BIBLID 03501426 (206) 40:3 p.

3546

KONTAMINANTI VAZDUHA U PROSTORIJAMA

Dr DRAGAN KOBALJ i URO RADOJEVI, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Lazarevaki drum 13, 11000 Beograd

INDOOR AIR CONTAMINANTS

Indoor air quality became a concern during the 1970s, when buildings with better thermal insulation were constructed due to high fuel prices and mechanical ventilation was more often used. By reducing the amount of outdoor air, there is an increase of concentration of indoor air contaminants, which has negative effects on human health. Additionally, the use of new materials and furniture in homes and business premises contributed to this effect. Technological advance brought new equipment, printers, photocopiers, computers and other, which can also be classified as sources of indoor air contamination. The evidence that shows the importance of this problem comes from the research of the US army, according to which medical costs related to indoor air quality problems were approx. 15 billion dollars per one year. It was also estimated that the same problem causes the loss of 150 million working days. KEY WORDs: i ndoor air quality; indoor air contaminants; effect on human health; new material; furniture

Pitanje kvaliteta vazduha u prostorijama postalo je akutelnije 1970-ih, kada, usled visoke cene energenata, poinju da se konstruiu objekti sa boljom izolacijom, a i sve vie se upotrebljava mehanika ventilacija. Smanjenjem dovoda vazduha iz spoljanjosti dolazi do porasta koncentracije kontaminanata koji se nalaze u unutranjosti objekta tako da poinju sve vie da se ispoljavaju negativni uticaji na ljude. Osim toga, sve vea upotreba novih vrsta graevinskih materijala i nametaja dovodi do poveanog prisustva kontaminanata u radnim prostorima i mestima stanovanja. Tehnoloki napredak je doveo do toga da su fotokopir aparati, tampai, kompjuteri i drugi ureaji postali nezaobilazni u kancelarijama, a veoma esti i u domainstvima, to predstavlja jo jedan dodatni i novi izvor zagaenja vazduha u prostorijama. Podatak koji pokazuje koliko je ovaj problem rasprostranjen je i rezultat istraivanja koje je sprovela vojska SAD po kome godinji medicinski trokovi, usled zdravstvenih problema koji se vezuju za kvalitet vazduha u prostorijama, iznose preko 15 milijardi dolara; pored toga, procenjeno je da se izgubi oko 150 miliona radnih dana
Kljune rei:  kvalitet unutranjeg vazduha; kontaminanti unutranjeg vazduha; uticaji na ljudsko zdravlje; novi materijali; nametaj

Uvod
Tokom istorije ljudi su teili da grade sve sloenije objekte za stanovanje kako bi se to bolje zatitili od uslova spoljanje sredine (npr. elementarnih nepogoda ili promena temperature). Danas veliki broj ljudi vi deo vremena provodi upravo u zatvorenim radnim ili stambenim objektima. Meutim, osim zatite od nepovoljnih uslova spoljanje sredine, zatvoreni prostori i objekti mogu imati negativan uticaj na ljude. Jedan od razloga za to je i kvalitet vazduha u zatvorenim prostorima. U nekim prostorijama koncentracije odreenih polutanata (kao to su neki toksini gasovi, npr.

formaldehid, estice ili spore gljiva) mogu daleko prevazilaziti koncentracije u spoljanjoj sredini. Kvalitet vazduha u prostorijama zavisi od velikog broja faktora od kojih su najznaajniji uslovi spoljanje sredine u kojoj se objekat nalazi, vrsta objekta, graevinske karakteristike, ventilacija, sistemi za klimatizaciju, nametaj i drugi ureaji u prostoriji, prisustvo ljudi (ljudi u velikoj meri mogu uticati na kvalitet vazduha u prostorijama jer njihovo prisustvo izaziva promenu temperature, relativne vlanosti, povean koncentracija organskih i neorganskih gasova i patogene) i drugi. Osim toga, vano je naglasiti i uticaj vre-

35

3 2011

kgh

mena prvenstveno zbog zastarevanja objekata i pojave curenja, kvarova i drugih negativnih posledica. Lo kvalitet vazduha u prostorijama moe dovesti do pojave sindroma bolesnih zgrada (SBZ). Da bi neki objekat bio ovako okarakterisan potrebno je da barem 20% onih koji borave u zgradi pokazuju odreene simptome u periodu od oko dve nedelje, a jo jedan dobar indikator ovog sindroma je da se simptomi smiruju kada se osobe nalaze due van objekta. injenica da je ovo stanje okarakterisano kao sindrom govori nam da se radi o grupi razliitih simptoma koji se esto mogu javiti i zajedno, pri emu tana povezanost izmeu simptoma moe biti nepoznata. Najei simptomi koji se javljaju kod osoba koje borave u bolesnim zgradama obuhvataju smetnje u gornjim disajnim putevima, sinuzitis, glavobolju, vrtoglavicu, muninu, letargiju i zamor. U sluaju da su telo, ili deo tela, dikrektno izloeni odreenom polutantu, moe doi do iritacije koe ili oka. Osim toga, bolesne zgrade mogu pogorati ve postojee zdravstvene probleme. Slinu pojavu predstavljaju i oboljenja vezana za zgrade koja se karakteriu kao kliniki proverljiva i oboljenja koja je mogue dijagnosticirati. Razlika izmeu ovih oboljenja i SBZ je to specifini kontaminanti koji dovode do SBZ esto nisu poznati, ve se SBZ ustanovljava na osnovu simptoma i albi osoba koje borave u objektu. Pored toga oboljenja vezana za zgrade mogu imati tee posledice. esto je sluaj da je neko oboljenje koje se vezuje za neku zgradu zapravo nastalo pogoravanjem SBZ. Na primer, usled prisustva praine, vlage ili vode, koji mogu dovesti do SBZ, u sluaju da se ne preduzmu nikakve mere, moe doi do pojave bakterija koje izazivaju oboljenje vezano za zgradu u kojoj se nalaze.

objekatima u kojima se ventilacija vri prirodnim putem bez sistema za klimatizaciju. Po definiciji, sindrom obuhvata grupu simptoma i efekata koji se javljaju zajedno, karakteriu odreenu abnormalnost i esto formiraju obrazac koji je mogue identifikovati. Ova injenica olakava proces postavljanja dijagnoze, na primer, pojava lezija nije karakteristina za SBZ, tako da ukoliko osoba pokazuje ovakve simptome moe se zakljuiti da to nije sluaj SBZ. Za objekat se kae da ima SBZ ukoliko se barem 20% osoba koje borave u njoj ale na nelagodnost ili pokazuju odreene simptome u periodu koji prevazilazi dve nedelje. Jo jedan vaan pokazatelj SBZ je da simptomi prestaju ili se ublaavaju ako osoba boravi van objekta. Limit od 20% je ustanovljen na osnovu israivanja koje je sprovelo Ameriko drutvo inenjera za grejanje, hlaenje i klimatizaciju (The American Society of Heating, Refrigerating and Air Conditioning Engineers, ASHRAE). Meutim, ne treba se strogo drati ove smernice, pogotovo ako se u objektu nalazi vei broj ljudi (na primer, ako u objektu sa 3000 zaposlenih, njih 300 pokazuju simptome, treba reagovati a ne ekati da broj osoba sa simptomima dostigne 20%). Postoji pet glavnih simptoma koji se vezuju za SBZ i koji se mogu pojaviti pojedinano ili kao kombinacije nekoliko simptoma. Simptomi mogu biti nespecifini i esto podseaju na obinu prehladu ili druge respiratorne bolesti. Karakterisino je da simptomi poputaju ako osoba due boravi van objekta sa SBZ. Meu pet glavnih simptoma spadaju: Iritacija oka kod osoba se javlja svrab, peckanje i suvoa oiju bez ikakvih znakova inflamacije. Intenzitet varira iz dana u dan, a posebno su osetljive osobe sa kontaktnim soivima.  Nazalne manifestacije najee dolazi do zapuenja nosa i to veoma brzo nakon ulaska osobe u objekat sa SBZ, a ovaj simptom esto poputa veoma brzo nakon naputanja takvog objekta. Drugi simptomi koji spadaju u ovu kategoriju obuhvataju nazalnu iritaciju i rinoreu. Ovi simptomi se esto tumae kao alergija.  Simptomi vezani za grlo i donji respiratorni trakt glavni simptom je suvo grlo bez znakova inflamacije. Do olakanja dolazi ukoliko osoba sa ovim simptomom pije vee koliine vode. Tipina indikacija potekoa sa donjim disajnim traktom je kratak dah, oseaj da nije mogue duboko udahnuti, a pri tome nema infekcije plua ili bronhijalne astme. Ovi simptomi poputaju kada osoba izae na sve vazduh.  Glavobolja, zamor i generalna nelagodnost glavobolje se uobiajno javljaju u frontalnom regionu, u periodu popodneva, a mogu se ponavljati iz dana u dan. Jaina bola moe varirati od umerenog do jake migrene. Glavobolja, zajedno sa zamorom, vrtoglavicom, gubitkom koncentracije i oseajem nelagodnosti, spada u simptome koji se najee javljaju kod SBZ.  Simptomi vezani za kou suva koa je simptom koji se esto javlja kod SBZ, a posebno kod ena. Topao suv vazduh ili jae strujanje vazduha mogu dovesti do pojave odreenih vrsta dermatitisa na direktno izloenoj koi. Osim toga moe doi do osipa ili iritacije koe, najee usled prisustva odreenog kontaminanta. Drugi problem koji se vezuje za kvalitet vazduha u prostorijama, a koji je i u bliskoj vezi sa SBZ, jesu oboljenja vezana za zgrade. Medicinska dijagnostika moe da identifikuje specifine zdravstvene efekte koji rezultuju oboljenjima sa poznatom etiologijom, kao to je legionarska bolest, i koje su direktan rezultat uslova koji vladaju u objektu stanovanja ili rada. Kada se postavi dijagnoza za odreeno oboljenje moe se lake identifikovati izvor kontaminanta koji dovodi do oboljenja, tako da je mogue preduzeti specifine mere sanacije. Zgrada u kojoj doe do pojave ovakvog oboljenja skoro uvek je prethodno prola kroz fazu SBZ. Naj-

Uticaj kvaliteta vazduha u prostorijama na zdravlje

Vrlo je teko imati potpuno znanje o svim konstituentima vazduha u prostorijama. Postoje gotovo hiljade supstanci (konstituenata) koje se nalaze u tragovima u vazduhu prostorija, a koje mogu poticati iz spoljanje sredini, ili im se izvor moe nalaziti u samoj prostoriji ili objektu u kome se prostorija nalazi. Veina ovih konstituenata nema negativan uticaj na ljudsko zdravlje ili se nalazi u suvie malim koncentracijama da bi dolo do pojave negativnih posledica, kao to su oseaj neugodnosti, iritacija ili zdravstveni efekti. Meutim, ukoliko se desi da koncentracija neke supstance u vazduhu moe imati tetno dejstvo na ljudsko zdravlje, moemo konstatovati da u vazduhu postoje kontaminanti. Kada se to desi obino dolazi do pojave nekih simptoma kod osoba koje borave u kontaminiranoj prostoriji. Problem nastaje kada treba identifikovati konstituente vazduha u prostorijama, odnosno odreeni kontaminant koji izaziva problem. Ovaj proces je esto veoma teak i skup, a nekad je praktino nemogue povezati konstituente vazduha u prostoriji sa specifinim simptomima. Situaciju dodatno komplikuje prisustvo veeg broja kontaminanta, to je esto sluaj. Iako je odreeni kontaminant detektovan, drugi, nedetektovani, kontaminant moe biti odgovoran za simptome, ili vie kontaminanata moe imati sinergetsko dejstvo. Zbog toga se u takvim sluajevima velika panja poklanja simptomima koji se javljaju kod osoba koje borave u prostoriji. Dva glavna indikatora loeg kvaliteta vazduha u prostorijama su sindrom bolesnih zgrada i oboljenja vezana za zgrade. Sindrom bolesnih zgrada (SBZ) je kompleksan problem koji se javlja irom sveta. SBZ se prvobitno koristio da opie zgrade u kojima su osobe, koje borave u njima, pokazivale razliite simptome usled prisustva sistema za klimatizaciju. Kasnije studije su pokazale da se SBZ moe javiti i u

kgh 3 2011

36

ea oboljenja koja spadaju u ovu kategoriju su razliite alergijske reakcije i infekcije. Od alergijskih reakcija najee su astma, groznica humidifier (ovlaiva) i hipersenzitivni pneumonitis. Bakterije, gljivice i virusi mogu da izazovu itav spektar oboljenja vezanih za zgrade. Iako ova oboljenja imaju neke zajednike karakteristike, preovladavaju specifini simptomi na osnovu kojih se vri njihovo meusobno razlikovanje. Upravo zbog toga je vano poznavati simptome ovih oboljenja radi precizne i brze dijagnostike. Astma je respiratorno oboljenje koje izaziva spazam i konstrikciju bronhijalnih kanala i oticanja sluzokoe disajnih puteva, to dovodi do opstrukcije disanja. Najei razlog za to je alergijska reakcija na prainu, krzno ivotinja, perje, bu i polen. Prema istraivanju koje je sproveo American Lug Association, broj sluajeva astme se udvostruio tokom poslednjih 20 godina, pogotovo u razvijenim delovima sveta i to u gusto naseljenim urbanim zonama. Frekvencija i jaina simptoma astme variraju znaajno od osobe do osobe. Astmatini napadi se mogu ponavljati nakon nekoliko sati ili dana, ili mogu imati vee razmake od nekoliko meseci pa ak i godina. Alergijske reakcije gornjeg i donjeg respiratornog trakta su generalno sekundarna pojava inhalacije alergena. Nakon toga moe doi do preterano jake reakcije imunog sistema koji preplavi organizam sa histaminom, to rezultuje alergijskom reakcijom. Prisustvo alergena se esto vezuje za loe odravanje objekata, a jo jedan od estih razloga jesu ovlaivai, pogotovo rasprivai sa hladnom vodom koji su kontaminirani prisustvom mikroorganizama. Osim toga, alergeni u prostorijama mogu poticati i iz spoljanje sredine, na primer polen, resipirabilne estice, pesticidi i drugo. Hipersenzitivni pneumonitis je alergijski poremeaj u pluima koji se javlja sa razliitim intenzitetom. Simptomi obuhvataju oseaj nelagodnosti, mijalgiju, glavobolje, a u jakoj akutnoj fazi i kratak dah, groznicu, jezu i suvi kaalj. Groznica humidifier (ovlaiva) je oboljenje sa simptomima slinim gripu koji obuhvataju letargiju, artralgiju, mijalgiju i groznicu, a ponekad se mogu javiti glavobolja, poliuria i gubitak kilograma. U sluaju komplikacija moe doi i do kaljanja i oteanog disanja. Simptomi se veoma brzo javljaju nakon inicijalnog izlaganja, zatim poputaju bez obzira na izlaganje da bi se opet aktivirali nakon odreenog perioda. Na primer, ukoliko do izlaganja dolazi na radnom mestu, simptomi se javljaju u ponedeljak (prvi radni dan), poputaju tokom nedelje, da bi se ponovo aktivirali u sledei ponedeljak. Ovaj obrazac je karakteristian za ovo oboljelje i na osnovu njega se moe napraviti jasna razlika u odnosu na hipersenzitivni pneumonitis. Taan izaziva ovog oboljenja nije poznat. Neki mikroorganizmi su izolovani prilikom epidemija ovog oboljenja, ali jo uvek nije tano odreen krivac. Osim alergijskih reakcija u oboljenja vezana za zgrade spadaju i razne infekcije koje izazivaju mikroorganizmi. Najrasprostranjenije bakterijsko oboljenje vezano za zgrade je legionarska bolest koju izaziva Legionella pneumophila. Uobiajeni simptomi za ovo oboljenje su glavobolja, bol u grudima, povraanje, dijareja, gubitak kilograma, suv kaalj, oseaj jeze, mijalgija, dispneja, abdominalni bolovi i pneumonija. Legionarska bolest ima stepen smrtnosti od oko 15%. Bakterija koja izaziva bolest ivi u vodi i veoma se esto javlja u vodi koja dugo stoji jer tad ima dovoljno vremena da se bakterija namnoi. esto do zaraze dolazi kada bakterija preko aerosola, koji nastaju rasprivanjem vode, dospe nakon udisanja u plua oveka. Nakon toga period inkubacije traje od 2 do 10 dana, posle ega moe doi do pojave simptoma. Posebno su ugroene osobe starije od 55 godina, puai i osobe sa oslabljenim imunim sistemom, a generalno su podlonije osobe mukog pola.

Pontijaka groznica predstavlja blai oblik legionarske bolesti. esto se vezuje za profesionalno izlaganje, na primer kod osoba koje iste parne turbine. Simptomi obuhvataju oseaj nelagodnosti, groznicu, glavobolju, mijalgiju, muninu i dijareju. Mogue je da se jave i nateeno grlo i blai oblik kalja, ali nikad ne dolazi do pneumonije kao kod legionarske bolesti. Period inkubacije je izmeu 5 i 66 sati, a nakon tog perioda skoro uvek dolazi do pojave simptoma. Nije zabeleen nijedan smrtni sluaj. Pored bakterija, postoji veliki broj virusa i gljivica koji mogu izavati razliita oboljenja. Infekcije koje izazivaju gljivice su esto rezultat kontaminacije sporama iz spoljanje sredine ili ukoliko objekat nije dobro odravan ili je u njemu vea vlaga. Jedan od najeih izazivaa infekcije je gljiva Aspergillus, ije spore koje se nalaze na esticama praine, nakon inhalacije, mogu izazvati aspergilozu. Neke gljive prilikom svog normalnog metabolizma proizvode volatilna organska jedinjenja, pa mogu predstavljati izvor kontaminacije. Drugi primeri oboljenja koje izazivaju gljivice su, izmeu ostalih, histoplazmoza oboljenje sa simptomima slinim gripu, koje izaziva Histoplasma capsulatum koja se moe nai u izmetu ptica i slepih mieva. Jo jedan problem do koga moe doi usled prisustva gljiva jesu mikotoksini prirodna organska jedinjenja koja mogu dovesti do intoksikacije kod ljudi i drugih kimenjaka. U gljive koje su sposobne da proizvode mikotoksine, a iji su negativni efekti na ljudsko zdravlje, usled loeg kvaliteta vazduha u objektima, spadaju rodovi Acremonium, Alternaria, Aspergillus, Chaetomium, Cladosporium, Fusarium, Paecilomyces, Penicillium, Stachybotrys i Trichoderma. Mikrobioloka i epidemioloka istraivanja su pokazala da odreeni broj virusa moe dovesti do kontaminacije vazduha u prostorijama i pojave oboljenja kod osobe koja boravi u takvoj prostoriji. Ovde se radi prvenstveno o virusima koji se preko respiratornih organa zaraene osobe, a zatim putem vazduha, mogu preneti na druge osobe u prostoriji. Jedno od iroko rasprostranjenih oboljenja koje se ovim putem moe preneti je obina prehlada. Putem vazduha u prostorijama mogu se prenositi i druga virusna oboljenja, kao to su na primer razliite vrste boginja.

Kontaminanti vazduha u prostorijama i njihovi izvori

Kontaminanti mogu biti transportovani iz spoljanje sredine ili mogu nastati u samom objektu. Kada su ve prisutni u prostorijama, kontaminanti mogu stupati u reakcije sa drugim konstituentima vazduha ili meusobno interreagovati, raspadati se, adsorbovati se na dostupne povrine ili mogu ostati nepromenjeni u sluaju da se radi o inertnim materijama. Mogu biti i udahnuti od strane osoba koje borave u objektu ili mogu napustiti objekat sa izlaznom strujom vazduha. Kvalitet vazduha u prostoriji se moe odrediti na osnovu sastava samog vazduha (prvenstveno se odnosi na prisustvo potencijalnih kontaminanata), interakcije izvora i ponora kontaminanta, kretanja vazduha izmeu prostorija i izmeu zgrade i spoljanje sredine. Izvori kontaminanata mogu biti graevinski materijali, nametaj, kancelarijska oprema, razne vrste ureaja, sistem za klimatizaciju kao i razliite aktivnosti (npr. dezinfekcija). Osim toga, sami ljudi, a pogotovo puai, predstavljaju znaajne izvore kontaminanata. Ponori predstavljaju mesta na kojima dolazi do depozicije kontaminanata, to su obino objekti koji imaju veu povrinu (npr. tepisi) ili porozne strukture u kojima dolazi do depozicije gasova. Objekti kontaminirani na ovaj nain mogu kasnije predstavljati izvore naknadne kontaminacije. Kada je u pitanju kretanje vazduha u samoj zgradi, moe se razlikovati nekoliko sluajeva: prirodno kretanje vazduha u prostorijama, vazduh koji se

37

3 2011

kgh

kree usled dejstva sistema za klimatizaciju, kretanje vazduha izmeu zgrade i spoljanje sredine preko ventilacije, infiltracije i eksfiltracije, kao i kretanje vazduha usled razlike u pritisku, temperaturi i usled pokretnih objekata (npr. liftova). Skup supstanci ije prisustvo utie na kvalitet vazduha u prostorijama sastoji se od kompleksne meavine konstituenata koje ine gasovi, pare i estine materije. Odreivanje zdravstvenih efekata koje kontaminanti mogu imati, bilo pojedinano bilo usled zajednikog dejstva, zahteva detaljne informacije o izloenosti osobe odreenim kontaminantima i poznavanje osobina samih kontaminanata. Glavna podela kontaminanata izvrena je prema agregatnom stanju na estine materije (vrste i tene kapljice) i gasove i pare. U estine materije od posebnog znaaja spadaju:  respirabilne estice ije se veliine kreu od 10 m i manje,  duvanski dim,  azbestna vlakna,  alergeni u koje spadaju polen, spore gljiva, dlake ivotinja i drugo,  patogeni u koje spadaju bakterije i virusi koji se veoma esto nalaze u ili na drugim esticama. U gasove od posebnog znaaja spadaju:  ugljen-monoksid,  radon,  formaldehid,  isparljiva organska jedinjenja,  azotni oksidi,  mirisi. Na slici 1 su uporeene veliine nekih od kontaminanata vazduha u prostorijama.

Azbest
Azbest je termin koji obuhvata est silikatnih minerala koji imaju zajednike specifine osobine, kao to su otpornost na visoke temeperature, nezapaljivost, apsorpcija zvuka i druge. Upravo zbog ovih osobina azbest je postao popularan kao materijal za izolaciju u graevinarstvu jo od kraja XIX veka. U graevinarstvu se najvie koriste dve vrste azbesta, krizolit (beli azbest), koji spada u grupu serpentinita, i azbestni minerali iz grupe amfibola, i to uglavnom amozit (smei azbest) i krocidolit (plavi azbest). Vano je istai da se struktura azbestnih vlakana, pa samim tim i potencijalni uticaji na oveka, razlikuju meu vrstama azbesta. Sve vrste azbesta su veoma stabilne i ne podleu degradaciji spontano, tako da e, nakon postavljanja, ostati u nepromenjenom obliku, osim ako na njih ne deluje neka spoljanja sila. Azbest je bio u veoma irokoj upotrebi kao termalni i akustini izolator i za zatitu od poara. Postoji veliki broj proizvoda koji su bili od neke vrste azbesta (ojaani cement, ploice od vinila, krovni materijali, tkanine otporne na toplotu i drugi). U graevinarstvu su se materijali sa azbestom najvie koristili kao izolacija za bojlere i cevi, sprejeve za zatitu od poara, podnim i zidnim ploicama. Prema istraivanju koje je sprovela Amerika agencija za zatitu ivotne sredine (Environmental Protection Agency, EPA) 20% od 733.000 zgrada koje su bile obuhvaene istraivanjem sadri drobljiv azbest (materijal sa azbestom koji, kada je suv, moe lako rukom da se smrvi do veliine praha). Postoje tri glavna oboljenja do kojih moe doi usled udisanja azbestnih vlakana: azbestoza, mezoteliom i rak plua. Azbestoza predstavlja pojavu oiljaka na pluima usled udisanja azbestnih vlakana, i to prvenstveno vlakana koja potiu od amfibola, jer su takva vlakna veoma tanka i prava, pa mnogo lake prodiru dublje u plua. Kada takva vlakna dospeju u alveole dolazi do aktivacije imunog sistema (organizam ih prepoznaje kao strana tela) i inflamatorne reakcije, koja se moe okarakterisati kao hronina sa sporom progresijom intenziteta reakcije imunog sistema. Reakcija imunog sistema se sastoji od aktivacije makrofaga koji pokuavaju da razgrade vlakna pomou fagocitoze i stimuliu fibroblaste da formiraju vezivno tkivo. Meutim, poto su azbestna vlakna otporna na razgradnju makrofage vremenom odumiru pri emu dolazi do isputanja citokina, to privlai druge makrofage i fibroblaste, nakon ega se ceo proces ponavlja. Ovakva situacija dovodi do formiranja fibroznog sloja, a krajnji rezultat je intersticijalna fibroza, koja podrazumeva zadebljane zidove alveola, ime se smanjuju njihova elastinost i sposobnost difuzije gasova to znai da se smanjuje transfer kiseonika u krvne sudove kao i uklanjanje ugljen-dioksida. Znaci i simptomi azbestoze se esto manifestuju tek nakon nekoliko decenija nakon izlaganja. Glavni simptom je polako pojavljivanje tekoa u disanju, pogotovo prilikom fizikog napora. Kod kliniki teih sluajeva moe doi do opstrukcije disajnih puteva. Smrtni sluajevi azbestoze su zabeleeni samo kod osoba koje su profesionalno bile izloene velikim koliinama azbesta. Mezoteliom je tip raka koji zahvata mezotelijalna tkiva organa (zatitna tkiva koja oblau mnoge unutranje organe), uglavnom plua i trbunih organa. U osnovi postoje dve vrste mezotelioma,pleuralni mezoteliom mezoteliom plua, koji se prvenstveno vezuje za udisanje azbestnih vlakana, iperitonealni mezoteliom mezoteliom trbunih organa. Oba je teko dijagnosticirati jer su simptomi slini kao i za neka druga oboljenja. Da bi dolo do pojave pleuralnog mezotelioma, dovoljni su i krai periodi izloenosti azbestu, na primer zabeleeni su sluajevi kod kojih su osobe bile izloene samo u periodu

60 m

PM10 PM2,5 Prosena veliina vlasi ljudske kose, 60 m Virusi Praina Bakterije Morska so Polen Kine kapi 100 1000

Grupa molekula 0,001 0,01

Produkti sagorevanja 0,1 1 Veliina u m 10

Slika 1. Poreenje veliina nekih od kontaminanata vazduha u prostorijama Znaajno je istai da ovakve podele nisu idealne i da kod odreenih stavki postoje preklapanja. Najoigledniji primer je svakako duvanski dim jer dovodi do prisustva i estinih materija ali i gasova i velikog broja isparljivih organskih jedinjenja. Pored toga, radi lakeg i breg otkrivanja i uklanjanja negativnih uticaja na zdravlje, trend je da se kontaminanti tretiraju pojedinano ili da se vri grupisanje kontaminanata, na primer bioaerosoli obuhvataju alergene i patogene. U tekstu koji sledi bie istaknuti glavni kontaminanti ili grupe kontaminanata u pogledu uticaja na zdravlje ljudi.

kgh 3 2011

38

od jednog da tri meseca. Simptomi se javljaju dosta kasno u odnosu na trenutak izlaganja, obino u periodu izmeu 20 i 50 godina, to dodatno oteava postavljanje tane dijagnoze. Simptomi pleuralnog mezotelioma obuhvataju oteano disanje, kaalj i bol u predelu grudnog koa, a razlog za to je pleuralna efuzija (nakupljanje tenosti u prostoru izmeu plua i grudnog koa). Taan molekulski mehanizam koji dovodi do transformacije normalnih elija mezotelioma u maligne, usled prisustva azbestnih vlakana nije poznat. Meutim, analizom interakcije azbestnih vlakana i DNK ustanovljeno je da se vlakna privruju za hromatin. Usled ovoga dolazi do nepravilne mitoze i pojave abnormalnosti, od kojih je najea monozomija hromozoma 22, a pored toga zabeleene su i druge abnormalnosti. Ova vrsta raka se uglavnom zavrava fatalno s obzirom da se teko postavlja prava dijagnoza i da bolest ima dugaak period latencije. Epidemioloka istraivanja su pokazala da se ova vrsta raka javlja veoma retko, najvie obolelih zabeleno je u Velikoj Britaniji, Australiji i Belgiji, 30 na prema 1.000 000 godinje. U velikoj veini sluajeva radi se o osobama koje su bile izloene azbestnim vlaknima zbog posla kojim se bave. Udisanje azbestnih vlakana moe dovesti i do drugih vrsta raka plua. Do pojave malignih tumora moe doi i u trahejama, bronhijama ili alveolama, a najee su zabeleeni bronhijalni kanceri. Dva najea tipa raka plua su mikrocelularni i makrocelularni rak koji se javlja u preko 80% sluajeva. Ukoliko je osoba pua i bila je izloena azbestnim vlaknima, ansa za pojavljivanje raka plua se znaajno poveava. Oboljenjima vezanim za azbest prvenstveno su izloeni radnici koji rukuju ovim materijalom, pogotovo radnici koji se bave uklanjanjem azbesta. Zbog toga su razvijena posebna uputstva kojih se treba pridravati prilikom uklanjanja azbesta kako bi se smanjio rizik od udisanja azbestnih vlakana. Kada je u pitanju izloenost osoba koje borave u prostorijama gde ima azbestnih materijala (izolacija i drugo) najvei rizik predstavlja odravanje i ienje. Upotreba azbestnih materijala je danas u velikom broju zemalja potpuno zabranjena.

nih sekreta usled procedura zubne i respiratorne terapije. Prskanje krvi koje se dogaa usled zubnih i hirurkih procedura su potencijalna briga za aerosolno prenoenje bolesti noenih u krvi, ukljuujui HIV i viruse hepatitisa. Velike kapi mogu da prenesu infektivne estice do onih koji su u blizinii diseminatora, dok manje estice mogu da se prenesu vazduhom ak i na veoma velike razdaljine. Podovi u bolnicama mogu biti rezervoari za organizme koji se potom podiu u vazduh. Dok se ini da postavljanje tepiha vrsto zadrava mikroorganizme, uslovi unutar tepiha mogu osigurati njihovo odranje i diseminaciju. ienje tepiha nema uvek eljeni efekat i ak moe da pogora stanje, jer dolazi do podizanja bioaerosola u vazduh. Virusi mogu da se zadre do osam nedelja na neporoznoj povrini. Voda je takoe dobro poznat izvor infektivnih agenasa jer predstavlja povoljnu sredinu za ivot velikog broja mikroorganizama. Do kontaminacije vazduha moe doi ak i kroz aerosolizaciju. Najei simptomi koji se vezuju za bioaerosole obuhvataju kijanje, kaalj, vrtoglavicu, oteano disanje, suzne oi, letargiju, groznicu i digestivne probleme. Razliite vrste aerosola dovode i do razliitih reakcija ljudi, a reakcije se kreu od albi na ustajao vazduh do ozbiljnih oboljenja kao to je legionarska bolest. Najvei broj reakcija ljudi na bioaerosole se moe svrstati u hipersenzitivne ili infekcije mikroorganizmima. Hipersenzitivne reakcije kao to su astma ili hipersenzitivni pneumonitis javljaju se usled preterane reakcije imunog sistema na prisustvo odreenog bioaerosola. Na primer, dugotrajna izloenost sporama bui moe dovesti do poveane osetljivosti imunog sistema, to moe dovesti do alergijske reakcije i pri niskim koncentracijama spora. Kada su u pitanju infekcije, neophodno je da mikroorganizmi, koji prouzrokuju oboljenje vezano za kontaminaciju unutranjeg prostora, budu prisutni u dovoljnom broju u zoni u kojoj potencijalni oboleli die. Infektivne estice noene vazduhom ponaaju se isto kao i bilo koje druge estice sline veliine, gustine i naelektrisanja. Glavna razlika kod bioaerosola je to to oni moraju da ostanu sposobni za ivot da bi prouzrokovali infekciju, iako ak i oni koji nemaju tu sposobnost mogu da izazovu imunoloki odgovor. Organizam koji ne ostaje vijabilan dok se prenosi vazduhom ne moe da prouzrokuje infekciju bez obzira na broj organizama koji dospeju do ljudskog respiratornog trakta. to je vea razdaljina koju preu mikrobni aerosoli, to je manja zaraznost. Zaraznost je zavisna od faktora kao to su relativna vlanost, temperatura, kiseonik, polutanti, ozon, ultraljubiasto zraenje. Efekat svakog od faktora zaraznosti je razliit kod razliitih organizama. Iako su mikroorganizmi obino prisutni u zatvorenim prostorima, prisustvo mnogo vlage i nutrijenata u unutranjim prostorima pojaava rast nekih vrsta mikroorganizama. Zato odreeni tipovi pojaivaa vlanosti, sistemi prskalica i mokre porozne povrine mogu biti rezervoari i mesta za razvoj gljivica, bakterija, protozoa, algi ili ak nematoda. Prevelika vlanost vazduha i poplave mogu prouzrokovati proliferaciju mikroorganizama u zatvorenom prostoru. Turbulencija koja se vezuje za pokretanje maina za protok vazduha moe takoe da povea koncentracije bakterija i gljivica u prostoru gde borave ljudi. Prisustvo tane vrste mikroorganizma u vazduhu u prostoriji nije uvek lako ustanoviti. Uzorkovanje biolokih agenasa moe da ukljuuje vizuelno posmatranje, sakupljanje celokupnog ili povrinskog uzorka ili testiranje vazduha. Uzimanje uzoraka za mikroorganizme treba da se vri kada medicinski dokazi ukazuju na pojavu bolesti. Prvo treba da se odradi vizuelna inspekcija na mogue izvore kontaminacije mikroorgnizmima i mesta irenja pre nego to se pree na uzimanje uzoraka. Ako su takva mesta pronaena treba

Bioaerosoli
Bioaerosoli ili vazduhom prenosivi bioloki agenti, obuhvataju gljivice, bakterije, viruse, spore, polen, delove insekata, mrtvu kou, dlake i perje. Posebna panja uvek se posveuje mikroorganizmima s obzirom da su oni izazivai teih oboljenja. Kontaminacija prostorija bioaerosolima moe poticati od spoljanje sredine, ili se izvori mogu nalaziti u samoj prostoriji. Vlana izolacija, tepisi, tapete, ploice, nametaj, voda koja se zadrava u sistemima za klimatizaciju, ljudi, kuni ljubimci, biljke i insekti, samo su neki od potencijalnih unutranjih izvora kontaminacije vazduha. Mikroorganizmi su veoma rasprostranjeni u ivotnoj sredini. Oni razgrauju sloene molekule koji se mogu nai u mrtvim organskim materijalima na proste supstance kao to su ugljen-dioksid, voda i nitrati. Ove komponente zatim koriste fotosintetiki organizmi kao to su biljke i alge. Iz tog razloga, prisustvo bakterija i gljivica u zemlji, vodi i atmosferskim stanitima je sasvim normalna pojava. Do problema dolazi kada mikroorganizmi nadjaaju imuni sistem domaina, koji je bio izloen, i dovedu do infekcije koja dalje moe da se prenese na drugog oveka. Zaraeni ljudi su primarni izvori zaraznih bolesti i primarni diseminatori takoe. Virozni agenti se takoe mogu osloboditi iz ljudske koe kada oboljenje proizvede oteenja koe, ili se mogu rairiti usled infekcije respiratornog trakta kroz kaljanje, kijanje ili razgovor. Drugi naini za direktno oslobaanje iz zaraene osobe ukljuuju prskanje pljuvake i drugih respirator-

39

3 2011

kgh

uzeti uzorke sa lica mesta. Takoe, poeljno je takva mesta ukloniti ili sanirati jer je lake i jeftinije od testiranja. Isti princip koji vai za prikupljanje inertnih estica aerosola vai i za prikupljanje uzoraka vazduha za mikroorganizme. Ovo testiranje nee dati korisne informacije sem ako uzorak nije reprezentativan za izlaganje. Najbolji uzorci su oni uzeti sa mesta gde se vazduh udie i to sa vie mesta. Do sada nema jedinstvenog metoda koji se predlae a koji je dovoljno senzitivan na bilo koje bioaerosole. Zato je potrebno testiranje koje daje razumne procene izlaganja odreene populacije u reprezentativnom periodu. Vijabilnost mikrobnih estica mora biti zatiena u toku testiranja. Nakon testiranja vri se ocena rezultata. Rank Order Assessment je metod koji se koristi za procenu podataka dobijenih testiranjem vazduha na mikroorganizme. Individualni mikroorganizmi se reaju u opadajuem redosledu po koliini za odreeni zatvoreni prostor i za jednu ili vie kontrolnih lokacija. Dominantnost jednog ili vie mikroorganizama na sumnjivoj lokaciji ali ne i na kontrolnim lokacijama ili napolju, ukazuje na prisustvo izvora tog mikroorganizma u samoj prostoriji. U tabeli 1 dat je primer gljivica noenih vazduhom u zgradi i spolja. Tabela 1. Primer gljivica noenih vazduhom u zgradi i spolja
Lokacija Spolja Kancelarija 1 Kancelarija 2 cfu/m3 (kolonija po kubnom metru vazduha) 210 2500 3000 Redosled koliine MO u opadajuem redu Cladosporium > Fusarium > Epioccum > Aspergillus Tritriachium >Aspergillus > Cladosporium Tritriachium >Aspergillus > Cladosporium

zdravlje nije u potpunosti poznata. Najvie informacija postoji o NO2, ije udisanje dovodi do iritacije oka, nosa i grla i respiratornih smetnji. Studije u SAD i Velikoj Britaniji su pokazale da se kod dece izloene povienim koncentracijama NO2 razvilo neko respiratorno oboljenje u dva puta veem broju sluajeva nego kod onih koji nisu bili izloeni. estice koje nastaju prilikom procesa sagorevanja mogu imati negativan uticaj na funkciju plua. Poseban problem predstavljaju manje estice, sa prenikom manjim od 2,5 m, koje su respirabilne i koje dospevaju do krajnjih delova plua. Osim mehanike iritacije koje estice izazivaju svojim prisustvom u pluima, na njima se mogu nalaziti adsorbovani kontaminanti. Efekte PAH-ova na ljudsko zdravlje je veoma teko odrediti i predvideti zbog njihove sklonosti da deluju zajedno sa drugim kontaminantima. To znaajno oteava odreivanje pojedinainih uzroka i posledica. Za policiklina aromatina jedinjenja koja se stvaraju usled sagorevanja, pokazalo se da su kancerogeni kod ivotinja. Neki PAH-ovi su bioloki aktivni kao promotori tumora i kokarcinogeni.

Duvanski dim
Duvanski dim potie od zapaljenih cigareta, cigara i lula, a i kao dim koji izdiu puai. Duvanskom dimu nisu samo izloeni puai, jer se disanje u prostoriji sa duvanskim dimom moe oznaiti kao pasivno ili nenamerno puenje. Duvanski dim se sastoji od meavine gasova i karcinogenih estica katrana. S obzirom da duvan ne sagoreva potpuno u dimu su prisutni sumpor-dioksid, amonijak, azotni oksidi, vinilhlorid, formaldehid, vodonik, cijanid, benzen, arsen i mnoga druga jedinjenja. Jedna zapaljena cigareta emituje oko 4700 razliitih jedinjenja, meu kojima se nalaze i toksina i kancerogena jedinjenja. Prema istraivanju koje je sprovela EPA, u duvanskom dimu se nalaze 43 kancerogena jedinjenja, a pored toga postoji i veliki broj mutagena. Zbog toga je duvanski dim svrstan u kategoriju potvrenih kancerogenih supstanci od strane Meunarodne agencije za istraivanje kancera (International Agency for Research on Cancer, IARC). Glavni izvor benzena, poznatog kancerogenog jedinjenja, upravo predstavlja duvanski dim. Ustanovljeno je da su koncentracije benzena za 30% do 50% vee u prostorijama u kojima se pui za razliku od onih gde nema puaa. Osim benzena, supstance iz duvanskog dima koje imaju najveu sklonost da negativno utiu na ljudsko zdravlje su ugljenmonoksid, nikotin i estice katrana. Najvea opasnost od duvanskog dima po ljudsko zdravlje je mogua pojava raka plua. Osim toga mogue je da doe do drugih vrsta raka, sranih oboljenja, teratogenih efekata i respiratornih oboljenja (posebno kod dece koja su izloena duvanskom dimu a ve imaju astmu).

Produkti sagorevanja
U glavne produkte sagorevanja spadaju ugljen-monoksid, azotni oksidi, estice i policiklini aromatini ugljovodonici (PAH). Ovi produkti sagorevanja nastaju pri odgovarajuim uslovima, pogotovo prilikom nepotpunog sagorevanja, tokom razliitih procesa sagorevanja. Izvori produkata sagorevanja obuhvataju sagorevanje drveta, porete na ugalj i gas, grejae i povrine za kuvanje, rotilje, grejanje zasnovano na fosilnim gorivima i izduvne gasove neodgovarajue provetrenih gasnih ili uljnih pei i kamina, prenosne generatore i drugo. Infiltracija produkata sagorevanja iz spoljanje sredine takoe moe biti bitan izvor takvih kontaminanata u vazduhu zatvorenog prostora, pogotovo ako se objekat nalazi pored garae ili na prometnom mestu. Ugljen-monoksid je gas bez boje, mirisa i ukusa, to oteava njegovu detekciju. Glavni problem kod ugljenmonoksida je to on ima za oko 250 puta vei afinitet prema hemoglobinu nego kiseonik. U reakciji sa hemoglobinom on gradi karboksihemoglobin, to smanjuje koliinu dostupnog hemoglobina koji treba da vri transport kiseonika kroz ceo organizam. Shodno tome CO se klasifikuje kao asfiksant. Ukoliko se ovo dogodi, nastupaju sledei simptomi: oamuenost, glavobolja, munina, odzvanjanje u uima i jako lupanje srca. Ukoliko doe do nesvestice izazvane udisanjem CO, mogu se javiti i oteenja krvotoka, centralnog nervnog sistema i mozga, a akutna izloenost moe biti i fatalna. Deca i osobe sa astmom, anemijom, sranim oboljenjima i poremeajem metabolizma podloniji su negativnim posledicama udisanja CO. Azotni oksidi obuhvataju NO, N2O, NO2, N2O3, N2O4, i N2O5. Tana razmera u kojoj azotni oksidi utiu na ljudsko

Formaldehid
Formaldehid je isparljivo organsko jedinjenje sa hemijskom formulom HCHO. Pri uobiajenim uslovima to je bezbojan gas sa otrim mirisom pri veim koncentracijama. Veoma je zastupljeno hemijsko jedinjenje i koristi se u itavom spektru proizvoda, a najee dospeva unutar zgrada prilikom prvobitne izgradnje ili renoviranja. Veliki broj graevinskih materijala i proizvoda, kao to su perploe, drvene daske i obloge, iverica, pluta, neke tkanine, neke vrste izolacije, adhezivi, fiberglas i drugo, sadri formaldehid. Pored toga formaldehid se koristi kao polimerno vezivo i kao sredstvo protiv prljanja i guvanja. Glavni izvori formaldehida u prostorijama su nametaj, drvene pregrade, tapete, zavese i draperije, tepisi i drugo. Emisija formaldehida iz ovih izvora dosta zavisi i od temperature i vlanosti u samoj prostoriji. Pored toga formaldehid moe biti produkt nepotpunog sa-

kgh 3 2011

40

gorevanja, pa njegovi izvori mogu biti i dim cigareta ili pei i grejna tela koja rade na gas ili ugalj. Kliniki i epidemioloki podaci pokazuju da ljudi veoma razliito reaguju na prisustvo poveanih koncentracija formaldehida. Akutno izlaganje formaldehidu moe dovesti do iritacije oka, uha, nosa i grla, kaljanja, kijanja, zamora, osipa na koi ili ozbiljnijih alergijskih reakcija. I dalje postoje kontroverze oko kancerogenog efekta formaldehida na ljude. Pojava kancera kod glodara koji su bili izloeni formaldehidu ini ga potencijalnim humanim kancerogenim jedinjenjem. Istraivanje koje je sprovela EPA ukazuje da formaldehid moe dovesti do retkog oblika raka grla kod ljudi koji su hronino izloeni.

estine materije
estine materije predstavljaju irok spektar hemijskih, fizikih i biolokih kontaminanata koji se mogu nai u vazduhu u obliku posebnih estica. estice se u vazduhu obino nalaze u obliku meavine disperzija vrstih i/ili tenih estica. Tipini primeri estinih materija ukljuuju prainu, dim, isparenja i izmaglice. Praina varira u opsegu veliina od 0,1 do 25 m, partikule dima su obino oko 0,25 m a za isparenja obino < 0,1 m u preniku. Od posebnog znaaja za ljudsko zdravlje su sitnije frakcije estica koje su ljudi u stanju da udahnu. S obzirom na to estice se mogu podeliti na inhalabilne, prenika 10 m i manje (PM 10), i respirabilne koje imaju prenik 2,5 m i manje (PM 2.5), a koje su od posebnog znaaja za ljudsko zdravlje jer mogu prodreti u dublje delove plua. Prema nacionalnom standardu za kvalitet ambijentalnog vazduha (National Ambient Air Quality Standard, NAAQS) koji je na snazi u SAD, propisana granina vrednost za PM 10 je 50 m/m3 za godinji prosek i 150 m/m3 za dnevni prosek. Za PM 2.5 vrednosti su 15 m/m3 za godinji, odnosno 65 m/m3 za dnevnu prosenu vrednost. Veliina estica je kljuan faktor koji odreuje stepen rizika po ljudsko zdravlje i deo plua do kojih e estica dospeti. Manje estice prodiru dublje kroz respiratorni trakt i prema tome mogu dovesti do veih problema. Pored toga one ostaju due suspedovane u vazduhu, to znai da je vea mogunost da ih ljudi udahnu. Manje estice imaju i veu povrinu u odnosu na totalnu masu, to znai da lake privlae druge kontaminante na svoju povrinu. Na taj nain estice mogu preneti do plua i druge kontaminante kao to su pesticidi, polihlorovani bifenili, produkti raspada radona i drugi. Spoljanja sredina je jedan od glavnih izvora estinih materija pogotovo ako se zgrada nalazi u zoni sa poveanim zagaenjem spoljanjeg vazduha. estice nastaju u velikom broju hemijskih reakcija, fiziih i mehanikih operacija i prilikom promena faza (isparavanje soli). One dospevaju u untranjost putem ventilacije, infiltracije, otvorenih prozora ili usled izlaenja i ulaenja osoba koji borave u zgradi. Kada su u pitanju unutranji izvori, biljke, ivotinje i sami ljudi mogu biti izvori biolokih estica (mrtva koa, dlake i drugo). Pored toga esti izvori estica su duvanski dim, kamini, ovlaivai, poreti na drva, grejalice na kerozin. Nebioloke estice, kao to je na primer praina, mogu poticati od odee, usled razliitih aktivnosti osoba u prostoriji, razliitih proizvoda i usled starenja nametaja i samog objekta. Znaajan izvor estica moe biti i kancelarijska oprema kao to su tampai. Iritacija i infekcija respiratornog trakta i iritacija oka su najei simptomi kod osoba izloenih poveanim koncentracijama estica. Meutim, osim toga moe doi i do drugih neeljenih posledica u zavisnosti od veliine estica, mase, koncentracije i prisustva drugih kontaminanata na povrini estica. Negativni efekti estica na ljudsko zdravlje mogu se grupisati u sledee kategorije:  hemijska ili mehanika iritacija tkiva na koje estica dospe,  ometanje respiratorne funkcije,  pogoranje postojeih respiratornih ili kardiovaskularnih oboljenja,  uticaj na imuni sistem,  morfoloke promene tkiva plua,  kancerogeneza.

Radon
Radon je gas bez boje i mirisa koji je uvek prisutan u vazduhu u razliitim koncentracijama. Radon nastaje raspadom radijuma koji je nastao raspadom uranijuma u Zemljinoj kori. Najzastupljeniji, a ujedno i najopasniji, izotop radona je Rn-222 koji ini 80% od svih izotopa radona. Upravo ovaj izotop, odnosno produkti njegovog raspada, predstavljaju ozbiljnu pretnju kvalitetu vazduha u prostorijama, posebno u kuama. Prilikom svog raspada Rn-222 prvenstveno emituje alfa zrake velike jonizacione moi i u mnogo manjoj meri beta zrake. Vreme poluivota Rn-222 je 3,8 dana a produkata njegovog raspada oko 30 minuta. Oko 90% tih produkata biva adsorbovano na krupnijim esticama u vazduhu ili na drugim povrinama. Meutim, preostalih 10% moe predstavljati znaajan izvor izloenosti radioaktivnom zraenju, pogotovo jer se radi o malim esticama koje mogu prodreti duboko u plua. Procenjuje se da oko 30% svih produkata raspada radona dospe u plua. S obzirom na kratko vreme poluivota ovih produkata, oni emituju visok nivo energije, tako da su oni koji dospeju u plua u stanju da dovedu do znaajnih doza apsorbovane radijacije od strane relativno malog dela tkiva plua. tetni efekti radijacije se ogledaju pre svega u promeni strukture DNK molekula. Usled toga moe doi do pojave raka plua. Postoje dokazi da su osobe koje su u isto vreme izloene povienim koncentracijama radona i duvanskom dimu mnogo podlonije raku plua. Koncentracije radona u prostorijama veoma variraju tokom dana i godinjih doba. Unutranje koncentracije radona su, u velikoj veini klimatskih uslova, znatno manje leti nego zimi. Ovo se obino objanjava injenicom da su leti prozori i vrata mnogo vie otvoreni to poveava strujanje vazduha kroz prostoriju i ima tendenciju da izjednaava pritiske. Radon moe dospeti u prostorije kroz vodovodni sistem ili postepenim oslobaanjem iz graevinskih materijala, meutim, glavni izvor radona predstavlja zemljite. Zbog toga su najugroenije prostorije koje se nalaze blie tlu. Radon obino ulazi kroz pukotine, praznine ili druge otvore na temelju objekta. Uslovi od kojih zavisi u kojoj meri e radon dospevati u prostorije mogu se grupisati u tri kategorije:  faktori zemljita koncentracija radona u zemljitu, stepen oslobaanja, vreme difuzije, permeabilnost i vlanost zemljita;  faktori vezani za objekat vrsta i formacija temelja ili podzemnih struktura, kvalitet i dizajn konstrukcije objekta;  razlike pritisaka u samom objektu dolazi do razlika u pritisku i usled toga strujanja vazduha koje utie na koncentracije radona; glavni uzroci su termalne razlike, sistem za klimatizaciju, ventilatori, promene atmosferskog pritiska, otvori na objektima.

Sintetika vakna
Vlakno se moe definisati kao tanka, rastegnuta struktura sa prilino paralelnim stranicama. Ovi parametri daju razliku izmeu ove forme i partikularne forme koja ima vie oblik sfere. Vlakna nastaju usled proizvodnje velikog broja va-

41

3 2011

kgh

nih proizvoda kao to su tekstilna vlakna, industrijska vuna koja se koristi za izolaciju i pokrivanje krovova, ukljuujui staklenu vunu i kamenu staklenu vunu, izdrljiva keramika vlakna i odreena specijalizovana staklena vlakna. Izlaganje vlaknima se prvenstveno deava tokom proizvodnje, fabrikovanja i izolacije kao i ruenja. Simultano izlaganje drugim prainama (azbestu tokom proizvodnje i bioaerosolima i drugim esticama tokom ruenja) moe imati znatan negativan uticaj na zdravlje ljudi. Proizvodne operacije se lako dizajniraju tako da osiguraju isto radno okruenje, dok je korienje proizvoda tee kontrolisati. U zatvorenom okruenju, vlakna se primarno sreu kada se pogora stanje ventilacije. Ona se mogu identifikovati u povrinskim uzorcima. Za vlakna koja se mogu udisati smatra se da su potencijalni uzronici karcinomnih i nekarcinomnih zdravstvenih poremeaja. Iako su studije ukazale na potencijalnu kancerogenost, ovaj nain izlaganja se generalno ne priznaje kod ljudi. Zato, iako se vlakna klasifikuju kao potencijalni karcinogeni agens za ljude od strane regulatornih i profesionalnih agencija i organizacija, pregledi epidemiolokih studija uglavnom ne uspevaju da nau ubedljive dokaze da postoji povezanost. Neke studije mortaliteta su identifikovale blago poveanje pojave kancera respiratornih organa. Ovi sluajevi su pripisani uporednom izlaganju azbestu i puenju. Samo se za izdrljiva keramika vlakna smatra da prouzrokuju rak kod ljudi iako i druga jaka vlakna verovatno imaju slian efekat. Trenutno ne postoje adekvatni podaci da bi se predloila regulativa. Istraivanja su pokazala da se samo nekoliko merljivih ozbiljnih zdravstvenih efekata moe pripisati samo vlaknima. Najjai dokaz ukazuje na to da vlakna mogu da pogoraju opstruktivne plune bolesti do kojih je dolo usled puenja. Neki autori smatraju da fiberglas prouzrokuje poviene nivoe negativnih plunih simptoma. Vlakna mogu da prouzrokuju iritirani kontaktni dermatitis tako to se privrste za kou stvarajui lokalnu upalu. Smole koje se koriste za povezivanje vlakana, u retkim sluajevima se povezuju sa alergijskim kontaktnim dermatitisom.

Pojedinana jedinjenja retko idu preko koncentracije od 50 g/m3 vazduha. Gornja ekstremna srednja vrednost koncentracije ukupnih VOC-ova u normalno naseljenim domainstvima je oko 20 mg/m3. Simptomi koji se pripisuju izlaganju isparljivim organskim jedinjenjima obuhvataju respiratorne smetnje, bol u grlu, iritaciju oka, muninu, pospanost, zamor, glavobolju i slabost. S obzirom na veliki broj razliitih hemijskih jedinjenja koja su prisutna u vazduhu prostorija, veoma je teko odrediti uzronu vezu izmeu zdravstvenih posledica i pojedinanog isparljivog organskog jedinjenja. Istraivanja izloenosti u industrijskim uslovima zabeleila su respiratorna oboljenja, srana oboljenja, mutagene i kancerogene efekte nekih od VOC-ova. Trenutno se vre istraivanja sinergetskog efekta odreenih kombinacija isparljivih organskih jedinjenja. Jedan od potencijalnih efekata izlaganja isparljivim organskim jedinjenjima je i sindrom MSC (Multiple Chemical Sensitvity), koji predstavlja kompleksan skup i medicinskih i psiholokih simptoma. Smatra se da do njega moe doi ili usled kratkog izlaganja ekstremno visokim koncentracijama ili dugoronim izlaganjem relativno niskim koncentracijama VOC-a, a esto usled kombinacije ova dva sluaja. Do neposredne reakcije esto dolazi usled nekog izlivanja ili znaajnog izlaganja hemikalijama. Na nesreu, dugotrajni efekat je nenormalna reakcija na daleko manju izloenost istom ili slinom jedinjenju ili ak uobiajenim hemijskim jedinjenjima koja su prisutna u vazduhu. Reakcije obuhvataju osetljivost koe, komplikacije gornjeg respiratornog sistema, pa ak i sistemskih ili neurolokih komplikacija. Ovakvi kopleksni i ponekad udni simptomi doveli su do znaajne kontroverze u medicinskim krugovima. Jedna strana negira fizike efekte, tvrdei da je poreklo ovog problema psiholoko jer mehanizmi meusobnog senzitiviteta na drugaije hemikalije nisu otkriveni u okviru imunog sistema. Pored toga, injenicu da simptomi mogu biti nekonzistentni i nepredvidivi, iako se radi o istom sluaju izlaganja, neki zdravstveni radnici tumae kao hipohondriju. Sve popularnije je tumaenje da do sindroma MSC dolazi usled abnormalnosti u prekursorima porfirina. Porfirin je enzim koji uestvuje u regulisanju proizvodnje hema, crvenog pigmenta, koji su sastavni deo hemoglobina i drugih hemoproteina. Kad ima vie porfirina nego to je to normalno, dolazi do njegove akumulacije, to moe otetiti okolna tkiva i elije. Ovakvo stanje se naziva porfirija i ono moe pogoditi razliite, nepovezane organe u telu oveka. Do porfirije moe doi usled izlaganja hemikalijama, narkoticima i ultraljubiastim zracima, a sipmtomi su bolovi, hronini umor i neuroloke promene u ponaanju. Istraivai u Skandinaviji su otkrili jo jedan negativni efekat izlaganja isparljivim organskim jedinjenjima na radnom mestu. Nazvali su ga kancelarijski sindrom oka s obzirom da se radi o iritaciji oka. Simptomi ukljuuju crvenilo, svrab, probadanje, suve oi i razliite oblike glavobolje. Problemi se pogoravaju ukoliko osoba nosi kontaktna soiva. Razlog za ove simptome je da male koncentracije VOC-a dovode do oteenja suznog filma koji predstavlja vlanu barijeru koja titi oi od svih polutanata. Drugi problemi kao to su jaka refleksija svetla, poviene koncentracije estica i niska vlanost jo vie pogoravaju ovaj sindrom. U tabeli 2 prikazane su metode koje se koriste za neke od najeih kontaminanata vazduha u prostorijama.

Isparljiva organska jedinjenja

Organska jedinjenja koja se nalaze u gasovitom stanju ili mogu lako prei u gasovito stanje pri normalnim sobnim temperaturama i relativnoj vlanosti moemo smatrati kao isparljiva organska jedinjenja (volatile organic compound, VOC). U ovu grupu jedinjenja spadaju 4 do 16 alkani, hlorinisani ugljovodonici, alkoholi, aldehidi, ketoni, estri, terpeni, etri, aromatini ugljovodonici (npr. benzen i toluen) i heterociklini ugljovodonici i druga. Stotine, ako ne i hiljade, razliitih VOC-ova se mogu nai u vazduhu u prostorijama. Neki od najeih izvora ovih jedinjenja su boje i farbe, lakovi, benzin, rashladni fluidi, kozmetiki i prozvodi za linu higijenu, graevinski materijali, organska materija, sredstva za dezinfekciju, sredstva za ienje, duvanski dim, neki mikroorganizmi, pa i sami ljudi. Osim ovih, postoje i brojni drugi izvori. Neke od tih izvora emituju vie od jedne vrste VOC-a, na primer u duvanskom dimu se mogu nai alkoholi, aceton, benzen, formaldehid, fenoli, aromatini ugljovodonici i toluen. A malo koje od ovih jedinjenja ima samo jedan izvor. Izvor toluena, koji se nalazi u duvanskom dimu, mogu biti i farbe i boje, adhezivna sredstva i rastvarai. Normalne dnevne aktivnosti pojedinca su najee razlog ovih viih stepena izlaganja. Stepen izlaganja zavisi i od ventilacije, a i od toga kako vazduh tee oko tela usled konvektivnih sila, vazdune turbulencije i oblinjih prepreka njegovom strujanju. Uobiajno ima 50300 isparljivih organskih jedinjenja u uzorcima vazduha u zatvorenim prostorima u najindustrijalizovanijim zonama, dobijenih standardnim apsorpcionim tehnikama uzimanja uzoraka.

Fitoremedijacija vazduha u prostorijama

Postoji vie naina da se kontrolie kvalitet vazduha u prostorijama. Sa inenjerske take gledita najbolje reenje predstavlja dobra i efikasna ventilacija. Ventilacijom se vri razblaivanje kontaminiranog vazduha u prostorijama uz

kgh 3 2011

42

Tabela 2. Prikaz metoda kontrole najuobiajenijih kontaminanata vazduha u prostorijama

Kontaminant Azbest Metod kontrole Pravilno obeleavanje, enkapsulacija, zatvaranje, uklanjanje, zamena i rukovanje materijalima sa azbestom, upotreba maski Upotreba filtera, uklanjanje ustajale vode, ienje mesta kondenzacije, dezinfekcija, odravanje ovlaivaa, odravanje povrina istim i suvim Provera i popravka eventualnih pukotina na peima, dimnjacima, odvodnim cevima, razmenjivaima toplote, spreavanje da vazduh iz garaa dospe u prostorije

Bioaerosoli/bu

Ugljen-monoksid

Filtracija gasova, filtracija estica, odravanje i upotreProdukti sagorevanja ba adekvatnih sistema za grejanje, poreta, pei i drugih ureaja Duvanski dim Formaldehid Radon Isparljiva organska jedinjenja Zabrana puenja, odreivanje posebnih prostorija za puenje, poveana ventilacija, filtracija kontaminanata Upotreba materijala iz kojih se oslobaa manje formaldehida, zatvaranje, ventilacija, filtracija Zapuavanje pukotina u temelju, podrumima i podzemnim prostorijama, ventilacija Izbegavanje upotrebe rastvaraa i pesticida u prostorijama, filtracija, poveana ventilacija, upotreba bezbednijih materijala

ljene su vrste koje su najefikasnije u preiavanju vazduha. Philodendron Erubescens, Chlorophytum comosum i Epipremnum aureum su oznaeni kao najefikasniji u uklanjanju formaldehida, a Gerbera Jamesonii i Chrysantheium morifolium su najbolje za preiavanje benzena. Pored ovih, izdojene su i sledee vrste koje su okarakterisane kao preiivai vazduha u prostorijama; to su: Chamaedorea Seifritzii, Aglaonema Modestum, Hedera Helix, Dracaena Marginata, Dracaena Massangeana, Sansevieria Laurentii, Spathiphyllum Mauna Loa, Ficus robusta, Ficus macleilandii, Ficus benjamina i Brassaia actinophylla. S obzirom na visoku efikasnost ovih biljaka u uklanjanju kontaminanata iz vazduha, NASA je odluila da ih ukljui u sisteme za odravanje uslova ivota u okviru buduih misija dueg boravka u svemiru. Biljke koje se koriste za preiavanje vazduha obino se nalaze u prostorijama u zasebnim saksijama ili drugim posudama. Meutim, jedno od inovativnijih reenja, nazvano zeleni ili biozidovi, podrazumeva njihovo grupisanje u okviru itavog sistema za preiavnje vazduha u prostorijama. Ovakvi botaniki biofilteri se koriste kao alternativa ili suplement sistemu za ventilaciju. Umesto da uzimaju vazduh iz spoljanje sredine, kako bi zamenili vazduh u prostoriji, biofilteri osveavaju i preiavaju isti vazduh koji se nalazi u prostoriji tako da on moe recirkulisati i konstantno se iznova koristiti. U ovom sluaju vazduh koji dolazi u prostoriju nije potrebno kondicionirati u pogledu temperature pa dolazi i do utede energije. Princip funkcionisanja biofiltera je veoma jednostavan: ventilator usisava vazduh iz prostorije kroz prednji deo biofiltera koji se sastoji od sloja sa perforiranom pregradom koja slui kao nosa za biljke, mahovine i zemljite ili neki drugi supstrat, niz ovaj sloj se sliva voda koja se sakuplja u donjem delu ispod jo jednog sloja sa biljkama i zemljitem ili supstratom, a zatim se ona uz pomo pumpe ponovo recirkulie do gornjeg dela biofiltera odakle ponovo zapoinje isti ciklus. Ukoliko se za biozid, umesto zemljita koristi supstrat, voda mora biti obogaena svim nutrijentima koji su potrebni za rast biljaka. Vazduh sa kontaminantima struji preko ovako konstruisanog prednjeg dela biofiltera i tu dolazi i do adsorpcije, apsorpcije i/ili degradacije kontaminanata uz pomo biljaka i mikroorganizama. Prvi biofilter ovog tipa konstruisan je u Kanadi 1994. godine, a njega je dizajnirao dr Alan Darlington. Danas se ovakvi sistemi nalaze u primeni u veim kancelarijama, poslovnim objektima, univerzitetima i drugim prostorijama u kojima se nalazi vei broj ljudi.

pomo vazduha iz spoljanje sredine. Meutim, i vazduh iz spoljanje sredine moe biti kontaminiran brojnim polutantima. Sa druge strane jo jedan problem koji se vezuje za klasinu ventilaciju je suv vazduh, pogotovo u hladnijim periodima kada je u funkciji i grejanje prostorija. Preterano suv vazduh dovodi do vee podlonosti na hemikalije, viruse i alergene. Postoje dokazi o poveanom broju prehlada, alergijskih i astmatinih reakcija u sluajevima kad vlanost vazduha u prostorijama znaajno opadne tokom zime (vrednost vlanosti vazduha koja najvie pogoduje ljudskom zdravlju je izmeu 35% i 65%). Razvojem novih tehnologija, a posebno u vezi sa svemirskim programom, otkriveno je da biljke mogu imati veliki uticaj na poboljanje kvaliteta vazduha u prostorijama. Biljke su efikasne u uklanjanju estinih materija, usled njihove adsorpcije na povrini listova, a mogu uklanjati i druge gasovite kontaminante. One kreiraju njihov sopstveni mini ekosistem u vazduhu koji ih okruuje i zemljitu u kome se nalazi njihovo korenje. Kroz procese fotosinteze, respiracije, transpiracije i usled aktivnosti mikroorganizama u rizosferi, okruenje biljaka se menja. Osim usvajanja CO2 i isputanja kiseonika, listovi i korenja biljaka mogu da filtriraju i neke druge tetne supstance iz vazduha. Procesi transpiracije poveavaju vlanost vazduha usled oslobaanja vodene pare kroz stome listova. Prilikom ispitivanja kvaliteta vazduha u svemirskim letelicama NASA je otkrila prisustvo vie od 300 razliitih isparljivih organskih jedinjenja. Povodom toga NASA je sprovela vei broj istraivanja, a jedno od njih se baziralo na primeni sobnih biljaka za poboljanje kvaliteta vazduha. Rezultati su pokazali da su sobne biljke u stanju da uklanjaju isparljiva organska jedinjenja iz vazduha sa velikim uspehom. Tokom istraivanja konstruisani su izolovani bio-domovi sa biljkama i sistemom za preiavanje vazduha koji kao filtere koriste zemljite sa zasaenim biljkama. Rezultati su bili pozitivni, ljudi koji su boravili u ovakvim izolovanim prostorijama (simuliraju uslove izolovanosti na svemirskoj letelici) nisu vie imali simptome sindroma bolesnih zgrada. Ispitivanjem pojedinih vrsta biljaka, koje se zasnivalo na izolovanju pojedinih predstavnika vrsta u komore od pleksiglasa i naknadno izlaganje odreenom kontaminantu, ustanov-

Zakljuak
injenica je da u savremenom drutvu, pogotovo zapadnom, ovek provodi sve vie vremena u prostorijama, bilo da se radi o stambenim ili radnim prostorijama. Prema istraivanjima veliki broj ljudi ak i do 90% svog vremena provodi u zatvorenom. Usled savremenog naina ivota, koncentracije odreenih kontaminanata u vazduhu prostorija mogu biti od 2 do 5 puta vee, to je i prosena vrednost, u odnosu na njihovu koncentraciju napolju, a nekad te koncentracije mogu biti ak i 100 puta vee. Zbog toga je EPA proglasila kvalitet vazduha u prostorijama jednim od pet glavnih problema vezanih za javno zdravlje. Prema istraivanju koje je sprovedeno u SAD svake godine medicinski rauni koji su rezultat loeg kvaliteta vazduha u prostorijana iznose oko 1 milijardu dolara, a gubici usled smanjene produktivnosti i odsustva sa radnog mesta idu i do 60 milijardi. Ove injenice govore koliko je ta problematika vana i da treba obratiti panju prilikom projektovanja novih zgrada da se pitanju kvaliteta vazduha posveti adekvatna panja. To prvenstveno znai da se primeni kvalitetna i efikasna ventilacija.

43

3 2011

kgh

Meutim, za postojee objekte i u situaciji kad se planirani objekat nalazi u zoni sa visokim zagaenjem spoljanjeg vazduha, potrebno je primeniti neku vrstu filtracije i preiavanja unutranjeg vazduha. Kao jedno od alternativnih reenja javlja se primena zelenih zidova koji na osnovu principa fitoremedijacije vre preiavanje unutranjeg vazduha.

Literatura
[1]  *** American Society of Heating, Refrigerating and AirConditioning Engineers, ASHRAE Fundamentals Handbook, Atlanta, USA, 2004. Godish, T., Air Quality, 4th Edition, Lewis Publishers, [2]  New York, USA, 2004. Burroughs, B., S. Hansen, Managing Indoor Air Qua[3]  lity, Fairmont Press, Indiana Trail, Lilburn, USA, 2004. [4]  *** Australian Department of Health and Ageing, Healthy Homes, Commonwealth of Australia, 2002. Riley, D., J. Freihaut, W. P. Bahnfleth, Z. Karapa[5]  tyan, Indoor Air Quality Management and Infection Control in Health Care Facility Construction, IAQ T3S1 Innovative techniques in IAQ.

[6]  Singh, J., Toxic Moulds and Indoor Air Quality, Indoor Built Environ 2005 14;34:229234, 2005. [7]  Duflo, E., M. Greenstone, R. Hanna, Cooking Stoves, Indoor Air Pollution and Respiratory Health in Rural Orissa, Economic & Political Weekly, Vol. 43, No. 32, 2008, pp. 7176. [8]  Dherani, M., D. Pope, M. Mascarenhas, K. R. Smith, M. Weber, N. Bruce, Indoor air pollution from unprocessed solid fuel use and pneumonia risk in children aged under five years: a systematic review and metaanalysis, Bulletin of the World Health Organization, May 2008, 86 (5). [9]  Bernstein, J. A. et al., The health effects of nonindustrial indoor air pollution, Journal of Allergy and Clinical Immunology, 2008; 121:58591. [10]  Srikanth, P., S. Sudharsanam, R. Steinberg, BioAerosols in Indoor Environment: Composition, Health Effects and Analysis, Indian Journal of Medical Microbiology, (2008) 26(4): 30212. [11]  Etokov, A., N. tevulov, L. Kubincov, Particulate Matter Investigation in Indoor Environment, Global NEST Journal, Vol. 12, No. 1, 2010, pp. 2026.

kgh

kgh 3 2011

44