LEČENJE I ZAŠTITA PČELA

Bolesti pčela

Savremeno pčelarenje se suočava sa borbom pčelara sa jedne strane i savremenih

napasti sa druge. Nekada je bilo dovoljno da je pčelar iskusan, odgovoran i da
prihvata novine u pčelarstvu, pa da ne izostanu rezultati tj. da na kraju pčelarske
godine bude zadovoljan svojim radom i ostvarenim prihodima.Danas je pčelarenje
težak i veoma zahtevan posao. Pored sve manje medonosnog bilja u prirodi,
smanjenjem površina pod medonosnim biljem zbog urbanizacije, kljmatskim
promenama i uvođenjem GMO u ishrani, imamo i oboljevanje pčela od različitih
bolesti.Danas se bez ozbiljnog pristupa u preventive i lečenju bolesti i uništavanju
štetočina, ne može zamisliti pčelarenje, pa i opstanak pčela. Svedoci smo različitih
pojava u pčelinjim zajednicama, od novih bolesti i štetočina do sindroma nestajanja
pčela. Poznato je da je od 1960g pa do kraja veka, u Americi broj košnica od 5,6
miliona pao na 2,5 miliona, a u Evropi sa 21 milion pao 16 miliona. Uzrok ovakvog
nestajanja još nije utvrđen.Treba naglasiti da je broj košnica u svetu povećan na 64
miliona, zahvaljujući povećanju broja košnica u aziji za 130% a u africi i Australiji za
manje od 100%. I ako konačan uzrok nije poznat, može se sa sigurnošću tvrditi da je
uzrok nestajanja pojava bolesti izazvane različitim virusina, sporama, bacilima itd.
Ovo navodim da bi podvukao značaj poznavanja simptoma bolesti i lako
prepoznavanje, pa na kraju i efikasnu borbu.

Na ovom predavanju će mo se upoznati sa najopasnijim i najčešćim bolestima i

štetočinama kod pčela, u našim krajevima i kako će mo ih prepoznati.

Sve bolesti možemo podeliti na više načina i to- Nezarazne i zarazne, bolesati
odraslih pčela i bolesti legla, bolesti otvorenog legla i bolesti zatvorenog legla itd.
Zarazne bolesti
Američka trulež-kuga

Najopasnija bolest sa kojom se pčelari sreću je američka trulež ili kuga. Uzročnik
bolesti je bacil (Bacil larvae), koji napada larvu. U larvu dospeva preko hrane I posle
2-3 dana, tačno 57 sati, klija i stvara spore koje( kada pređu iz creva u telo larve)
izazivaju uginuće larve.Bolest spada u zarazne bolesti, prenosi je pčelar priborom,
premeštanjem ramova iz bolesnih u zdrave košnice, naletom, kada bolesno društvo
oslabi onda pčele krađom meda prenose i bolest, korišćenjem meda iz obolele košnice
za prihranu drugih, centrifugiranjem ramova iz obolelog društva itd.Spore ove bolesti
mogu se naći u medu, leglu,polenu, vosku , izmetu na podnjači, pčelama, trutovima i
delovima košnice, praktično na sve ono što se nalazilo u košnici.Spore su veoma
otporne pa žive po nekoliko desetina godina i u povoljnim uslovima postaju aktivne.U
ključaloj void stradaju za 13 minuta.a na temperature od 90 stepeni C za 2 sata, u
mešavini vode i meda u jednakim količinama na 100 stepC za 20 minuta,a za isto
vreme i u čistom vosku na 120 stepC.
Zaraza se ostvaruje tako što uzročnik bolesti preko hrane dospe u larvu gde klija , a
proizvod klijanja su spore koje brzo iz creva prelaze u telo. Tri dana posle poklapanja
ćelije i kada se larva ispružika, dolazi do uginuća larve. Pošto larva ugine u ćeliji kada
je poklopljena voskom, ovo se i zove bilest zatvorenog legal. Poklopac na ćeliji
sprečava pčele da odmah osete mrtvu lutku i da je izbace, Spora američke truleži
pomaže da masa lutke pređe u sivu, a zatim i braon boju, da postane lepljiva i da ima
neprijatan miris.Ovaj process traje oko tri nedelje, a zatim se masa lutke sušenjem
smanjuje, dolazi do ugibanja poklopca, a pčele da bi izbacile mrtvu lutku (što im ne
uspeva jer je masa lepljiva), progrizaju poklopac .U daljem periodu masa lutke pada
na dno ćelije gde se sasuši u obliku male ljuspice i prelazi uspore. Na ovaj način se
stvaraju nove spore koje su spremne za dalju aktivnost. Bolest se u košnici polako širi,
zahvata sve veću površinu, smanjuje se broj izleeglih pčela(bolest nije opasna za
odrasle pčele), društvo slabi I na kraju nestaje.
Najvažnije pitanje za pčelare je kako najbrže i najsigurnije prepoznati bolest u
košnici.
Simptomi bolest legal su sledeći
Slabljenje društva
Poklopci ćelija, zbog kontakta sa masom uginule larve, su tamniji I izgledaju
kao da su masni.
Na sredini poklopca imamo rupicu nepravilnog oblika I izgriženu
Masa u ćeliji je skliznula do polovine ćelije I ima boju od sive do mrke, u
zavisnosti od starosti.
Masa je ljigava I ako u nju uvučemo čačkalicu, ona se rasteže do 50 mm.
Mase ima neprijatan kiselkast miris.
Leglo nije homogeno već šareno- između zatvorenog imamo otvorene leglo ,
bez ikakvog rasporeda.
Postupak za koji sam skoro saznao, ali nisam imao prilike da ga proverim,
sastojise u sledećem- U epruvetu se stave nekoliko ljuspica ostatka od larve, u to se
naspe 8-10 ml vode i rastvori. Kada se pločice rastvore, u rastvor se doda 3-5%
obranog mleka u prahu. Mućkanjem, posle nekog vremena (5minuta) rastvor koji
sadrži spore američke truleži se izbistri. Ukoliko rastvor ne sadrži spore američke
truleži, on ostaje mutan.
Najsigurnije je dati uzorak saće sa leglom veličine 10x10cm na laboratorijski
pregled. U mnogim zemljama se preventivno otkriva bolest analizom meda, a češkoj
analizom otpadaka sa podnjače.

Suzbijanje bolesti

Pošto je američka trulež jako opasna zarazna bolest, odmah posle otkrivanja,
obavezno je prijaviti veterinar, a postupak za uništenje je spaljivanje svih zaraženih
košnica,
U nekim zemljama se košnice ne spaljuju već se preduzimaju mere lečenja. Jedan od
načina je stresanje pčela u druge košnice sa novim saćem, a ramovi sa leglom i
medom se spaljuju. Zatim se još jednom stresaju pčele u novu košnicu da se tako
dobije zdravo društvo.
Treba napomenuti da bolest sama od sebe nemože nestati i da bolest ne napada
odraslu pčelu

Evropska trulež
Zarazna bolest otvorenog legla, sa simptomima kao kod američke truleži. Pošto larve
uginu pre zatvaranja legla, pčele izbacujumrtve larve i tako čiste košnice. Kod ove
bolesti ne dolazi do stvaranja spora iz osušene larve.
 Pregledom legla imamo šareno leglo, boja od sedefaste preko sive dolazi do mrke i
ima kiselkast miris na pokvareni sir. Pošto bolest izaziva više mikroorganizama, miris
je različit u zavisnosti od toga koji mikroorganizam je dominantan u oboljevanju. I
ovde je najsigurnija dijagnoza laboratorisko pregled. Mere koje se primenjuju su
sužavanje društva na broj ramova koje pčele mogu pokriti, košnicu treba utopliti ako
je proleće i po mogućstvu staru maticu zameniti.

Nozemoza

Nozemoza je invaziona bolest organa za varenje odraslih pčela. Izaziva je spora

NOZEMA APIS ili NOZEMA CERANA.
Dok je ranije bila samo nozema apis, danas nozema cerana sve više zauzima
vprostor. Nozema cerana je prešla sa azijske pčele, koja je otporna na ovu bolest.
Uzročnik bolesti ulazi u srednje crevo preko hrane, gde se iz spora razvija parazit koji
napada zidove srednjeg creva.Kada razruši spitel srednjeg creva, ponovo sestvara
veliki broj spora (100-200 miliona) koje pčele sa izmetom izbacuju napolje. Pčele
izbacuju izmet i tako se bolest brzo širi.
Mlade pčele obolele od nozeme gube sposobnost proizvodnje mleča pa samim tim i
hranjenje larva. Ovo dovodi do toga da u društvu imamo sve manje mladog legla. Prvi
simptomi se vide kod pregleda pčela, kada vidimo da nema dovoljno mladih pčela da
pokrivaju leglo.Drugi vidljivipokazatelj je prljanje legla prolivom (ako je u pitanju
nozema apis), ali ovo ne mora da je uzrok nozema, već može biti i bičan proliv.
Inače bolest se širi preko hrane, iz jedne u drugu je prenose trutovi, pčele naletom ili
kod grabeži ili pčelari premeštanjem ramova. Prenošenje se može vršiti i preko pojila.
Nozema je skoro uvek prisutna u košnici, ali u zavisnosti od uslova njen razvoj je
veći ili manji. Poznato je da su zimski uslovi, povećana vlažnost,kiša, niža
temperatura, pogodni za razvoj. Najbolja temperatura za razvoj je do 21 stepenaC, a
znamo da u klubetu bez legla imamo temperaturu od 21 step.C.
Nozema napada odrasle pčele, trutove i matice.Razvojem bolesti dolazi do
slabljenja društva , a ako se ne preduzmu odgovarajuće mere, dolazi do uginuća
pčelinje zajednice. Bolest otkrivamo na osnovu broja mladih pčela u društvu, proliva,
pčele obolele imaju naduvan stomak, a ako se pritisnu izbacuju brain masu. Crevo je
bele boje dok je kod zdrave pčele ružičasto.
Ovo se odnosi na nozemuapis, dok je kod nozeme cerane vidljiva manja pokrivenost
otvorenog legla pčelama, manji broj mladih pčela u jošnici i na kraju nestanak pčela
iz košnice, uz veliki broj ramova sa leglom i medom
Najsigurnija dijagnoza je pregledom u laboratoriji. Na analizu se daju oko 30 pčela
iz svake košnice i to uginule ili one koje imaju sigurne znake bolesti.Obe nozeme
imaju po obliku slične cilindrične spore, samo što je kod cerane krupnija.

Suzbijanje bolesti
Bolest se može kontrolisati, teže potpuno iskoreniti, upotrebom različitih preparata.
Protiv nozeme apis postoje više preparata, od fumagikina koji je antibiotik i gde
imamo pojačanje zaraze posle kratkog smanjenja, zatim preparati na bazi joda, i
prirodni preparati kao što je KAS81.Neki preparati daju bolje, a neki lošije rezultate,
ali je veoma bitna odgovornost kod pojave ove bolesti.
Za unuištavanje nozeme cerane za sada je poznat samo jedan preparat i to TIMOL
Posle završenog lečenja obavezno je zameniti maticu, jer je i ona obolela.
 Krečno leglo

Krečno leglo je bolest radiličkog i trutovskog zatvorenog legla. Uginula larva u

početku je bela i mekana, zatim svetlo žuta i gnjecava, a onda se stvrdne i pretvara u
prašinu kao gips. U odmakloj fazi mogu se videti sitne bele kuglice na poletaljki, koje
su pčele izbacile kod čišćenja ćelija.
Suzbijanje je jednostavno,- suziti plodište,utopliti košnicu, prihraniti pčele i zameniti
maticu. Mnogo efikasnije je lekovima i to nistatinom , mravljom kiselinom ili
timolom. Odlične rezultate postižemo ako tretiramo košnocu mravljom kiselinom ili
timolom, a ujedno radimo tretman i protov drugih pošasti u košnic

Varoa

Jedna od najrasprostranjenijih napasti pčela je Varoa destruktor. Sem štete koju

krpelj varoe nanosi pčelama, on i vrši prenos spora različitih bolesti. Pregledom varoe
utvrđeno je do 1300 spora na njoj.
Uzročnik je krpelj iz familije VARROIDAE, koji je vidljiv golim okom.Telo varoe je
ovalno i spljošteno, pokriveno hitinskim omotačem-štitom, sive do crvenkaste
boje.Telo je obraslo tankim dlačicama i kukicama kojim se drži za pčelu.
Ženka polaže jaja oko sedmog dana svoje starosti. Kad odlaže jaja, krpelj napušta
pčelu i ulazi u ćelije pred zatvaranje. Obično nosi 1-3 jaja. U proleće manje, a u jesen
i do 38 jaja.. Osnovna hrana tokom celog životnog veka je hemolimfa koju sišu usnim
aparatom iz tela larvi,lutki i odraslih pčela. Napadnute larve su nemirne i ispruže se u
ćeliji saća a ponekad ispadaju na podnjač.Pčele razvijene iz napadnutih ćelija su
sitnije,telo bez nogu ili krila,sa upola kraćim vekom, a trutovi nemaju moć oplodnje
matice.Razvoj krpelja od jaja do odrasle varoe traje kod ženke 8-9 dana, a kod
mužjaka 6-7 dana.
Odrasli krpelj napado radilicu, maticu i truta. Zadržava se najradije na trbuhu
između segmenata ispod voskovih žlezda.
Za suzbijanje se koriste fizičke i biološke metode, a najbolje rezultata pokazala su
hemijska sredstva.
Najbolji rezultati se postižu kad u košnici nema legla, jer se varoa potpuno uništi
hemijskim sredstvima.