcionalna t-. kako je Fung pokazao u svojoj teoriji, raspodela vremenskih konstanti
proporcionalno t-1 u ogranienom opsegu vremenskih konstanti je odgovarajua za mnoga tkiva i
doprinosi posmatranom fenomenu da je podruje histerezisa krive stres-naprezanje kvazinezavisno od frekvencije. Zbog toga to je vrednost konstanta-faza modela blizu jedininom,
mehaniko ponaanje predvieno jednainama 2 i 3 i Fungova teorija su virtualno iste. Stoga
moe da se ini da je razlika izmeu dva pristupa nevana. Meutim, konceptualno postoji
znaajna razlika izmeu njih. Fungova funkcija stres relaksacije i dinamiki modul su posledica
specifinih formi raspodele funkcije vremenske konstante koja je pre izabrana nasumino.
Nasuprot tome, stres relaksacija i impedanca konstanta-faza su reenje jednaine kretanja koja,
za jednostavne sisteme kao to su veliki vrsti objekti koji se kreu u viskoznoj tenosti, moe
biti izvedena iz jednaina Navier-Strokesa. Dalje, ove konstitutivne jednaine dele uobiajenu
formu stres-naprezanje veze sa onima iz polimernog sistema izvedene iz osnovnih principa
statistike mehanike i termodinamike. Stoga, moemo da pretpostavimo da raspodela vremenske
konstante modela konstanta-faza za pluna tkiva nije proizvoljno izabrana, ve je pre posledica
specifinih formi jednaina kretanja koje opisuju dinamiku na nivou tkivnih vlakana.
Bilo je nekoliko pokuaja prorauna za linearno i nelinearno elastino ponaanje raznih mekih
tkiva na strukturnom nivou. Ipak, svesni smo samo jedne nedavna studija Mijailovia i saradnika
koja se odnosila na makroskopski posmatrana viskoelastina svojstva tkiva za dogaaje na nivou
tkivnih vlakana. Oni su pretpostavili da je glavni mehanizam odgovoran za makroskopsko
ponaanje navlaenje vlakana jednih na druge, to rezultira plastinim ponaanjem materijala.
Ovaj mehanizam moe svakako da bude vaan u dinamici vezivnog tkiva. U ovom radu
razmatramo nekoliko mehanizama pozajmljenih iz statistikog opisa viskoelastinosti polimera.
Jasno, imajui u vidu u ograniene eksperimentalne podatke u ovom pravcu, bilo bi previe
spekulativno predlagati jedinstven mehanizam koji bi bio u potpunosti odgovoran za reoloko
ponaanje mekih tkiva. Meutim, pominjemo jednu injenicu koja podrava nae ideje. Nedavno
su Debes i Fung nali da su Youngov i skraeni modul plunog tkiva poveani za 6% kada se
tkivo ohladi sa 40 na 10C. Za niske frekvencije Rouseova teorija sa svojim proirenjima i
teorijom reptacije redukuje do forme u kojoj je skraeni modul proporcionalan 1/T, to predvia
da se skraeni modul poveava za ~10% u navedenom temperaturnom opsegu.
Ispitivanjem razliitih aspekata navedenih molekularnih teorija moemo da nagaamo o poreklu
nekoliko dodatno posmatranih mehanikih osobina tkiva. Na primer, jedna interesantna osobina
Rouseovog modela je ta da predvia da relaksaciona funkcija ima funkciju proporcionalnu
koliini naprezanja i viskoznosti rastvaraa (jednaina 19). U funkciji impedance to znai da
realni deo impedance tkiva treba da sadri njutnovsku komponentu. Postojanje ovakve
komponente je potvreno za tkiva grudnog koa, ali ne i za pluno tkivo. Mogue je da je
17

njutnovska komponenta otpornosti plunog tkiva zanemarljiva u odnosu na komponentu

otpornosti koja hiperboliki opada sa frekvencijom u opsegu frekvencija gde se otpornost tkiva
obino meri (<5 Hz). Njutnovska komponenta otpornosti zida disajnog puta je, meutim,
merljiva korienjem podataka pri mnogo viim frekvencijama. Zaista, njutnovska komponenta
za otpornost zida disajnog puta je relativno dobro prihvaena. Dalje, nedavno je pretpostavljeno
da za zid traheje takva njutnovska komponenta predstavlja viskoznost osnovne supstance.
Hipoteza je konzistentna sa sa Rouseovim modelom koji daje molekularnu osnovu. Jo jedno
vano zapaanje pozajmljeno od polimernih sistema je to da, kada je jedan kraj makromolekula
fiksiran, funkcija se javlja kao isto elastina. Kod plua tako fiksirani okvir koji odrava
integritet strukture moe biti pleuralna membrana, za koju je procenjeno da vaan doprinos od
oko 20% kvazi-statinoj elastinosti plua. Dinamiki doprinos pleuralne membrane na
impedancu plua se pokazao kao predominantno elastian, to se slae sa navedenim
molekularnim stanovitem. Konano, poslednja taka se odnosi na relaksaciju polimera oblika
zvezde. Videli smo da se nakon poetne deformacije stres relaksira kvazi-linearno na
logaritamskoj vremenskoj skali. Ipak, defekt entropije udruen sa zarobljenim sporednim
lancima nestaje onda kada se kraj sporednog lanca potpuno vrati nazad (slika 8). Ako je
naprezanje sada eliminisano, polimer oblika zvezde jo uvek odrava svoju novu ravnotenu
konfiguraciju. To onda predstavlja permanentnu deformaciju jer je ogranak premeten u odnosu
na svoju mikrosredinu. Takav mehanizam stoga vodi do statikog histerezisa i moe da se pojavi
kao plastinost na makroskopskom nivou.

2. Mehaniki model mekog biolokog tkiva

Aplikacija za plunu parenhimu
Rezime Ovaj rad predstavlja fraktalni mehaniki model za grananje sistema, uz
primenu za respiratorni sistem. Pod predpostavkom ravastog(dihtomnog) grananja stabla, svi
disajni putevi se modeliraju Kelvin-Vojtovim modelom (opruga u paraleli sa odbojnim
jastukom) koristei morfoloke vrednosti. Model omoguava istraivanja o viskoelastinim
osobinama u kontekstu veza izmeu meusobnih nivoa respiratornog stabla. Rezultati su saglasni
sa fiziolokim oekivanjima. Model predstavljen u ovom radu moe da poslui za izvoenje
mehanikog modela za drugo grananje sistema, odnosno cirkulatorni sistem.
I Uvod
Frakcioni sistemi reda su dinamiki sistemi iji modeli mogu da budu predstavljeni na prirodan
nain od strane necelobrojnog redosleda parametara. Oni priznaju neki specifini fenomen;
fraktalnu strukturu, difuziju i/ili viskoelastinost. Respiratorni sistem poseduje sva nabrojena
svojstva; raspodela disajnih puteva ima fraktalnu strukturu, razmena gasova se odvija u
alveolama procesom difuzije i pluna parenihma je viskoelastina. Lekari preferiraju
18

jednostavan, ali precizan model od ije vrednosti parametara mogu da otkriju da li pacijent ima
plunih promena, ili ne. Stoga je interesantno da funkciju plua karakteriemo, u smislu
njegovih mehanikih osobina kao naprezanje, istezanje i viskoelastinost, koja se moe direktno
povezati sa promenama geometrije disajnih kanala.
Viskoelastinostplunog parenihma odreuje mehanika svojstva ukupne funkcije plua. Pluna
parenihma se sastoji od tkiva vlakana isprepletanih u mreu kolagena i elastinih tetiva. Poto
sistem deluje kao celina,( vano je da se karakteriu mehanika svojstva kakose razmnoavaju
unutar posledninih nivoa). Nekoliko grupa istraivaa je u ivotinjskim i ljudskim studijama
ispitivala viskoelastinost plune parenihme. Njihova ispitivanja su zasnovana na odstranjivanju
trake plunog tkiva, zanemarujui povezanost sa ostatkom sistema.
Ova studija je nastavak iz modeliranja respiratornog sistema sa elektrinim ekvivalentom. Po
elektro-mehanikoj analogiji, moe da se izvede prost mehaniki model. Mehaniki model
omoguava predvianje veze napon-deformacija izraunate na ulaznom nivou respiratornog
sistema.
Rad je organizovan na sledei nain: Respiratorni sistem i njegovo modeliranje po elektrinoj
ekvivalenti je ukratko objanjeno u sledeem odeljku, zajedno sa izvoenjem mehanikog
modela za dobijanje veze napon-deformacija. Tumaenje i rezultati simulacije su detaljni u
treem delu, dok zakljuni odeljak saima glavni ishod ovog ispitivanja.

2.1 Modeli respiratornog sistema

Respiratorni sistem je asimetrina struktura grananja kanala disajnih puteva, u kome se odreen
stepen simetrije moe prepoznati. Radi jednostavnosti, u ovom tekstu simetrini sluaj
morfolokih vrednosti tretiramo za disajne puteve, to podrazumeva dihotomni ekvivalent
ravanja disajnih puteva u narednim nivoima. Gas ulazi i kroz ravasti sistem cevi odlazi u
plua koja postaju sukcesivno manja u preniku (fraktalna struktura). Respiratorni sistem se
sastoji od dve zone: provodna zona - od 1 do 15 nivoa, i respiratorna zona od 16 do 24 nivoa,
sa 1 nivoom oznaava dunik i 24 alveole. Za potrebe ove studije, ispitujemo disajne puteve
unutar respiratorne zone, u kojoj je vazduh ukljuen u proces razmene gasa.
Parametri cevi disajnih puteva su prikazani u tabeli 1.

19

Tabela 1.Parametri cevi disajnih puteva

A.Elektrini ekvivalent

Po analogiji sa elektrinim mreama, moemo razmotriti napon kao ekvivalent za respiratorni

pritisak P, i strujukao ekvivalent za strujanje vazduha Q. Elektrini otpor R predstavlja
respiratornu otpornost koja se javlja kao rezultat disipacije protoka vazduha u disajnim putevima.
Elektrini kondenzator C predstavlja zapreminu - usklaenost disajnih puteva, koji im
omoguava naduvavanje/ispumpavanje.
Od geometrijskih i mehanikih karakteristika disajnih puteva cevi, i od osobina vazduha, mogu
da se izraze parametri za jednu disajnu cev:
( )

gde je

(23)

(24)

duina, rpoluprenik, hdebljina,

viskoznost vazduha i

Poasonov koeficijent,

Vomerslijev parametar, gde je

gustina vazduha,
i je frekvencija u Hz.
Beselove funkcije prve vrste reda 0 i 1, oznaeno sa:

)
)

redom su moduli i fazni ugao

(25)

U kojem je
kompleksanbroj. Efektivni modul elastinosti E se posmatra u funkciji
strukture tkiva disajnog puta. Raunamo deo iznosa odgovarajueg tkiva hrskavice(indeks c) i
mekog tkiva (indeks s) za svaki nivo (pogledati Tabelu 1), sa
I
.

20

(26)

Ravnotea izmeu hrskavice i mekih tkiva procentno varira sa svakim respiratornim nivoom i sa
boleu. Stoga je vano da se ova informacijaukljui u na model. Koristei jednaine 23 i 24 i
sa e naponom i istrujom predstavljenom kao na Slici 9, jednaine za elektrini model su date po:
(27)

Slika9.ematski prikaz elektrinog modela za tkiva plune parenihme (poinje od nivoa 16)

21

(28)

B. Mehaniki ekvivalent

Koristei elektro-mehaniku analogiju iz tabele 2, moemo izvesti ekvivalentan mehaniki

model. Ovo se moe uraditi poevi od elektrinih jednaina modela (27-28).

Tabela 2.Elektro-mehanika analogija

Elektrini element (otporan u seriji sa kondenzatorom) odgovara mehanikom Kelvin-Vojtovom

elementu (odbojni jastuk u paraleli sa oprugom):
(29)

Slika10. Ilustrovan primer prva dva nivoa u elektrinim i mehanikim mreama

22

(30)

Vrednosti otpornika i kondenzatora se izraunavaju sa modelom na Slici 10. i vezama (12):

I
. Ukupne vrednosti parametara za svaki nivo m se
dobijaju formulama
i
. Iz ovih vrednost imoe se izraunati
ekvivalent
i
:
(

)
(

(31)
)

(32)

Gde je P pritisak u Pa, Q protok izraen u

, V zapremina u
,
i
su zone, r je
poluprenik cevi, x je aksijalno pomeranje i
je Poasonov koeficijent.
Slika 3.prikazujekretanje parametara u celokupnom nivou m. Napredak uzastopnih nivoa u
sklopu jedne cevi je kvazi-linearna za oba parametra. Meutim, poto ukupne vrednosti
parametara (naznaene zvezdicom*) zavise od ukupnog broja cevi u svakom nivou, menjaju se
kao eksponencijalna funkcija propadanja.Predstavljeno na logaritamskoj skali, moemo uoiti
kvazi-linearno ponaanje. Na slian nain kao kod raunanja elektrine impedanse, moe se
dobiti H(s), koji definie odnos brzine (ulaz) na snagu (izlaz) ( ) ( ), sa s Laplasovim
operatorom. Za priguiva i oprugu u paraleli, imamo da je ( )
.

Slika 11. Kretanje parametra u celini, za nivoe 16-24

Zbog injenice da je mrea dihotomna i simetrina, dobija se mehanika impedansa

( )koristei povratne oblike kao na Slici 10. i poevi od nivoa 24 sa impedansom koja
oznaava pregradu kompresije gasa. Na Slici 12. grafiki je prikazan Bodeov dijagram ovih

23

funkcija prenosa za plunu parenihmu; frakcioni integrator sa redosledom 0.15 moemo videti na
[10-2, 102]rad/s.

Slika12.Bodeov dijagram mehanike impedance

Pluna parenihma se sastoji od isprepletanih kolagena (izuzetno vrstog) i elastinih vlakana.

Svaki nivo u respiratornom sistemu izmeu ove dve komponenteima poseban balans.U naem
modelu moemo pribliiti ovu ravnoteuu zavisnosti od procenta hrskavice. Sledei ovo
rezonovanje, slian prikaz mehanikog modela je dat na Slici 5.

24

Slika 12.ematski prikaz mehanikog modela tkiva plunog parenihma

Ovde cilindri predstavljaju ogranke disajnih puteva koji su meusobno povezani sa

nenaglaenim neistegljivim icama.Kada je ica zategnuta, svako dalje poveanje optereenja e
izazvati zategnue disajnih puteva. Samo nivoi sa zategnutim icama snose pritisak. Kako je
tkivo naglaeno, postepeno e vie ica postati zategnuto, i samim tim, poveae se krutost
itavog modela. Elastinost plua se odreuje vlaknima elastina, dok kolagen, koji je praktino
neistegljiv, ograniava maksimalnu dimenziju plua.
Ovaj prikaz zavisi od Bejtsovog zbog toga to predstavlja ukupnu raspodelu kolagen-elastina u
nivou, a ne u sklopu jedne trake tkiva.

C. Izvoenje naprezanja pri istezanju

Modul elastinosti se definie kao odnos svojstva napona i deformacije .Najjednostavniji

viskoelastini model je Kelvin-Vojtov koji moe da uskladiti i smanji energiju, koja se sastoji
od savrenoelastinog elementa (tjopruga) rasporeenog paralelno sa istim viskoznim
elementom (tj. Odbojnim jastukom).Odgovarajua diferencijalna jednaina je data sa:
( )

( )

( )

25

(33)

gde je napon, deformacija, duina,

popreni presek cevi, sa r poluprenikom
i h debljinom. K i B su konstante, odnosno opruga i odbojno jastue. Napon se moe definisati
kao pritisak, dok je kasnije dat silom distribucije na povrinu. Deformacija je definisana kao
odnos promene u duini preko poetne duine:
. Poevi sa nenaglaenou tkiva,
primenjujemo deformaciju koja se u fazama uveava od 10% dok ne dostigne 100%. Nova
duina moe da se izrauna kao:
(

(34)

sa indeksom old oznaava nenaponske karakteristike. Pod pretpostavkom stalne zapremine tkiva
Vt, poluprenik e se smanjiti:
(35)
Zanemariemo promene u debljini zida cevi h sa promenama u istezanju. Primena oscilatornog
protoka Q konstantne amplitude
i frekvencije 0.25Hz, brzina se moe izraunati:
(36)
Kako su Beteove i Kelvin-Vojtove karakteristike materijala vremenske invarijante, funkcija
prenosa H e biti nezavisna od deformacije. Ova mehanika impedansa H se definie kao sila po
brzini. Novi pritisak je zatim dat:
(37)
(

Sa mnoenjem u oblastima

Napon

). Izduenje cevi se moe izraziti kao:

(38)

je onda dat:
(

Sada se svojstva napona i deformacije mogu oceniti pomou jednaina (33-34).

26

(39)

2.2 Rezultati i diskusija

Koristei formule iz odeljka II-C, dobija se kriva napon deformacija prikazana na Slici 6.
Deformacija se poveava u koracima od po 10% od 10 do 100%. Poevi od nivoa 24, na ulazu
svakog nivoa moe se izraunati kriva napona-deformacije. To e dati reoloke podatke u
kontekstu svih nivoa meusobno.

Slika 6.Kriva naprezanja pri istezanju

Kao to se oekivalo, napon raste sa stepenom istezanjacelokupne strukture. to vie nivoa

imamo u naoj strukturi vee su vrednosti krive napona-deformacije , zbog vee koliine
hrskavice (kolagena). Ovo je takoe ilustrovano na Slici 5. Dobijeni rezultati su kvalitativno
slini onima u literaturi. Kvantitativno, nije mogue napraviti procenu naeg modela, poto se
prijavljene vrednosti do sada u literaturi zasnivaju na odstranjenim trakama vezivnog tkiva.
Moglo bi se oekivati da mehaniki uslovi variraju za odseena i bioloka tkiva analizirano u
odnosu na ostatak organa od kojih pripadaju.

27

3.Zakljuci
U ovom radu smo predstavili diferencijalne jednaine frakcionog reda koje obezbeuju koncizni
matematiki okvir za korienje empirijskih jednaina u mehanici plunog tkiva. Frakcioni
derivativni formalizam nudi jednostavne forme relaksacione funkcije i impedance; one
inkorporiraju komplikovano reoloko ponaanje i stoga uklanjaju ogranienja vremenske
konstante uklopljene u klasine sisteme klip-opruga (Maksvelovo ili Kelvinovo telo). Na osnovu
molekularne teorije polimerne viskoelastinosti takoe smo pokazali da frakcioni derivativni
modeli nisu samo empirijski. Predstavili smo nekoliko vrsta mehanizama koji podrazumevaju
kretanje linearnih i razgranatih vlakana u razliitim sredinama to sve doprinosi makroskopski
posmatranim vezama stres-naprezanje na slian nain: svaki mikroskopski mehanizam rezultuje
relaksacijom ili impedancom konstanta-faza. Faktor proporcionalnosti relaksacione funkcije
verovatno zavisi od koncentracije vlakana i karakteristika umreavanja, dok je eksponent moda
specifiniji za mehanizam najvie doprinosi relaksaciji. Meka tkiva, meutim, se takoe sastoje
od dugih fleksibilnih biopolimernih molekula. Iznad svega, postoji morfoloki dokaz da kod
plunog tkiva postoji mnogo razgranatih vlakana sa irokom raspodelom njihove irine i duine.
Stoga, mehanizmi kao to su reptacija u visoko polidisperznim sistemima ili relaksacija kod
vlakana oblika zvezde, na primer, najverovatnije takoe postoje. Ovo sugerie mehanicistiku
osnovu viskoelastinosti plunih tkiva kao to je predstavljeno modelima frakcionog izvoda.
Dodatno navedenim procesima, postoji, naravno, nekoliko drugih vanih mehanizama kao to su
interakcije vlakno-vlakno, apsorpcija-desorpcija povrinski aktivnih molekula ili mehanika
kontraktilnih elemenata unutar parenhima, od kojih svi proizvode verovatno sline dinamike
osobine. Do danas, naalost, nisu raeni eksperimenti koji bi kombinovali makroskopska
mehanika testiranja sa mikroskopskim merenjima (na primer rasipanje svetlosti) koje bi moglo
da prati dinamiku na nivou vlakana. Budue studije bi trebalo da se fokusiraju na
eksperimentalne aspekte mehanike mekih tkiva da bi se razjasnilo koji su glavni molekularni
mehanizmi koji doprinose makroskopskoj mehanici kod normalnih i obolelih plua.
Mehanika ekvivalenta u ovom radu je izvedena i zasnovana na elektro-simetrinom modelu
respiratornog sistema. Zasluge ovog rada su dvojake: i) elementi su izraunati sa morfolokim
vrednostima i uvaju geometriju plua, i ii) svojstva napona pri istezanju su procenjena u
svakom nivou, a oni su meusobno povezani sa sledeim nivoima u mrei.
Prvi korak, model predstavljen u ovom radu moe posluiti da posmatramo razvoj u pogledu
veze napona-deformacije na morfoloke promene. Drugi korak jeste da se proveri kako se ovi
rezultati menjaju za sluaj asimetrinog stabla. Model takoe moe da poslui za izvoenje
mehano-elektrinih modela za druga slina grananja sistema, odnosno cirkulatorni sistem.

28

Matlab kod
clear,closeall,clc
m=[16 17 18 19 20 21 22 23 24];%level
l=[0.810 0.770 0.640 0.630 0.517 0.480 0.420 0.360 0.310];%duzina[cm]
r=[0.125 0.120 0.109 0.100 0.090 0.080 0.070 0.055 0.048];%poluprecnik[cm]
h=[0.0086 0.0083 0.0077 0.0072 0.0066 0.0060 0.0055 0.0047
0.0043];%visina[cm]
k=[0.0329 0.0308 0.0262 0.0224 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000 0.0000];%trenje
vp=0.45;
mi=1.86-10^(-5); %kg/m s
ro=1.075;%kg/m^3
omega=2*pi*fi;
delta=r*sqrt((omega*ro)/mi)%Womersley parameter
j=sqrt(-1);
Ec=400;%kPa
Es=60;%kPa
E=k.*Ec+(1-k).*Es;%elastic modulus
B=[];
K=[];
W=tf([],[])
bode(W)

29