UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI
FAKULTET
DEPARTMAN ZA FIZIKU

Master rad

Tema:
Poluga i moment sile

Mentor

Student

Dr Duan Lazar

Mezei Ivana

Novi Sad 2012.

Master rad

Imanuel Kant (Immanuel Kant, 1724-1804.)

Bolje je znati malo ali temeljno, nego mnogo i povrno.

Zahvaljujem se prof. dr Duanu Lazaru na pomoi, strpljenju i korisnim

sugestijama tokom izrade ovog master rada.

Master rad

SADRAJ:

UVOD ............................................................................................................................................. 4
1.

METODIKI DEO ................................................................................................................. 5

1.1 FIZIKA KAO NAUKA ........................................................................................................ 5
1.2 RAZVOJ NASTAVE I NASTAVE FIZIKE U NAOJ ZEMLJI ...................................... 6
1.3 ZADACI NASTAVE FIZIKE .............................................................................................. 9
1.4 EKSPERIMENTI U NASTAVI FIZIKE .......................................................................... 10

2.

TEORIJSKI DEO................................................................................................................. 12
2.1 SLAGANJE I RAZLAGANJE SILA ................................................................................. 12

3.

2.2

USLOVI I VRSTE RAVNOTEE ................................................................................ 15

2.3

TEITE ........................................................................................................................ 16

2.4

POLUGA I MOMENT SILE ......................................................................................... 21

2.4.1

Proste maine .......................................................................................................... 24

2.4.2

Arhimed i poluga .................................................................................................... 27

2.4.3

Biofizika poluga, ravnotea ................................................................................. 29

PRIPREMA ZA AS ........................................................................................................... 33

ZAKLJUAK: .............................................................................................................................. 40
Literatura: ...................................................................................................................................... 41
Kljuna dokumentacijska informacija .......................................................................................... 43

Master rad

UVOD
Fizika je jedna od osnovnih prirodnih nauka koja prouava i objanjava prirodne pojave
kao to su mahanike, toplotne, elektromagnetne, svetlosne... Ona je ujedno i eksperimentalna i
teorijska nauka. Kao i sve druge prirodne nauke i fizika je zasnovana na eksperimentalnim
izuavanjima i kvantitativnim merenjima. Glavni cilj fizike je da nae odreeni broj
fundamentalnih zakona koji objanjavaju prirodne pojave i da iskoriste te zakone da bi se razvila
odgovarajua teorija, koja bi mogla da predvidi rezultate kasnijih merenja. Fundametntalni
zakoni koji se koriste u fizici su izraeni odgovarajuim matematikim formulama, aparatom
koji predstavlja sponu izmeu teorije i eksperimenta. Da bi teorija bila validna neophodna joj je i
eksperimentalna potvrda.
U okviru teorijske nastave fizike upoznajemo se sa fizikim veliinama i fizikim
zakonima. O stepenu razumevanja gradiva, koje se izuava, i nivou usvojenosti moe se suditi na
osnovu umea uenika da ta znanja primenjuju u procesu vebanja reavanja raunskih zadataka,
kada se nuno vre analize konkretnih fizikih pojava i procesa. Postojea teorijska znanja treba
primeniti i koristiti za uspean rad na zadacima. Reavanje zadataka je specifian proces u kome
se nastoji da se na osnovu opisa pojava, datih uslova i podataka, primenom poznatih zakona,
teorija i definicija, logikim i matematikim putem odrede traene nepoznate fizike veliine.
kolski eksperiment iz fizike je izvor znanja, metoda uenja, potvrda istina, polazite za
uspostavljanje logikih i matematikih operacija, veza teorije i prakse i najzad, sredstvo za
ostvarivanje oiglednosti u nastavi. Znaaj kolskog eksperimenta iz fizike u obrazovanju mladih
je velik sa stanovita izbora budueg poziva, a time i sa stanovita fizike kao nauke i celokupne
tehnike. Demonstarcioni eksperimenti se uvode u nastavu da bi uenici stekli odreeno iskustvo i
znanje o nekoj fizikoj pojavi. Takoe demonstastracioni eksperimenti se izvode da bi se uenici
zainteresovali za rad, primenili teorijsko znanje kao i da bi izgradili odreene naune poglede na
svet.
Da bi nastavnik uspeno izveo svoj as, smatram da bi trebao da tei da objedini teorijski
i eksperimentalni deo, posebno u onim oblastima i na odreenim asovima gde je zgodno i gde
mu odreena nastavna jedinica prua mogunosti za to. Uenici vie vole da aktivno uestvuju u
asu, a ne samo da su pasivni posmatrai koji upijaju nastavnikova izlaganja. Da bi se oni
aktivirali, neophodno je da sami izvode oglede koji su jednostavniji, lako se pripremaju i daju
oigledna objanjenja koja uenici mogu samostalno da izvedu. Poznato je da e znanje koje se
na takav nain stekne biti dugotrajnije, jer je oigledno, opipljivo za uenike i interesantno. U
ovom radu pokuau da iznesem svoje ideje za pripremu nastave jednog asa iz oblasti ravnotee
sa posebnim osvrtom na moment sile i polugu.

Master rad

1. METODIKI DEO
1.1 FIZIKA KAO NAUKA
Kada bismo kulturnom oveku postavili pitanje ta predstavlja najvei uspeh
oveanstva, mogao bi se pretpostaviti jedan od dva odgovora koja dolaze u obzir: nauka i
umetnost. Znanje je mo. Ova misao toliko stara, koliko i sam ovek na pravi nain biva
objanjena od Fransisa Bekona. On je tvrdio da otkrivanje prirode donosi mo. Otkrivajui
zakone prirode, nauka kao stvaralac postaje monija od nje. Nauka je ta koja doteruje, do jasnih
detalja, naunu sliku prirode. Nauka je oslobodila oveka neznanja, razvila i umnoila njegove
kreativne potencijale. ovek je usvojio znanje, a znanje osvaja oveka i menja ga, sporo, ali
efektno. Nauka je sistematizovana i argumentovana suma znanja u odreenom istorijskom
razdoblju o objektivnoj stvarnosti do koje se dolo svesnom primenom objektivnih metoda
istraivanja. Nauka kao najvii oblik drutvene svesti izdvaja se svojim metodima istraivanja.
Sve to se u nauci tvrdi mora biti izraeno potpuno jasno, precizno i razumljivo. Nauni stavovi
moraju da budu obrazloeni i koherentni s drugim utvrenim znanjima.
Fizika je nauka koja vue svoje poreklo jo iz najstarijih vremena. Samo ime joj to
potvruje jer grka re physis znai priroda. Ona prouava osnovne osobine materije i njenje
promene, a materija je sve to postoji u prirodi. Prirodne pojave su oduvek privlaile panju i
budile ovekovu radoznalost, ne samo da ih otkrije, opie i objasni nego da ih i praktino
primeni. Nauno znanje o prirodi neprestano se bogati. Ali, put do naunog saznanja nije
jednostavan. U poetku fizika je bila opta nauka o prirodi i obuhvatala je sveukupno tadanje
znanje o ivom i neivom svetu. Svoje korene fizika ima jo kod vavilonskih i egipatskih
civilizacija. Razvojem drutva, ozbiljnije objanenje sveta oko nas daju grki mislioci. Heraklit,
na primer, slikovito kae da ovek ne moe ni u jednu reku stupiti dvaputa, jer uvek pritie nova
voda, on na ovaj nain genijalno izvodi zakljuak da se materija menja neprestano i da prelazi iz
jednog stanja u drugo. Dakle, fizika je kao nauka dobila neke prvobitne okvire jo u antikoj
Grkoj, meutim tek sa razvojem oveanstva i begom iz mranog Srednjeg veka, moemo rei
da je fizika poela svoj vrtoglavi razvitak. Razvojem ljudskog drutva bilo je neophodno i
razvijanje samog znanja o prirodi, svetu koji nas okruuje. Prikupljanjem razliitih injenica,
novih iskustava poinje sistematizovanije znanje o nauci koja objanava svakodnevne pojave na
vrlo elegantan nain. To skupljanje i sistematizovanje znanja trajalo je od XVII do XIX veka.
Tada su stvorene najvee ideje, a taj period je bio plodonosno tlo za mnoga imena fizike koja se i
dan danas pominju. Tom periodu pripisujemo otkria koja su imala znaaja za dalji razvitak
nauke. Od XIX veka pa do dana dananjeg stvorene su teorije koje ele da objedine celokupnu
sliku sveta i uopte sve zakone prirode u jednu celinu. Ova ideja da sve pojave u prirodi treba da
posmatramo dijalektiki, u njihovom razvoju, od velikog je znaaja jer nas upuuje na to da i u
koli treba sve pojave koje se prouavaju u okviru pojedinih nastavnih predmeta posmatrati
takoe dijalektiki, kako bi se omoguilo mlaim naratajima da razviju u svojoj svesti pravilan i
jedinstven pogled na svet.

Master rad

1.2 RAZVOJ NASTAVE I NASTAVE FIZIKE U NAOJ ZEMLJI

O tome ta je nastava u udbenikoj literaturi pedagozi i didaktiari daju po formi
razliite, krae ili due definicije. Neke jednoznane, opte prihvaene definicije danas i
nemamo. Jedna od moguih definicija koju je dao Hils, glasi: Nastava je skup interakcije
nastavnik-uenik i uenik-nastavno gradivo i nastavna sredstva. Za na obrazovni sistem, kao i
za obrazovne sisteme veine zemalja nastava je istovremeno i obrazovni i vaspitni proces.
Obrazovanje i vaspitanje u ivotu svakog oveka je proces koji traje od roenja pa do smrti.
Porodica, drugovi, neposredna okolina, sredstva informisanja i ostali faktori vre stalan vaspitni i
obrazovni uticaj. Oigledno, to je jedan neorganizovan, prostorno i vremenski neogranien
proces vaspitanja i obrazovanja. Za razliku od takvog naina obrazovanja i vaspitanja, nastava je
organizovan, prostorno i vremenski tano odreen vaspitno obrazovani proces. On se ostvaruje
po strogo utvrenom planu i programu, u prostorijama iskljuivo tome namenjenim i specijalno
ureenim za izvoenje radnji uenja i prouavanja u odreenom dobu ivota.
Pretea nastave je individualno poduavanje. Ono se pojavljuje jo u najstarijoj ljudskoj
zajednici kada su stariji lanovi porodice poduavali mlae u rukovanju oruem za rad, orujem
za lov osposobljavajui ih tako za ivot i opstanak. Kada se razvilo i proirilo radno iskustvo,
znanja i umenost roditelja nisu bila dovoljna za poduavanje mladih u obavljanju sloenih
radnji. Zato se pojavila potreba za otvaranjem specijalizovanih drutvenih institucija odnosno
kola i uvoenje novog znanja koje bi bilo prenoeno od strane specijalizovabih lica tj.uitelja.
Tako je nastao novi vid ljudske delatnosti, nastava, koja omoguava mladima organizovano
sticanje znanja i umenja potrebnih za opte obrazovanje i obavljanje odreenih delatnosti. Prema
postojeim izvorima, nastava kao vid ljudske delatnosti pojavila je jo pre vie od pet hiljada
godina kod starih naroda, Semiana, ija je prapostojbina bila Arabija. Istorijski posmatrano,
nastavi je u pojedinim periodima i kod pojedinih naroda poklanjana manja ili vea panja. U
robovlasnikom drutvenom sistemu Kine, Vavilona, Egipta, Sparte, Rima nastavi je pridavan
veliki drutveni znaaj. U staroj Grkoj nastava se najvie razvijala u smeru ka poboljanju
telesnih karakteristika mladih, to je bilo u potpunosti u skladu sa ondanjim vremenom i estim
ratovanjima. Nastava u starom Rimu karakterie tenju ka izuavanju onih disciplina koje
doprinose boljem reavanju praktinih problema povezanih sa trgovinom, gradnjom, industrijom.
Srednji vek je period dominacije crkve koja je imala vrlo negativan uticaj na razvoj naune misli,
to je uslovilo nazadovanje nastave kao drutvene delatnosti. Prve gradske kole poinju da se
javljaju s kraja XI veka, kada graanska klasa sve vie uvia potrebu i znaaj nastave odnosno
obrazovanja. Posle vievekovne stagnacije obrazovanja i zastoja u razvitku nastave nastao je
period naglog irenja mree kolskih institucija. irom Evrope u velikim gradovima naglo se
poveava broj kola nieg i srednjeg stupnja. Ve u XII veku poinju da se otvaraju univerziteti
kao zajednice visokih kola u Italiji i Francuskoj, a neto kasnije i u drugim Evropskim
gradovima (Kembrid-1209, Bolonja-1119, Prag-1348). Opta karakteristika nastave u srednjem
veku je verbalizam i uenje putem stalnog ponavljanja. Sve do XVII veka nastava je u velikoj
meri verbalna i dogmatska. Ondanja buroazija je uviala negativne posledice takve nastave, te
je predlagala neke promene. Rad i uticaj naprednih ljudi kao to su Montanj, Komenski, Ruso, i
mnogi drugi doveli su do naputanja tradicionalne nastave zasnovane uglavnom na formalnom
pamenju.
Tokom XIX veka u svim dravama Evrope konstituiu se javni drvni sistemi kolstva.
Oni su, najee zakonski regulisani, utvreni su nivoi kola, njihova dostupnost stanovnitvu,
6

Master rad
uslovi prelaza sa jednog na dugi nivo, iz jedne kole u drugu, prava koja se stiu zavravanjem
pojedinih nivoa i vrsta kole itd. Mnogi su razlozi za konstuisanje dravnih sistema kolstva.
Najvaniji su svakako, drutveni i dravni, zatim ekonomski i vojni, esto geografski, pa tek, na
kraju, humani. Konstituisanje modernih sistema kolstva umnogome su i doprineli zakoni drava
da se uvede obavezno kolovanje nemenjeno irim narodnim slojevima. Etatizuju se ranije
postojee privatne kole tog nivoa, odnosno drava otvara nove-svoje, dravne osnovne,
obavezne, narodne kole.
U XX veku veina razvijenih zemalja je imala klasini sistem kolstva koji se sastojao od
sledeeg: prvi kolski stupanj- obavezno osnovno kolovanje u trajanju od tri ili etiri godine,
drugi kolski stupanj-srednje obrazovanje u trajanju od nekoliko do osam godina i trei kolski
stupanj koji je dosta dugo formalno ostajao van sistema kolstva, sastojao se od kolea, viih i
visokih kola, fakultetai univerziteta, sve u trajanju od dve do etiri i vie godina. Takav sistem
obrazovanja posedovala je veina Evropskih zemalja sve do polovine XX veka. Posle Drugog
svtskog rata dolo je do ozbiljne krize u obrazovanju, to se odnosi pre svega na sisteme
kolstva. Dolo je do veoma velikih raskoraka izmeu zahteva i onog to su postojee kole i
sistemi kolstva pruali. Uporedo sa posleratnom obnovom i oporavkom rade se i projekti za
reformu sistema kolstva. One e u punom zamahu poeti i praktino da se ostvaruju tek 70 ih
godina XX veka.
U reformi kole u naoj zemlji, koja je izvedena od 1950-1960 godine, posebna panja se
poklanja nastavi prirodnih nauka. Tada je nastava fizike u osnovnoj i srednjoj koli dobila
mnogo vei znaaj u odnosu na njeno stanje u prethodnom periodu. Nastava fizike se tada
izvodila u sva etiri razreda gimnazije i u 7 i 8 razredu. Promene koje su usledile u periodu
izmeu 1975-1979, dovele su do, moglo bi se rei, apsurda jer su u okviru iste zemlje tadanje
SFR Jugoslavije, postojali razliiti planovi i programi. Npr. nastava u Novom Sadu, Panevu i
Beogradu toliko se razlikovala da se nisu mogle koristiti isti udbenici, a pri upisu na Beogradski
univerzitet uenici iz vojvodine su morali polagati, pored prijemnog ispita, i diferencijalne ispite.
Zbog razliitosti koje postoje u nastavi matematike i fizike na jugoslovenskom prostoru, nije bio
redak sluaj da se u istoj grupi takmie uenici prvog i treeg ili drugog i etvrtog razreda
srednje kole, da im se zadaju zadaci i ocenjuju prema istom kriterijumu. Nije poznato da se
neto slino deavala bilo gde u svetu. Najnovije promene u kolskom sistemu koje su poele da
se ostvaruju krajem 1990. godine u Srbiji usmerene su na stvaranje dva osnovna modela srednje
kole: tri tipa gimnazija (opti, prirodno-matematiki, jeziki smer) i srednje strune kole sa
raznim usmerenjima. Od tako organizovane srednje kole sa znatno izmenjenim nastavnim
planom i programom mogu se realno oekivati pozitivni obrazovno-vaspitni efekti. Napravljeni
su odreeni pomaci u stvaranju kvalitetnijih i savremenijih nastavnih programa fizike, na ijim
osnovama su napisani i odgovarajui udbenici. Takoe, u poslednjih par godina se znatno
poklanja panje oko pisanja udbenika za nastavnike, oko uvoenja razliitih tipova seminara
koja imaju za zadatak da nastavnicima omogue struno napredovanje. Nuno je da svaki
nastavnik pohaa seminare radi svog linog napredka meutim, svi ti oblici strunog
usavravanja ne bi bili dovoljni ako ne bi postojalo permanentno individualno samousavravanje
i praenje nauno-tehnikih rezultata i u skladu sa tim nastave fizike.
U pogledu strunog usavravanja, kroz razgovor sa predmetnim nastavnicima, sam stigla
do sledeih informacija: da se ona malo sprovode u praksi jer kole esto nemaju odreenih
materijalnih sredstava, pa su praktino onemoguene za bilo kakav kvalitetniji rad. Kada bismo
pogledali kolske kabinete za fiziku, primetili bismo da je puno onih koji nemaju ni osnovnih
sredstava za rad (pod osnovnim podrazumevam menzure, terazije, hronometre, dinamometre... ),
7

Master rad
jako malo se u naoj dravi ulae u nauku i obrazovanje. Razlozi za to su uglavnom ekonomske
prirode. Tako da je svaki nastavnik osuen da se dovija na razliite naine, meutim kreativnost
nastavnika svakako moe da doprinese malo boljoj situaciji. Sledee to bih navela, jeste
nepovezanost nastavnih programa, slabo da se moe sprovesti korelacija izmeu predmeta u
istom razredu. esto nam se deava da nastavni plan iz fizike ide ispred nastavnog plana
matematike ili recimo biologije. Svakako, moram dodati da je gradivo i dalje preobimno za ake
i da bi se to moglo reiti, ako bismo uveli jo bar jedan as fizike nedeljno. Na takav nain bismo
mogli postupnije i kvalitetnije da izvodimo nastavu, u tom smislu to bismo uveli nauni metod u
naa izlaganja. Gradivo bi bilo bolje obraeno, nastavna tema bi bila obraena sa svih aspekata,
kako teorijskog tako i eksperimentalnog uz ukljuivanje razliliitih metoda rada.

Master rad

1.3 ZADACI NASTAVE FIZIKE

Mesto fizike u obrazovno-vaspitnom sistemu odreuje se poloajem i ulogom fizike u
sistemu nauka, njenim naunim nivoom, vezom sa drugim naukama, pre svega sa prirodnim
naukama i matematikom, tehnikim i uopte primenjenim naukama. Sadraj nastave fizike
vremenom se menjao. To je bilo uslovljeno evolucijom fizike kao nauke, njenog sadraja,
metoda i sredstva prouavanja, potrebama i zahtevima tehnike, proizvodnje, prakse, razvitkom
metodike, pedagogije i didaktike, usavravanjem metoda i naina obrazovanja optom kulturom i
stepenom razvitka drutva. Na poetnoj etapi razvitka nastave fizike uglavnom su se izuavala i
opisivala svojstva supstancije i najpristupanije prirodne pojave. Tada su u nastavi fizike
preovladali empirijski i primenjeni sadraji ija se interpretacija uglavnom svodila na
fragmentarno opisivanje i kvalitativno tumaenje. Meutim, ve u toj fazi, namee se potreba za
uspostavljanjem kvalitativnih i kvantitativnih veza i odnosa meu pojedinim fizikim veliinama
kojima se karakteriu razni objekti, pojave. Naravno, za takve potrebe je bilo neophodno uvesti
odreen matematiki aparat. Sve ire korienje matematikog aparata dovelo je do ubrzanijeg
razvitka ne samo fizike kao nauke nego i do podizanja kvaliteta njene nastave.
ta je zadatak nastave fizike? U Autobiografiji B. Nui kae: Meni je izgledalo da je
fizika nauka ija je zadaa da zdrave pojmove o poznatim i jasnim pojavama, koje ak donosi u
kolu, tako zbrka i zakomplikuje, da ak, koji je po zdravome razumu znao i razumeo izvesnu
stvar, tu stvar, vie ne razume im mu je fizika objasni.
Zadatak nastave fizike nije takav.
Nastavom fizike, treba uenike dovesti do odreenog shvatanja da fizika i ostale prirodne
nauke ine osnovu celokupne savremene tehnike i kulture ne samo naeg naroda, nego i celog
oveanstva. Nastava fizike treba uenike da uvede u svet najrasprostranjenijih i najvanijih
fizikih pojava koje se oko njih deavaju, koje su za uenike shvatljive i na kojima mogu uoiti
zakonitosti po kojima se odreene pojave deavaju. Ti zakoni, prirodni zakoni i funkcionalne
veze meu pojavama su od opteg znaaja za sve narode sveta, koji se zajednikom saradnjom
povezuju i unapreuju prirodne nauke. Poznavanje zakona po kojima se odreene pojave
deavaju, omoguuju ljudima da lake ovladaju prirodom i iskoriste prirodne sile, a ujedno da
upoznaju i lepotu i sklad koji vlada u prirodi.
Za vreme ispitivanja i istraivanja pojava i procesa uenici e takoe upoznati da se
fizika i ostale prirodne nauke slue naunom i egzaktnom metodom kao monim oruem koje su
takoe prihvatili svi kulturni narodi i kojima se dolazi do novih ideja i novih saznanja i njihove
primene u nauci i tehnici. Primenjujui naunu metodu istraivanja pojava i sluei se
eksperimentom i merenjem uenici e morati nuno da dou u neposredan kontakt sa spravama,
alatima, mernim instrumentima i raznovrsnim tehnikim proizvodima, nuno e morati da
donose razliite zakljuke o svim tim stvarima, a sigurno e zapaziti i to od kolike su vrednosti
za proizvodnju ili uopte za ivot oveka, ne samo pojedine stvari nego i znanje steeno njima.
Pravilnom nastavom fizike otvorie se uenicima okolni svet u kojem se oni slue raznovrsnim
stvarima, ive meu njima, pa je i nophodno da ih potpuno razumeju jer samo tako e moi
pravilno i da ih ocene.
Najkonkretniji zadatak nastave fizike je da ueniku pomogne da usvoji znanja o
prirodnim, posebno fizikim pojavama. To znanje treba da sadri sledee elemente:
uenik treba da zna da pravilno opie prirodnu pojavu u celini i sa aspekta fizike, sluei
se naunom terminologijom
9

Master rad

uenik treba da poznaje i rad na odreenim spravama koje se koriste u nekim

eksperimentima
uenik mora biti sposoban da opaa i otkriva odnose, uzroke i posledice odreenih pojava
nastavom fizike kod uenika treba razvijati sve intelektualne i fizike sposobnosti i
pozitivne navike i vetine kako bi bio u stanju da samostalno reava razliite probleme
znanja uenika iz fizike treba da bude povezano sa znanjem iz ostalih prirodnih i
drutvenih nauka, kako bi se u glavi uenika stvorila jedinstvena slika sveta.

1.4 EKSPERIMENTI U NASTAVI FIZIKE

U vaspitno-obrazovnom radu, kao i u svakoj vrsti i oblasti ljudskog rada, biraju se
odgovarajua sredstva, postupci i metode pomou kojih se ostvaruju postavljeni zadaci. Nastava
je planska, celishodna i najorganizovanija delatnost na polju obrazovanja i vaspitanja i kao takva
upuuje na pronalaenje, izbor i to celishodniju primenu najprikladnijih metoda koje vode do
pune realizacije postavljenih zadataka. U nastavnom procesu dijalektiki se proimaju mnogi
sadraji, pedagoki, psiholoki, gnoseoloki, socioloki, organizacino-tehniki i drugi didaktiki
elementi koji utiu na tok nastavnog procesa. Svi didaktiki elementni izviru iz nastavnog
gradiva kako pedagokog sadraja, iz didaktike kao teorije o nastavi i iz nastavnog postupanja
kao metodike odreenog nastavnog predmeta. Svi vidovi i oblici aktivnosti nastavnika i uenika
u radu predstavljaju elemente nastavne metode. Naini rada nastavnika usmereni su na
saoptavanje nastavnih sadraja i naini saznajne aktivnosti i njihovo usvajanje od strane uenika
moe biti razliito uslovljeno, zbog razlike u polaznom stanovitu, odnosu elemenata nastavne
metode u procesu nastave, kao i zbog razliitog stava nekog od elemenata, prema samoj metodi,
imamo razliite metode i metodske postupke.
Eksperiment u nastavi fizike predstavlja metodu koja bi trebala najee da se primenjuje.
kolski eksperiment predstavlja vetako izazivanje nekih pojava ili procesa u kolskim
uslovima u cilju posmatranja i prouavanja tih procesa. Dobra strana eksperimenta, i toga bi se
nastavnici u radu trebali pridravati ukoliko od strane uenika za istim postoji potreba, je u tome
to se moe ponoviti onoliko puta koliko je potrebno, da bi se uoilo ono to je bitno i
karakteristino za datu pojavu.
Demonstracionim eksperimentom se naziva pokazivanje fizikih pojava, procesa, zakonitosti
ili odgovarajuih objekata kao i naina njihovog rada. U vezi sa izvoenjem demonstracionih
eksperimenata nastavnik treba da zna: koji didaktiki ciljevi se ostavruju, koje zahteve treba
ispunjavati pri izvoenju ogleda, u emu se sastoji metodika izvoenja demonstracionih ogleda,
ta ini tehniku demonstarcionog eksperimenta. Uopteno posmatrano, didaktiki cilj izvoenja
demonstracionog eksperimenta je da uenici od toga imaju odreene koristi. Korist se sastoji u
sticanju iskustva. Zato je vano planirati i znati koja iskustva elimo da uenici steknu. Drugim
reima, za svaki demonstracioni eksperiment mora se znati njegova svrha. Sa stanovita teorije
nastave svrha demonstracionog eksperimenta moe biti: motivacija, oiglednost u izuavanju
10

Master rad
gradiva, konkretizacija primene teorijskih znanja, sticanje umenja i vetina na konkretnom
primeru, poveavanje interesovanja za izuavanje gradiva, razvijanje kritikog miljenja.
injenica je da su ljudi uvek vie zainteresovani za realne pojave i objekte nego za apstraktne
opise. Oni vie vole ono to mogu da vide, nego ono to treba da zamiljaju, vie ono to je u
pokretu, nego ono to je statino. Za uenje prirodnih nauka u uionici demonstracioni
eksperimenti su neto to nastavu ini zanimljivijom i interesantnijom.
Takoe, svaki nastavnik mora voditi rauna i o bezbednosti izvoenja eksperimenata. U
eksperimentima iz fizike se koriste razni materijali kao i toplotni, elektrini, svetlosni i drugi
izvori pa pri nepaljivom rukovanju moe doi kako do oteenja opreme tako i do ozleda
izvoaa ogleda, kao i posmatraa. Izvori opasnosti nalaze se u ogledima sa ivom, pri
korienju elektrine struje veih napona, u upotrebi jakih svetlosnih izvora, kod primene
radioaktivnih izvora. Pri izvoenju ogleda u kojima se upotrebljava alkohol, etar, vodonik,
benzin, piritus, mogu nastati eksplozije i poari. Sem poara i razbijanja staklenih posuda, kada
nastaju fizike ozlede, mogue su pojave i drugih opasnosti, pa stoga o svemu tome treba voditi
rauna i skretati panju uenicima.

11

Master rad

2. TEORIJSKI DEO
Nastava fizike po pravilu poinje prouavanjem klasine mehanike. Za to postoji praktian
razlog, klasina mehanika je najpristupanija oblast fizike za pouavanje. Nju karakterie visok
stepen jednostavnosti i oiglednosti. I drugo, osnovni pojmovi i veliine mehanike koriste se u
svim drugim oblastima fizike. Osnovne veliine i pojmove uenici upoznaju ve u estom
razredu osnovne kole, a i u srednjoj se takoe obrauje ova oblast uz malo sloeniji pristup, na
kvalitetnijem nivou. Nastavna tema kinematika uvodi uenike u problem merenja prostora i
vremena. Iz ovih pojmova izvode se brzina, ubrzanje i razne vrste mehanikog kretanja. Klasina
mehanika se deli na kinematiku, statiku i dinamiku, koji se takoe po utvrenom redosledu
prouavaju kako i u osnovnoj tako i u srednjoj koli. Prema postojeem programu plana nastave
fizike, za osnovnu kolu, osnovi statike se izuavaju neposredno posle dinamike, i to u sedmom
razredu. To je opravdano sa metodikog i gnoseolokog gledita s obzirom da se statika moe
smatrati kao specijalan sluaj dinamike. Prouavanje statike, kao to je ve poznato, zasniva se
na poznavanju Njutnovih zakona. Osnovni zadatak statike je izuavanje uslova ravnotee vrstih
tela koja su izloena delovanju sila. Uslovi ravnotee tela mogu da se razmatraju samo na osnovu
primene zakona dinamike.
Statika se bavi pruoavanjem sila kada je telo u stanju ravnotee. Telo je u stanju ravnotee
kada se ne ubrzava, a pri tome moe mirovati, kretati se ravnomerno pravolinijski, ili moe da
rotira ravnomerno oko neke ose. Naime, pogreno je shvatanje da biti u ravnotei znai mirovati.
Mirovanje tela je samo jedna od vrsta ravnotee, ali nije jedina.

2.1 SLAGANJE I RAZLAGANJE SILA

Svakodnevno iskustvo nam govori da e sva tela ostati u stanju mirovanja ukoliko na ta
tela ne pone da deluje sila. Pod njenim delovanjem telo moe da menja brzinu, pravac i smer ili
svoj oblik. Kada bismo posmatrali kugle na bilijarskom stolu, uvideli bi da e one ostati u stanju
mirovanja, sve dok na date kuglice ne naleti bela kugla, tada se njihov pravac, smer i brzina
menjaju. Dakle, samo pod dejstvom neke spoljanje sile dolazi do promene poloaja tela.
Takoe, kolica u supermarketu se nee pomeriti sama od sebe, nego tek ukoliko ih neki ovek
pogura. Da bi se kolica pomerila, ovek mora delovati odreenom silom na njih. Ova pojava je
uzajamna, jer i kolica takoe deluje na oveka. Dakle, moemo rei da je u pitanju uzajamna
pojava koja se javlja izmeu dva tela u meusobnom dodiru. Moemo zakljuiti da se telo nee
samo od sebe pomeriti iz mirovanja ili promeniti brzinu.
Do toga dolazi iskljuivo zbog uzajamnog delovanja sa drugim telima. Sila je zapravo mera
uzajamnog delovanja tela. Sila se oznaava slovom F a jedinica je N (Njutn) koja je dobila naziv
po slavnom fiziaru Isaku Njutnu. Sila je vektorska veliina, a to znai da ima pravac, smer i
intenzitet i napadnu taku. Ona se grafiki predstavlja usmerenom dui (slika br.1a). Sila se meri
ureajem koji se naziva dinamometar.

12

Master rad

Slika br. 1a Vektor sile, grafiko predstavljanje

Slika br. 1b Sila

Kroz navedene primere posmatrali smo sluaj kada na jedno telo deluje samo jedna sila,
meutim u svakodnevnom ivotu to nije sluaj. esto se deava da na jedno telo deluje vie
razliitih sila. Na primer automobil koji se kree, na njega dejstvuje vie sila istovremeno, vuna
sila, otpor sredine, sila trenja, teina tela. Sve te sile se mogu zameniti jednom silom koja se
naziva rezultanta. Pod pojmom slaganje sila misli se na nalaenje rezultante ako su nam poznate
dve ili vie komponente. Moemo uzeti primer dvoje ljudi koji guraju treeg, on e osetiti
ukupnu silu u pravcu i smeru prikazanom na slici br.2. Ako vie sila deluju na telo, da bismo
dobili ukupnu silu koja deluje na telo, moramo da ih sabiramo po pravilima za sabiranje vektora.

Slika br. 1c Dejstvo sila na autu

13

Master rad

Slika br. 2 Vektorski zbir svih sila koje deluju na telo

Dakle, na slici je prikazana rezultanta, ako su bile poznate dve komponente. Ovaj proces
sabiranja vektora grafiki se moe predstaviti metodom paralelograma sila ili trougla sila. Kod
metode paralelograma, formiramo paralelogram sila i dijagonala paralelograma predstavlja
rezultentu (slika br.3) a kod metoda trougla, na kraj vektora prve sile nadoveemo poetak
vektora druge sile i konstruiemo trougao, tako da poetak vektora prve sile definie poetak
rezultante, a kraj vektora druge sile kraj vektora rezultantne (slika br 4.).

Slika br. 3 Metod paralelograma

Slika br.4 Metod trougla

14

Master rad

2.2 USLOVI I VRSTE RAVNOTEE

U mnogim situacijama u ivotu je potrebno odrati

ravnoteu. Dete kada tek pone da hoda, zapravo veba da
odri ravnoteu, prvi put kad smo nauili da vozimo bicikl
bez pomonih tokova, savladali smo odravanje
ravnotee. Mnogo stvari u kui su koncipirane na bazi
odranja ravnotee, kao na primer razliiti slatlci za boce,
za novine. U cirkusu su nam uvek privlaili panju artisti
na ici, koji su balansirali dugakom motkom, kako su oni
uspevali da se odre? Organ koji nam odrava ravnoteu se
nalazi u unutarnjem uhu, unutarnje uho je smeteno u tkz. u
kotanom lavirintu u upljinama slepoone kosti. Kotani
lavirint se sastoji od predvorja, polukrunih kanala, i
kotane punice, unutar kojih u posebnoj tenosti zvanoj
perilimfa, pliva celi sastav opnastih cevica nazvan opnasti
lavirint. Predstavlja vaan organ za oset sluha i ravnotee
Slika br.5 Ravnotea tela
tkz.vestibularni aparat prikazan na slici. Budui da imamo
dva uha, imamo ustvari dva organa za ravnoteu. Oni su meusobno dobro usklaeni, i u stanju
mirovanja oni alju podatke o poloaju tela u sredinji ivani sistem, i druge organe koji
uestvuju u odravanju ravnotee. U te organe prvenstveno
se ubrajaju oi. ulo ravnotee, ulo vida i nervi pod koom
uzajamno se upotpunjuju i mogu se u sluaju oteenja
jednog od njih meusobno nadopunjavati.
Tela se nalaze u stanju ravnotee pri odreenim
uslovima. Osnovni uslov je da je rezultanta svih sila koje
deluju na telo jednaka nuli. Ravnotea moe biti statika i
dinamika. Telo se nalazi u statikoj ranotei ukoliko na
njega deluju sile, rezultanta tih sila je nula a ono miruje u
odnosu na podlogu. Na primer ovek koji stoji, sedi, knjige
na stolu.. Telo se nalazi u dinamikoj ravnotei kada se kree
ravnomerno pravolinijski u odnosu na podlogu a na njega
deluju sile i rezultanta tih sila je nula. Za primer dinamike
Slika br. 6 Sistem ravnotee kod
ravnotee moemo uzeti padobranca koji pada, iako se kree
oveka
on se nalazi u dinamikoj ravnotei jer je brzina kretanja
padobranca stalna. Na slici br.7 su prikazane obe vrste
ravnotee, statika i dinamika, i dejstva sila koja postoje na ova dva fizika tela. Kako vidimo,
nepokretna osoba je u stanju statike ravnotee jer je rezultanta tih sila jednaka nuli, a kamion se
nalazi u dinamikoj ravnotei jer je rezultanta jednaka nuli, ali se kamion kree konstantnom
brzinom.

15

Master rad

Slika br.7 Statika i dinamika ravnotea

2.3 TEITE
Teite je jedna posebna taka na svakom telu. Vrlo je vano znati poloaj te take ako
hoemo da postavimo tela u ravnoteni poloaj npr. ako hoemo da telo obesimo ili oslonimo.
Teite postoji zbog odreene raspodele mase na telu. Masa je jedno od osnovnih svojstava
prirode. Jedno od temeljnih svojstava svemira je i postojanje privlane sile izmeu bilo koje dve
mase. Ta sila se naziva gravitaciona sila, ona je utoliko jaa ukoliko su mase tela vee. Dakle, na
tela vee mase Zemlja deluje veom silom tj. jae ga privlai. Masa kod mnogih predmeta nije
jednako rasporeena po celom telu. Na primer kod sekire je potpuno jasno da e masa samog
gvozdenog dela biti vea od drvenog oslonca, pa se u tom gvozdenom delu nalazi i teite.
Sasvim je jasno da kada sekira pada sa vee visine, tada e prvo pasti gvozdeni deo pa tek onda
drveni, to je posledice upravo malopreanjeg, navedenog zakona da gravitaciona sila deluje
jae na masivnija tela. Poloaj teita na telu zavisi od rasporeda masa na telu. Tako na primer,
badminton loptici je teite uvek na donjem delu, gumenom, jer se teite nalazi blie onom delu
tela gde je skoncentrisana vea masa. Teite tela je ustvari napadna taka sile Zemljine tee.
Arhimed je prvi opisao nain pronalaenja teita nekom telu. Evo jednostavne
demonstracije Arhimedovog ogleda: uzeemo papir, napraviti neki oblik, na primer kartu
Vojvodine precrtati, zalepiti je na neki karton. Napraviti nekoliko rupica, zatim uzeti visak,
obesiti karton na ekser i pustiti da slobodno visi. Olovkom iscrtati pravac odreen smerom konca
viska, taj pravac se naziva teina du. Zatim karton obesiti i o ostale rupice pa ponoviti
postupak. Teite se nalazi u preseku teinih dui. Teite geometrijskih tela se nalazi u
preseku teinih linija kao na primer u trouglu, kod lopte se teite nalazi u sredini, a kod
pravougaone ploe u preseku dijagonala. Ova metoda se naziva geometrijska metoda odreivanja
teita.

16

Master rad

Slika br. 8 Teite trougla

Slika br.9 Teite kod loptice za badminton

Slika br.10 Teite kod CD

Teite ne mora biti taka koja pripada telu,odnosno tom predmetu, nego kod nekih
predmeta moe biti i izvan tog tela. U to se moemo uveriti ako razapnemo konce preko takvih
predmeta pa pokuamo osloniti telo, kao na slici br.11.
ta mislite gde se nalazi teite oveijeg
tela? I da li je ono uvek na istoim mestu? Teite
zavisi od rasporeda masa na telu, menjajui poloaj
udova i tela, mi sami menjamo poloaj teita
naeg tela (slika br. 12). Kada bismo se vozili
brodom, kako bi smo stajali? Da bismo bili stabilni
vano je da imamo i dobar oslonac. Stabilnost tela
zavisi od veliine povrine kojom telo pritiska
podlogu i tu povrinu nazivamo oslonac. Na primer
dete kada ui da hoda, ono prvo puzi, jer sa
obzirom da nije savladalo ravnoteu, na taj nain
poveava povrinu oslonca pa je stabilnije, tek kad
prohoda eta sa

Slika br.11 Teite van tela

17

Master rad

Slika br.12 Teite kod oveka

izrazito rairenim nogama ime poveava povrinu oslonca. Takoe, setimo se konobara koji
svoju tacnu pridravaju punom, otvorenom akom, a ne jednim prstom to znai da e stabilnost
biti vea upravo zbog vee povrine oslonca. Na kraju, i u graevini treba voditi rauna o
osloncu, jer to su vee graevine, moraju imati veu povrinu oslonca. Sjajan primer za to je
Ajfelova kula, sagraena 1889 godine, koja je visine 320m a povrina oslonca je 125 m. Dakle,
stabilnost tela zavisi od povrine oslonca, od udaljenosti teita u odnosu na podlogu i od teine
tela. Setimo se da je uvek stabilnija puna aa od prazne. Ovo je vano znati kod brodova i kod
rasporeda tereta u brodovima. Brod u kome je nakrcan teret, mora svoje teite imati to nie,
zato se i teret odlae u podpalublje, da se brod ne bi navrnuo. Trkaki automobili su stabilniji u
odnosu na neki kombi jer imaju nisko teite i irok oslonac. Visokim vozilima poput kombija,
kola, traktora natovarenih teretom, teite je visoko. Ako se prilikom vonje takvo vozilo previe
nagne, okomica izvan njegovog teita moe pasti izvan povrine njegovog oslonca i tada e se
vozilo prevrnuti. U svakodnevnom ivotu odreeni predmeti ne bi mogli da stoje bez svog
postolja, tj. bez oslonca, kao na primer suncobran, stona lampa.

Slika br. 13 Nie i vie teite

U odnosu na poloaj oslonca i teita razlikuje se nekoliko vrsta ravnotee. To su stabilna,

labilna i indiferentna. Ako se oslonac nalazi ispod teita telo se nalazi u labilnoj ravnotei,
promenom ravnotenog ploaja telo se ne vraa u prvobitan poloaj. Promenom ravnotenog
18

Master rad
ploaja ako se telo vrati u prvobitan poloaj re je o stabilnoj ravnotei, a oslonac se nalazi ispod
teita. Indiferentna ravnotea je ukoliko telo ostaje u novom poloaju, tu se oslonac i teite
poklapaju. Na slici je prikazan tap, u prvom sluaju ako bismo tap zaljuljali on bi se vratio u
prvobitan poloaj jer je njegov oslonac iznad teita, druga slika nam pokazuje da se oslonac i
teite poklapaju, ako bismo ga zaljuljali, tap bi ostao u poloaju kako smo ga zaljuljali, a na
treoj slici vidimo da se teite nalazi iznad oslonca tako da bi tap imao sasvim nov poloaj.

Slika br.14 Stabilna, indiferetna i labilna ravnotea

Moemo izvesti jedan kratak ogled, da demonstriramo kako izgleda stabilna, labilna i indiferetna
ravnotea. Za to nam je potrebna metalna kutija krunog oblika i jedna kuglica ili kliker.
Okrenuti kutiju tako da stoji na bonoj strani i staviti kliker u nju kao na slici. ta primeujemo?

Slika br.15 Demonstracija stabilne

ravnotee

Slika br.16 Demonstracija

labilne ravnotee

Slika br.17 Demonstracija

indiferentne ravnotee

Moe se primetiti da ako se telo previe udalji od poloaja stabilne ravnotee, moe doi u
poloaj labilne ravnotee. Pri ovome ima odreenih razlika tj.neka tela su stabilnija od drugih u
poloaju svoje (stabilne) ravnotee. ovek se nalazi u stabilnoj ravnotei kada stoji, meutim
odreenim bonim pomeranjem se moe dovesti u situaciju da postane nestabilan. Kritian
momenat pri njegovom naginjanju delovanjem nekom bonom silom, nastaje kada se teite vie
ne nalazi iznad povrine oslonca (kod oveka je to povrina koja obuhvata prostor jednog i
19

Master rad
drugog stopala i prostor izmeu njih). Kako se kod oveka teite nalazi iznad oslonca u
zglobovima koji se nalaze u kukovima, ova bona pomeranja tela moraju brzo da budu
kompenzovana. To je funkcija centralnog nervnog sistema koja je razvijena jo dok kao deca
uimo da tela drimo uspravno. Tela kod kojih je teite ispod glavnih oslonaca u kukovima su
mnogo stabilnija. Takav je sluaj sa nekim ivotinjama, npr. kokokama.

Slika br.18 Primer dvostrane poluge

Napraviti svoju igraku (Pijani Jovica):

Igraka na slici pokazuje da tela nastoje da zauzmu poloaj u kome je njihovo teite najnie.
Tako, ako figuru od drveta ili plastike, u koju je uvreno olovo postavimo u poloaj kao na
slici a, figurica e se sama postaviti u poloaj kao na slici b.

Slika br.19 Igraka i teite

20

Master rad

2.4 POLUGA I MOMENT SILE

U svakodnevnom ivotu svi smo se sretali nebrojeno puta sa polugom, kao jednom od
prostih, najjednostavnijih, alatki za rad, a da toga nismo ni svesni. Hodajui takoe koristimo
metod poluge, a i prilikom raznih pokreta. Najranija poluga razvila se jo kod ivotinja, u
unutranjosti njihovih tela, kao na primer kod riba 400 miliona godina p.n.e. Nastavkom
evolucije, mnoge ivotinje su koristile polugu, ne samo zbog kretanja, ve i zbog hrane. Naime,
vidre na primer koriste metod poluge, kamenjem otvaraju koljke i na taj nain dolaze do hrane,
majmuni koriste tanke tapie da bi otvorili bodljikave voke i pojeli sone semenke. Ljudi su
najverovatnije s poetka koristili polugu da bi otvarali koljke i hranili se, ba kao i ivotinje,
meutim, negde oko 10.000 g.p.n.e. u vreme Paleolitskog doba, pojavila se poluga kao oruje.
Poluga je svoju primenu nala naroito u doba starog Egipta. Piramide su graene i po tridesetak
godina, a da bi se one izgradile koristila se poluga radi podizanja tekog kamenja. Egipani su
vodu prenosili u irigacione sisteme koristei se polugom. No, prvi pisani dokument o polugi
potie iz drevne Grke, kada je uveni matematiar Arhimed shvatio njenu primenu. Svi znamo
uvenu reenicu: Dajte mi oslonac i dovoljno dugaku polugu i pomeriu svet. Da li je to ba
bilo mogue? Prvo emo objasniti ta je poluga, a zatim i odgovoriti na pitanje.
Poluga je svako vrsto telo koje moe da se obre oko nepokretnog oslonca. Poto ima
jednu taku koja je nepokretna, poluga oko nje vri kruno kretanje. Na polugu najee deluju
dve sile koje tee da zaokrenu u suprotnim smerovima. Poluga je jednostavna maina koja slui
prevashodno za podizanje tereta. Ona omoguava da se sa manjom silom podigne vei teret.
Sastoji se od etiri komponente: vrstog tela, oslonca, tela koje treba podii (tereta) i sile koja
deluje na polugu. Sada emo da objasnimo kako sile treba da deluju na polugu da bi dovele do
krunog kretanja. Za poetak, posmatraemo delovanje samo jedne sile. Primetiemo da
delovanje du poluge samo jedne sile nee izazvati pomeranje. Naime, ako sila deluje na taj
nain, onda se na njenom pravcu delovanja nalazi i oslonac. Poto je oslonac nepokretan, a
poluga vrsto telo, pri delovanju sile du pravca poluge ne dolazi do bilo kakvog pomeranja. Da
bi se izazvalo okretanje poluge oko oslonca potrebno je da sila deluje normalno na polugu.
Takva sila dovodi do krunog kretanja poluge. Zamiljena linija koja prolazi kroz oslonac i
normalna je na ravan u kojoj se poluga kree naziva se osa rotacije. Normalno rastojanje izmeu
oslonca poluge i pravca delovanja sile naziva se krak sile r2, a normalno rastojanje izmeu
oslonca poluge i pravca delovanja tereta jeste krak tereta r1.

Slika br. 20 Ravnotea poluge

21

Master rad

Proizvod sile i njenog kraka naziva se moment sile ili obrtni moment. Moment sile je
fizika veliina izvedena iz sile i duine. Jedinica mu je Njutn puta metar, dakle njutnmetar, a
oznaka veliko slovo M. Moment sile je vektorska fizika vliina.

Slika br. 21 Moment sile

Zato se uvodi moment sile? Pokuaemo znaaj ove fizike veliine razjasniti na primeru vrata.
Otvorimo vrata tako da se mogu kretati slobodno napred-nazad. Ukoliko poguramo vrata blie
kvaci videemo da nam treba manja sila da se pomere nego ako isti postupak uradimo ali blie
arkama. Dakle, ukoliko je re o rotaciji, sila nam nije dovoljna da bismo opisali kretanje ve
nam je neophodna i informacija na kom mestu je dejstvo date sile od take oslonca. to je sila
vie udaljena od oslonca, ona e imati vei efekat.

Slika br. 22 Moment sile i vrata

U zavisnosti od meusobnog poloaja sile, tereta i oslonca, poluge mogu biti dvostrane i
jednostrane.
Jednostrane poluge su one kod kojih se teret i sile nalaze sa iste strane. Primer za to su heftalica,
kolica za prevoz tereta, krckalica za orahe, pinceta, pecaljka... Dvostrane poluge su one kod kojih
se oslonac nalazi izmeu tereta i sile. Primer za to su klackalica, vaga, makazice... Takoe
moemo podeliti poluge i prema duini kraka sile i kraka tereta na ravnokrake i raznokrake.

22

Master rad
Poluga e se nai u ravnotei ako su momenti izjednaeni, moment sile i moment tereta.
Proizvod sile i duine kraka je uvek isti. Ako imamo dui krak, potrebno je na njega delovati
manjom silom da bi se dobio isti moment (slika 23).
Uslov ravnotee je jednaina koja se naziva i jednaina ravnotee poluge (Arhimedov zakon
poluge):

pri emu je F sila kojom se teret podie, Q teina tereta, a a i b su kraci sile i tereta. Intenzitet
sile je onoliko puta manji koliko je puta njen krak vei od kraka tereta.

Slika br.23 Dvostrana poluga

Slika br . 24 Ravnotea poluge

Odnos kraka sile i kraka tereta se naziva koeficijent prenosa poluge k. I prema Arhimedovom
zakonu brojno je ovako dat

Ako je dakle k 1, poluga deluje kao alatka koja manjom silom F savlauje vei otpor Q, die se
vei teret.

23

Master rad

2.4.1 Proste maine

Proste maine su ureaji koji koristei sistem poluga, zupanika, koturaa, klinova i
zavrtnja, mogu da znatno uveaju primenjene sile i momente. Poluga je jedna od prostih maina
koja se koristi kod mnogih alata u svakodnevnom ivotu. Na slici je prikazano kako poluga moe
da se koristi radi izvlaenja zakucanih eksera.

Slika br. 25 Izvlaenje zakucanih eksera polugom

Ono to nas zanima jeste koliko puta je dobijena sila Fd, kojom posmatrana poluga deluje na
ekser, vea od uloene sile Fu kojom delujemo na kraj poluge koji drimo rukom. To emo
izraunati ako znamo koliki su kraci sila, iz jednaine za koeficijent prenosa poluge se moe
sraunati koliko puta se moe delovati manjom silom Fu. Ovo je primer dvostrane poluge.
Primer jednostrane poluge jeste krckalica za orahe, koja takoe spada u jednostavne maine.

Slika br. 26 Krckalica za orahe

24

Master rad
Danas esto moete naii na pijacama na jedan od starijih ureaja koji slui za merenje
mase, a bazira se na jednostavnom principu poluge. Rimljani su 200 g.p.n.e. izmislili vagu koju
danas nazivamo rimski kantar. Najstariji kantar je naen nadomak grada Pompeje u Italiji. Ovo
je primer dvostrane poluge. Krai kraj kantara nosi teret i uvek je iste duine, a dui krak se
produava ili skrauje pomeranjem tega. to se vie mora produiti krak tega da bi se postigla
ravnotea, to je masa tereta na kraem kraku vea.

Slika br. 27 Rimski kantar

Kljeta predstavljaju runi alat koji se koristi u mnogim situacijama gde je potrebno neto
ukljetiti, smanjiti ili povui. Kljeta predstavljaju jednostranu polugu.

Slika br. 28 Kljeta

25

Master rad

Kako napraviti vagu

Evo kako moemo napraviti vagu od kanapa. Kanap moe biti razliite debljine. Treba zakucati
dva eksera, na rastojanju od jednog metra u bok vodoravno postavljene daske. Za ove eksere
treba privezati krajeve komada kanapa dugakog 1,5m na ijoj sredini se predhodno zavee vor.
Neke stare korice od knjiga ili dva kvadratasta komada kartona jednake debljine treba vezati
onako kako je pokazano na slici. take veanja jednog i drugog tasa treba da budu udaljene po 25
cm od vora koji je vezan na dugakom kanapu. Kad se na ovaj nain veu tasovi srednji deo
dugakog kanapa zauzee vodoravan poloaj i bie dug 50 cm. Na komadu vrste hartije ili
kartona nacrta se strelica i karton se privrsti iza srednjeg dela vage takoda se vor neoptereene
vage poklapa sa strelicom. Da bi se vor vratio na svoje mesto u drugi tas moramo staviti tegove.
Kad je ravnotea uspostavljena tegovi e davati teinu tereta.

Slika br.29 Vaga od kanapa

26

Master rad

2.4.2 Arhimed i poluga

Arhimed (, 287 212 p.n.e.) iz

Sirakuze bio je grki mislilac, matematiar,
fiziar, astronom i pronalaza. Roen je oko 287.
godine p.n.e. u Sirakuzi koja se nalazi na obali
Sicilije, gde je i poginuo za vreme pljakanja
Sirakuze kada su je zauzeli Rimljani. Bio je sin
astronoma i matematiara Fidije () i roak
tamonjeg kralja Hijerona. Njegov otac je
verovatno doprineo Arhimedovom interesovanju
za nauku. Kao dete oduevljavali su ga Sunce,
Mesec i Zemlja. Uio je u Aleksandriji u Egiptu.
Osniva je statike (mehanika je njegov termin) i
hidrostatike, a bavio se i optikom. Prvi je odredio
priblinu vrednost broja (3,14), postavio je
zakon plivanju tela, zakon poluge, pronaao je
koturae, zupasti toak i drugo. Njegova dela su:
O lopti i valjku, Merenje kruga, O spiralama,
Kvadratura parabole, O plivanju tela, o ravnotei
ravnih slika ili o teitima ravnih slika i druga.
Slika br 30. Arhimed
Arhimedove inenjerske realizacije se mogu
podeliti u tri vrste. Prva doprinosi tehnici
navodnjavanja Arhimedov vijak, drugi znaajan njegov pronalaz bio je u odbrani Sirakuze od
neprijatelja- ratne maine kao to su katapulti ili sistemi poluga, trea vrsta Arhimedovih
inenjerskih realizacija jesu nebeske sfere, koje predstavljaju sistem sfera koje opisuju kretanje
nebeskih tela. Arhimed je najvei naunik starog i srednjeg veka. Ako se uzme u obzir da nije
nastavljao niiju kolu, ve sam poinjao, on je jedan od najveih naunika u celoj istoriji
oveanstva.
uvena Arhimedova reenica: Dajte mi oslonac i odgovarajuu polugu i ja u podii Zemlju
izreena je prema legendi, ba od ovog velikana, a imajui na umu da se neravnokrakom
polugom moe podii i proizvoljno veliki teret snagom ljudskih ruku. Teorijski, bilo bi mogue
ovako neto uraditi, meutim ako bismo praktino hteli da demonstriramo ovu situaciju, videli
bismo da je poprilino neizvodljiva, evo objanjenja zato. Pretpostavimo da odgovarajui
oslonac i poluga postoje, ako je sila kojom on deluje na jedan kraj opruge FA, a sila kojom
Zemlja svojom teinom deluje na drugi kraj poluge FZ, onda izmeu tih sila postoji sledea veza

27

Master rad
gde je dA rastojanje od take oslonca do kraja poluge na koji deluje Arhimed, a dZ rastojanje od
take oslonca do one take na polugi gde se nalazi Zemlja. Neka Arhimed moe da deluje silom
FA =600 N. Poto je masa Zemlje priblino jednaka 6 *1024 kg moe lako da se izrauna da (
ukoliko se uzme teina Zemlje koja bi odgovarala toj masi usled dejstva Zemljinog
gravitacionog ubrzanja

gde je g priblino 10m/s2) bi krak dA trebalo da je 1023 puta dui od kraka dZ.

Slika br. 31 Da li bi Arhimed uspeo da pomeri Zemlju?

Da bi se Zemlja pomerila za samo 1 cm kraj dueg kraka poluge bi trebalo da opie luk duine
od 1021 m. Znai toliki put treba da pree Arhimedova ruka u svemiru da bi se Zemlja pomerila
(podigla) za 1 cm. Ako je Arhimed u stanju da teret od 600 N podigne na visinu od jednog metra
za 1 s , onda bi morao da bez odmora radi 1021 godina. Ako bi pokuao da se i vie potrudi ne bi
mu mnogo pomoglo, jer kada bi svoj kraj poluge pomerao brzinom svetlosti, uz zanemarivanje
relativistikih efekata, morao bi da radi bez odmora deset miliona godina.
Kralj Hieron je Arhimeda izazvao da dokae neto slino svom iskazu da bi mogao pomeriti ceo
svet, i Arhimed je u tu svrhu napravio takav sistem poluga i kotura, da je sedei digao jednom
rukom natovareni brod iz mora i preneo ga na kopno.

28

Master rad

2.4.3 Biofizika poluga, ravnotea

Skeletni miii, kosti i zglobovi, koji ine lokomotorni sistem oveka, su veoma interesantni
za primenu statike. Miii deluju mnogo veom silom nego to bi i mogli pretpostaviti. Na oveije
telo deluju spoljanje sile (gravitacione i druge) i unutranje sile miinih kontrakcija. Iz tog razloga
se kosti ponaaju po zakonima koji vae za poluge. Zglobovi povezuju ovakve poluge u sisteme i
omoguavaju im da vre rotaciona kretanja. Na slici je prikazan primer jednostrane poluge. U ovom
primeru se podlaktica ponaa kao jednostrana poluga koja ima taku oslonca u lakatnom zglobu. Sila
F je posledica kontrakcije dvoglavog miia bicepsa, dok optereenje Q moe predstavljati predmet u
aci.
Zbog malog koeficijenta prenosa
(k je oko 0.1), a s obzirom da je
aktivna sila bicepsa oko 500 kg,
teret koji se moe drati u aci u
ovom poloaju ne moe premaiti
teinu
od
50
kg.
Noge funkcioniu na slian nain,
pri emu su kolena mnogo
komplikovanija
od
lakatnih
zglobova. Tkiva koja povezuju
donje udove, kao to su tetive i
hrskavice, kao i zglobovi se esto
Slika br.32 Podlaktica oveka kao jednostrana poluga
oteuju velikim silama koje trpe.
Primer dvostrane poluge je i ovekova glava u uspravnom,
normalnom poloaju. Taka oslonca je kod spoja glave sa
prvim prljenom, sila F potie od kontrakcije miia
pripojenih za potiljanu kost lobanje. Zbog velikog
koeficijenta prenosa poluge, dovoljna je nekoliko puta manja
sila F od sile teine Q da bi glava bila u ravnotei.
Stopalo oveka
koji se izdigao
na
prste
je
takoe
primer
poluge,
jednostrane.
Slika br.33 Glava oveka kao dvostrana
Oslonac O za
poluga
nju predstavlja
prednji
deo
stopala, dejstvujua sila F je posledica skraivanja miia
(koji se preko Ahilove tetive pripaja za petu), dok sila Q
Slika br.34 Noga kao poluga
iji pravac prolazi kroz golenicu noge odgovara polovini
telesne teine oveka.
Poto je ovde a b tj. k 1 srazmerno slabiji lisnati miii ipak podiu celo ovekovo telo.

29

Master rad
Napred prikazane poluge se nazivaju prostim i u ovekovom organizmu uglavnom slue za
savlaivanje relativno malih otpora i proizvoenje brzih i dugih pokreta. Meutim, ovek je u stanju
da savlauje i mnogo vee otpore nego to to omoguuju proste poluge njegovog tela. Setimo se da
diza tereta moe da podigne iznad svoje glave teret koji po teini znatno prevazilazi njegovu telesnu
teinu. Kada je potrebno savladati velike otpore, ovekov organizam spontano deluje kao sistem
poluga. Sistem poluga je niz od vie zglobovima povezanih poluga, na ijim delovima dejstvuju sile.
Na primer kada ovek prelazi iz unja u stojei stav, noga previjena u kolenu, postupno se ispravlja
zahvaljujui kontrahovanju etvoroglavog miia buta. Zato sistem poluga koji ine natkolenica i
potkolenica, savlauje relativno veliki teret (teina tela oveka i dopunska optereenja koja on nosi)
vrei pri tome rad.

Slika br.35 Primer noge savijene u kolenu,

sistem poluga

Lea su sloenija od ruku i nogu, sa vie miia i vie zglobova-prljenova na kimi, pri emu
svi miii imaju koeficijent mehanike efikasnosti manji od 1. Iz tog razloga leni miii moraju da
deluju veoma velikim silama koje nose odgovarajui prljenovi. Kada ove sile postanu prevelike
dolazi do oteenja diskusa koji se nalaze izmeu prljenova. Slika prikazuje dobro i loe dranje tela.
Moe se primetiti da kada je stav tela
pravilan, teite gornjeg dela tela se
nalazi tano iznad take u kukovima
oko koje moe da se vri rotacija.
usled toga teina gornjeg dela tela ne
stvara moment u odnosu na rotaciju u
kukovima. Jedina sila koja je
potrebna za zadravanje tela u ovom
poloaju je vertikalna sila u kukovima
koja je jednaka teini gornjeg dela
tela. Nije potrebno dodatno delovanje
Slika br.36 Pravilno i nepravilno dranje tela
miia jer su kosti vrste i prenose tu
neophodnu silu od podloge prema
navie. To je poloaj labilne ravnotee, ali je sila koja je potrebna da ga vrati u taj poloaj ukoliko se
telo malo otkloni od njega, veoma mala. Na drugoj slici je prikazano telo koje ima lo stav. Teite
gornjeg dela tela se nalazi ispred take obrtanja u kukovima. Kao posledica toga nastaje moment sile
30

Master rad
koji deluju u smeru kretanja kazaljke na asovniku koji, da bi telo ostalo uspravno, mora da se
uravnotei suprotno usmerenim momentom koji stvaraju miii donjeg dela lea. S obzirom na to da
je njihov koeficijent korisnosti manji od 1, oni moraju da deluju velikim silama da bi bio postignut
potreban efekat.
Da li ste znali da je hodanje namerno izmenino uspostavljanje i gubljenje ravnotee? Kako hodamo
i gde nam je teite? Hodanje se temelji na gubljenju ravnotee kad god koraknemo, mi stojimo na
jednoj nozi a telo naginjemo prema napred. U trenutku kad normala iz teita na tlo pada izvan
povrine oslonca gubimo ravnoteu i da drugu nogu ne poloimo na tlo ispred sebe, pali bismo.
Hodanje je zato namerno padanja prilikom kojeg namerno gubimo ravnoteu, ali se spremno
doekujemo na drugu nogu-novi oslonac.
ta se deava sa teitem prilikom ustajanja
sa stolice? Dok sedimo oslonac ini
povrina bedara kojom dotiemo stolicu.
Teite je tela je izvan njega, u visini
donjeg dela trbuha, ali normalno na
oslonac, pa sedimo u stabilnoj ravnotei. U
uspravnom stavu oslonac ini povrina
naih stopala. Kada ustajemo sa stolice,
oslonac premetamo na stopala. telo i
njegovo teite pomiemo prema naperd.
Kada smo najvie nagnuti prema napred,
teite tela moe izai i izvan novog
oslonca- povrine izmeu stopala. Zato
nakon pomicanja prema napred sledi
Slika br. 37 Hodanje i teite
uspravljanje tela, tokom kojeg se teite
vraa natrag tako da normala teita pada
unutar novog oslonca stopala, pa moemo stajati u stabilnoj ravnotei.
Da se ne pomiemo prema nazad uspravljajui se, pali
bismo. Zato je i ustajanje u jednom trenutku namerno
gubljenje pa uspostavljanje ravnotee s ciljem premetanja
teita tela na normalu iznad novog oslonca. Ponekad se pri
ustajanju koristimo snagom miia nogu da bismo odrali
ravnoteu. Moemo osetiti rad tih miia, dovoljno je da
stanemo uspravno, skupljenih stopala. Zatim se koliko god
moe nagni prema napred tako da noge ostanu ravne.
Budui da time premeta teite svoga tela izvan oslonca,
pae ako ne upotrebi snagu miia nogu da se zadri.

Slika br. 38 Sedenje i teite

31

Master rad
Rakovi predstavljaju najvee predatore koljki. Oni se koriste svojim kljetima da bi otvorili
koljku, pua. Mali rak od 9 g je u stanju da svojim kljetima proizvede silu od 5 N, to je sasvim
dovoljno da bi skrckao koljku. Njegova kljeta su takoe jednostrana poluga.

Slika 39. Kljeta raka kao poluga

32

Master rad

3. PRIPREMA ZA AS
OPERATIVNI PODACI
Nastavna tema: RAVNOTEA TELA
Nastavna jedinica: MOMENT SILE I POLUGA
Ciljevi i zadaci asa:
Cilj asa: Upoznavanje uenika sa fizikom veliinom momentom sile, njegova uloga u
svakodnevnom ivotu, upoznavanje uenika sa polugom i ravnoteom poluge, kao i primena kod
jednostavnih maina.
Zadaci asa:
-

Obrazovni :

Vaspitni

da uenici naue i usvoje pojam momenta sile

da uenici upoznaju pojam poluge i njenu primenu u svakodnevnici
da naue i usvoje pojam ravnotee poluge

razvijanje logikog miljenja

podsticanje radoznalosti
razvijanje sposobnosti povezivanja nastavnog gradiva sa drugim predmetima
(naukama)

Funkcionalni:
razvijanje sposobnosti sluanja
razvijanje sposobnosti beleenja
razvijanje sposobnosti procenjivanja

Tip nastavnog asa: obrada novog gradiva

Oblik rada: frontalni
Nastavne metode: kombinovana metoda- monoloka, dijaloka, demonstrativna i ilustrativna metoda.
Nastavna sredstva: vrata, matice, lenjiri, kutijice, gumice, kljeta, klju za odvrtanje rafova, daska,
ekseri.
Aktivnosti uenika: sluanje, uoavanje, uestovanje u razgovoru, beleenje.
33

Master rad

Korelacija: fizika-biologija, fizika- fiziko vaspitanje, fizika- tehniko.

Standardi koji se realizuju:
FI 1.1.1 Uenik/uenica ume da prepozna sile u prirodi
FI 1.1.2 Uenik/uenica ume da prepozna jedinicu i oznaku za silu, kao i za momet sile
FI 2.1.1 Uenik/uenica ume da izvede jedinicu za silu
FI 2.6.2 Uenik/uenica ume da prepozna vektorske fizike veliine
FI 2.7.3 Uenik/uenica ume da realizuje eksperimente po uputsvu
FI 3.1.1. Uenik/uenica razume i primenjuje ravnoteu poluge u svakodnevnom ivotu
FI 3.1.2 Uenik/uenica ume da primeni steeno znanje u radu sa zadacima
FI 3.7.1 Uenik/uenica ume da donese relevantan zakljuak na osnovu rezultata merenja.
Literatura za uenike: Katarina Stevanovi, Marija Krneta, Fizika za sedmi razred osnovne kole,
BIGZ, Beograd, 2009.
Literatura za nastavnika:
Branko uri, ivojin ulum, Fizika I deo, Nauna knjiga, Beograd, 1967.

Gojko L. Dimi, Gojko V. Savanovi, Fizika za I razred gimnazije, ZUNS,

Sarajevo 2001.

Katarina Stevanovi, Marija Krneta, Fizika za sedmi razred osnovne kole, BIGZ,
Beograd 2009.

Darko V. Kapor, Jovan P. etraji, Fizika za 7 razred osnovne kole, ZUNS,

Beograd 1996.

34

Master rad
ARTIKULACIJA ASA
Uvodni deo asa (5 - 10 min)
U uvodnom delu nastavnik primenom dijaloga i frontalnim oblikom rada sistematizuje prethodno
steena znanja o sili, dejstvu sile, slaganju sile. Uvodei uenike u nove obrazovno-vaspitne sadraje,
istai naziv nastavne jedinice i cilj nastavnog asa.
Glavni deo asa (25-30 min)
Kombinacijom verbalnotekstualne nastavne metode (monologom i dijalogom) i demonstrativnoilustrativne nastavne metode i frontalnim oblikom rada, upoznati uenike sa pojmom momenta sile,
poluge i njihovom primenom u svakodnevnom ivotu.
Zavrni deo asa (5-10 min)
Kombinacijom verbalne i demostrativno-ilustrativne metode i individualnim oblikom rada, primeniti
steeno znanje u reavanju zadataka.

35

Master rad

TOK ASA
1. Uvodni deo asa
Ponavljanje prethodno obraenog gradiva dijalokom metodom i frontalnim oblikom rada,
postavljanjem sledeih pitanja:
1. Nabrojite koje ste sile uili?
Oekivani odgovor: Sila trenja, sila tee, magnetna sila, elektrina sila...
2. Kako se sila obeleava i koja je njena jedinica?
Oekivani odgovor: F a jednica je N.
3. Kakva je fizika veliina sila i zato?
Oekivani odgovor: Sila je vektorska fizika veliina, jer ima svoj pravac, smer i
intenzitet.
4. Silu merimo ureajem koji se naziva?
Oekivani odgovor: Dinamometar.

36

Master rad

2. Glavni deo asa

Nastavnik realizuje nastavnu jedinicu. U ovom delu asa stavlja se akcenat na pedagoke aktivnosti
iji je cilj razumevanje obrtanja nekog vrstog tela pod dejstvom sile date veliine, koje je manje ili
vie uspeno, ve u zavisnosti od rastojanja izmeu ose rotacije i mesta na koje deluje sila.

Monolog nastavnika
Kod zakona kretanja smo do sada nauili da rezultat delovanja vee sile je vee ubrzanje, odnosno
rezultat manje sile na telo daje manje ubrzanje. Da li je ovo uvek tano? Oekivani odgovor: nije.
Pogledajmo funkcionisanja vrata.
Na primer, ruke su nam zauzete, kako otvaramo vrata? Oekivani odgovor: Obino mi uspeva da
kvaku gurnem laktom i onda ramenima ili nogom gurnem vrata.
Jeste, a da li je vano gde e gurnuti vrata? Recimo da ne eli da vrata udare o zid. Odgovor: Na
delu bliem kvaci.
Kada bi se vrata naglo ovorila i lupila o zid? Gde bi trebalo dejstvovati silom? Oekivani odgovor:
Isto kod kvake samo jae nego u prethodnom sluaju.
Da li ste probali otvoriti vrata tako da ih gurnete na delu blie zidu? ta primeujemo? Oekivani
odgovor: Jesmo/nismo, primeujemo da je mnogo tee na ovaj nain otvoriti vrata.
Dakle, moemo konstatovati da nije sve jedno gde delujemo na vrata sa datom silom. Ako sa datom
silom delujemo kod kvake, vrata e se naglo otvoriti, ako istom silom dejstvujemo sa druge strane
vrata e se lagano otvoriti ili se uopte nee otvoriti.
Kako se kreu vrata po vama? Kao npr.utnuta lopta, pravolinijski? Oekivani odgovor: Ne, nego se
okreu. Dobra konstatacija. Razmotriemo na dananjem asu da prilikom delovanja iste sile telo ne
mora da se ponaa isto, a to je zbog zavisnosti mesta delovanja.
Nacrtajmo na tabli vrata i mesto delovanja na ista. Pod dejstvom sile, vrata e se obrnuti. Mesto oko
(zamiljena linija) oko kojih se vrata obru naziva se osa obrtanja.
Konstatovali smo da nije sve jedno gde dejstvujemo silom na vrata, sad ve moemo rei da nije sve
jedno koliko je daleko sila od ose obrtanja. To rastojanje se naziva krak sile. Oznaka kraka sile je a,b,
ili r, a jedinica je metar. Krak sile je uvek normalan na osu obrtanja i na pravac delovanja sile.
Proizvod intenziteta sile i kraka sile je fizika veliina moment sile. Moment sile je vektorska fizika
veliina, oznaka je M a jedinica je Nm
M = Fr.
Uzmimo jo jedan primer, matice sam unapred zategnula na nekoj dasci. Zamolila bih uenike da mi
neko pomogne da ih odvrnemo. Pokuajmo sa jednim kljuem, pokuajmo i sa drugim kljuem ali
duim. ta primeujemo? Lake odvremo matice sa duim kljuem.
Dakle, potvrdili smo ono to smo nauili a to je da dejstvujui sa duim kljuem (vei krak sile),
koristimo manju silu. Moment sile je bio najvei u tom sluaju. Ovaj alat je prosta maina i ona radi
na principu poluge. Da se upoznamo sada sa pojmom poluge.
Poluga se sastoji od krute ipke koja se kree oko neke ose rotacije koja se naziva i taka oslonca.
Poluga menja upotrebljenu silu. Pri podizanju nekog predmeta moemo upotrebiti onoliko malu silu
37

Master rad
koliko elimo, ako upotrebimo dovoljno veliku polugu. Objasniemo iznetu tvrdnju kroz primer,
uenike podeliti u manje grupe (Uenici kroz ovaj primer treba da razumeju da poluga omoguuje
smanjenje napora, pod uslovom da se na teret deluje na odgovarajui nain).
Materijal:
dve plastine kutijice, rafovi, lenjir duine 30 cm.
Uenicima se unapred namesti kutija sa 10 rafova, koja je fiksirana na lenjiru, ona predstavlja teret
koji treba podii. Druga kutija nije privrena za lenjir i prazna je. Uenici treba da uspostave
ravnoteu poluge na taj nain to e menjati masu u kutiji, ili tako to e menjati rastojanje od mesta
oslonca.
Ovom demonstracijom uenici treba da provere i samostalno dou do zakljuka o uticaju razliitih
parametara (mesta ose rotacije, rastojanja od nje, kutije u koju se dodaju rafovi) kao i njihove
posledice (poveanje ili smanjenje broja rafova, visina podizanja).

Slika br. 40 Metod poluge

Na osnovu ovog ogleda moemo postaviti pitanje : moe li se desiti da na klackalici ako sedi dete i
roditelj da dete podigne roditelja? Oekivani odgovor: moe. Zavisi od mesta gde dete sedi. to je
ono dalje od mesta oslonca, potrebna mu je manja sila. Da li i menjanjem oslonca moemo postii
isto? Pred uenike postavljamo sledei problem: Koliko je rafova potrebno za podizanje kutije sa
deset rafova, ako je oslonac u sredini? Koliko je rafova potrebno za podizanje tereta ako se oslonac
nalazi blie teretu na odstojanju 1/3 od tereta. (Za ovaj rad najbolje je podeliti uenike u manje
grupe).
Zakljuak koji uenici uvide je da je oslonac na sredini ako su tereti istih masa (deset rafova).
Ukoliko je teret blie osloncu, utoliko ga je lake podii, ali je i visina na koju se teret podie nia.
Putem ogleda nastvnik objanjava kako se postie ravnotea kod poluge. Objanjava da moment sile i
moment tereta mora biti izjednaen.
Nastavnik takoe objanjava da postoje jednostrane i dvostrane poluge. Navodi primere za iste.

38

Master rad

3. Zavrni deo asa

Pri kraju asa nastavnik sagledava stepen savladonosti i usvojenosti gradiva. Razreava eventualne
nedoumice, ukoliko ih uenici imaju, ako uenici postave neko pitanje, odgovara na njih. Uz pomo
zadatka utvruje ravnoteu poluge.
Zadatak
Na klackalici sede dete i otac i ona se nalazi u ravnotei. Dete je teine 400N a otac 800N. Na
kolikom rastojanju od oslonca treba da sedi dete, ako otac sedi na 1 m od oslonca.
N
N
m

39

Master rad

ZAKLJUAK:
Mali je procenat uenika koji su zainteresovani za prirodne nauke pa, i za fiziku, te se esto
moe javiti problem u razumevanju fizike, jer se ona nekako smatra vrlo tekom. Tako uenici ve
unapred dolaze sa odreenim predrasudama, kako je fizika komplikovana, kako je puna tekih
zadataka koje je nemogue shvatiti. Na taj nain, uenici sebe sputavaju da moda i zavole ovaj samo
naizgled teak predmet. Meutim, nastavnici ipak mogu da se izbore sa ovim predrasudama. Zadatak
svakog uspenog nastavnika je da objasni na to jednostavniji nain fizike zakone i pojave i da
uenike maksimalno zainteresuje za rad. Kreativnim radom, pojednostavljivanjem i pribliavanjem
gradiva, nastavnik je u stanju da uenike zainteresuje za rad i da prebrodi zablude. Pod kreativnim
radom podrazumevam da nastavnici maksimalno oslunu potrebe svojih aka. Da shvate da je deci
najlake objasniti neke bitne pojmove kroz igru, kroz aktivno ukljuivanje samih uenika u nastavu, a
ne kroz pasivno sluanje i beleenje. Nastavnik je organizator nastave, sa naglaenom motivacionom
ulogom, ulogom partnera u interakciji sa uenicima. Potreban je nov pristup uenicima, gde se
uvaavaju prethodna znanja, potrebe, sposobnosti, interesovanja i iskustva samih uenika. Ukoliko
organizujemo as tako da je on dinamian, da sa uenicima vodimo konstruktivne razgovore, gde
emo ih postupno navoditi do odreenih zakljuaka, mislim da je tada svaki nastavnik na dobrom
putu da postigne dobro koncipiran as.
Neophodno je da prilikom izlaganja novog gradiva dopustimo samim uenicima da dolaze do svojih
zakljuaka, koje uz pravo navoenje nastavnika moe dovesti i da stvaranja poetnih hipoteza.
Potrebno je takoe, kroz sprovoenje nekih jednostavnijih ogleda, uenicima omoguiti da
samostalno razvijaju miljenje i da dolaze do objanjenja pojedinih zakona. U ovom radu obraena je
nastavna tema Ravnotea, sa posebnim izlaganjem nastavne jedinice, na nain na koji smatram da je
najbolji za uenike. Cilj rada je da se nastavna jedinica Poluga i moment sile obradi kako sa
eksperimentalnog tako i sa teorijskog aspekta. asovi obogaeni oiglednim i jednostavnim
primerima tj.ogledima, u velikoj meri olakavaju uvoenje osnovnih pojmova iz oblasti teme koja se
obrauje. Uenici se u koli moraju nauiti da postepeno izvode zakljuke, da postavljaju sami sebi
pitanja i da trae odgovor. Paljivim posmatranjem odreenih ogleda ili funkcionisanja pojedinih
stvari koje nas okruuju, uenici mogu izvesti odreenu pouku tj.zakljuak, jer, kako i sam Ajntajn
kae: Sve to znamo o stvarnosti proistie iz ogleda i zavrava se njime..

40

Master rad

Literatura:
1. Milan O. Raspopovi, Metodika nastave fizike , ZUNS, Beograd 1992.
2. Dr Tomislav Petrovi, Didaktika fizike, Beograd 1994.
3. Franjo Filipovi, Metodika nastave fizike u osnovnoj koli, Pedagoko-Knjievni Zbor,
Zagreb 1965.
4. Nikola M. Potkonjak, Ni vek deteta ni vek pedagogije, Novi Sad 2007.
5. Dr Radovan Grandi, Uvod u pedagogiju, Novi Sad 2004.
6. Branko uri, ivojin ulum, Fizika I deo, Nauna knjiga, Beograd 1967.
7. Gojko L. Dimi, Gojko V. Savanovi, Fizika za I razred gimnazije, ZUNS, Sarajevo 2001.
8. Duan Ristanovi, Sistem poluga u ovekovom telu, Mladi fiziar, godina II, br.2, Beograd
1977.
9. Tomislav Senanski, Fizika deijih igraaka, Mladi fiziar, br.74, Beograd 1998.
10. Ljubo Ristovski, Da li bi Arhimed mogao da pomeri Zemlju?, Mladi fiziar, br.84, Beograd
2001/2002.
11. http://www.biology.ualberta.ca/courses.hp/zool250/animations/CrabClaw.swf
12. http://eskola.hfd.hr
13. kolski tehnoloki Atlas, Kreativni centar, Beograd 2003
14. Ilustrovani renik fizike, Zmaj, Novi Sad 2008.

41

Master rad

Kratka biografija

Ivana Mezei, roena je u Zrenjaninu 27.09.1984. Zavrila osnovnu kolu Bratsvo u Aracu,
i gimnaziju u Zrenjaninu. 2003. upisala Prirodno-matematiki fakultet u Novom Sadu, smer
astrofizika, a 2010. godine upisala master studije profesorskog smera.

42

Master rad

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTET
KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije:

Monografska dokumentacija

TD
Tip zapisa:

Tekstualni tampani materijal

TZ
Vrsta rada:

Master rad

VR
Autor:

Ivana Mezei

AU
Mentor:

dr. Duan Lazar, redovni prof.

MN
Naslov rada:

Poluga i moment sile

NR
Jezik publikacije:

srpski (latinica)

JP
Jezik izvoda:

srpski/engleski

JI
Zemlja publikovanja:

Republika Srbija

ZP

43

Master rad
Ue geografsko podruje:

Vojvodina

UGP
Godina:

2012

GO
Izdava:

Autorski reprint

IZ
Mesto i adresa:

Prirodno-matematiki fakultet, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi

Sad

MA
Fiziki opis rada:
FO
Nauna oblast:

Fizika

NO
Nauna disciplina:

Metodika fizike

ND
Predmetna odrednica/ kljune rei:

Moment sile, poluga, ravnotea, sila

PO
UDK
uva se:

Biblioteka departmana za fiziku, PMF-a u Novom Sadu

U
Vana napomena:

nema

VN
Izvod:
IZ

Datum prihvatanja teme od NN

vea:

U ovom radu obrauje se nastavna jedinica Poluga i moment sile

u okviru nastavne teme Ravnotea. Prikazano je kako se moe
izvesti jedan nastavni as uz pomo jednostavnih ogleda.

10.09.2012.

DP

44

Master rad
Datum odbrane:
26.09.2012.
DO
lanovi komisije:
KO
Predsednik:

dr. Milan Panti, red. prof.

lan:

dr. Duan Lazar, red. prof.

lan:

dr. Duanka Obadovi, red. prof.

UNIVERSITY OF NOVI SAD

FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS
KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number:
ANO
Identification number:
INO
Document type:

Monograph publication

DT
Type of record:

Textual printed material

TR
Content code:

Final paper

CC
Author:

Ivana Mezei

AU
Mentor/comentor:

Ph.D. Dusan Lazar, full prof.

45

Master rad
MN
Title:

Lever and torque

TI
Language of text:

Serbian (Latin)

LT
Language of abstract:

English

LA
Country of publication:

Republic of Serbia

CP
Locality of publication:

Vojvodina

LP
Publication year:

2012

PY
Publisher:

Author's reprint

PU
Publication place:

Faculty of Science and Mathematics, Trg Dositeja Obradovia 4, Novi Sad

PP
Physical description:
PD
Scientific field:

Physics

SF
Scientific discipline:

Methodology of physics

SD
Subject/ Key words:

Force, levers, torque, statics

SKW
UC
Holding data:

Library of Department of Physics, Trg Dositeja Obradovia 4

HD

46

Master rad
Note:

none

N
Abstract:
AB

In this thesis, the educational unit ,,Leverage and the torque'' is discussed
within the teaching topic ,,Balance''. The way the lesson can be given by
means of simple experiment is presented as well.

Accepted by the Scientific Board:

10.09.2012.

ASB
Defended on:

26.09.2012.

DE
Thesis defend board:
DB

President:

Ph.D. Milan Pantic, full prof.:

Member:

Ph.D. Dusan Lazar, full prof.

Member:

Ph.D. Dusanka Obadovic, full prof.

47