DEFINICIJA I OSNOVNE KARAKTERISTIKE:

Ciste su patoloke upljine u kotanom ili mekom tkivu

okruglog ili ovalnog oblika,

okruene vezivno-tkivnim omotaem, koji je kod epitelnih cisti sa unutranje strane obloen
epitelom,
ispunjene su tenim do kaastim sadrajem,
mogu biti jednolokularne ili multilokularne

KLASIFIKACIJA: Prema podeli svedske zdravstvene organizacije ciste predela lica i vilica se dele
na:
I.

EPITELNE (PRAVE CISTE) Vezivno-tkivni omota je sa unutrasnje strane obloen epitelom

1. ODONTOGENE nastaju iz tkiva ukljuenih u odontogenezu (razvoj zuba)
a) RAZVOJNE posledica su nekog poremeaja koji nastaje u toku razvoja zuba
- Dentogena keratocista (primordijalna cista)
- Gingivalna cista odojadi (ebtajnove perle)
- Gingivalna cista odraslih
- Lateralna periodontalna
- Folikularna
- Erupciona
- Glandularna odontogena (sijaloodontogena cista)
b) INFLAMACIJSKE posledica su inflamacije
Radikularne
- Apikalne
- Lateralne
parodontalne
2. NEODONTOGENE
- Medijalne (na maxili (medijalna palatinalna, alveolarna), mandibularna)
- Lateralne (nazoalveolarna(tj nazolabijalna) I globulomaksilarna)
Ciste u kotanim
- Nazopalatinalne (cista incizalnog kanala I cista papile incisive)
fisurama
II.
NEEPITELNE (PSEUDOCISTE) Vezivno-tkivni omota nije obloen epitelom
1. Traumatske kotane ciste
2. Latentne kotane ciste
3. Kotane aneurizme
Odontogene keratociste (primordijalna cista) u kosti
Smatra se da nastaju od epitelnih ostataka dentalne lamine, ili od izdanaka bazalnog sloja epitela
sluzokoe.
Najee se javljaju u predelu angulusa i ramusa mandibule, ali se moe javiti i u drugim delovima
donje vilice kao i u gornjoj vilici.
Keratociste mogu prekriti susedne neiznikle zube (obavijajue keratociste). Ponekad zub moe da
iznikne u upljinu keratociste (folikularna keratocista).
Vezivno-tkivni omota je obloen epitelom sa jako izraenim oroavanjem, zbog ega su i dobile
naziv keratociste. Epitel esto proliferie u dubinu ciste sto na rdg snimku daje utisak multilokularne ciste.
Diferencijalna dg:
1. Folikularna cista
2. Ameloblastom
3. Ameloblastini fibrom
4. Adenomatoidni odontogeni tumor
5. Odontogeni miksom
Ciste gingive kod dece (Eptajnove perle) u mekom tkivu

Nastaju od epitelnih ostataka dentalne lamine.

Postoje na roenju i najee spontano isezavaju pa retko se viaju posle treeg meseca ivota..
Javljaju se se na alveolarnoj sluzokoi, na mestima budueg rasta zuba i na palatinalnoj mukozi, u
predelu suture medijane tvrdog nepca
Vide se kao mali bezbolni otoci, veliine 1-5mm, beliaste su ili ukaste boje.
Mnogu biti multipne, ili solitarne.
Ispunjene su keratinom
- Najee spontano isezavaju i ne zahtevaju nikakav hirurki treatman. Keratin se isprazni, a cisticni
zid se spaja sa oralnim epitelom.
Ciste gingive kod odraslih u mekom tkivu
Smatra se da nastaju od epitelnih ostataka dentalne lamine, pri cemu je dolo do traumatske implantacije
epitela u dublje slojeve i do njegove cisticne degeneracije.
Javljaju se obicno u predelu ocnjaka i premolara donje vilice ali se mogu javiti i na drugim mestima donje
vilice i u gornjoj vilici. Obicno se javljaju u predelu pripojne gingive ili interdentalne papile, skoro uvek sa
bukalne strane.
Vide se kao bezbolni ovalni otoci na gingivi, belicaste ili sivo-plave boje, u precniku obicno manji od 1 cm,
a na palpaciju su mekane konzistencije i pokazuju znake fluktuacije.
Histoloka ispitivanja su pokazala da imamo dve varijante ovih cista kod odraslih, a to su: ciste obloene
plocasto slojevitim epitelom i ciste sa izraenom keratinizacijom i prisustvom keratina u lumenu ciste.
Dif.Dg:
Ciste obloene plocasto slojevitim epitelom su slicne odontogenim keratocistama.
Folikularna cista u kosti
Folikularne ciste su cisticno izmenjeni zubni folikuli.
Razvija se nakupljanjem tecnosti izmedju redukovanog gledjnog epitela i krunice zuba.
Neki autori smatraju da je uzrok nastanka folikularnih cisti zapaljenje koje zahvata zubni folikul koji
okruzuje krunicu neizniklog zuba. Dolazi do edema celija folikula sa stvaranjem eksudata koji ispunjava
prostor izmedju zubnog folikula i krunice zuba.
Cista okruuje krunicu jos neizniklog zuba i pripaja se za vrat zuba. Kada je cela kruna obuhvacena cistom,
govorimo o centralnoj folikularnoj cisti, a kada je samo deo krune zuba u kontaktu sa cistom, govorimo o
lateralnoj folikularnoj cisti.
Folikularne ciste se najcece javljaju u predelu umnjaka i drugog premolara u donjoj vilici i u predelu
ocnjaka i umnjaka u gornjoj vilici.
Vezivno-tkivni omotac ciste je oblozen epitelom, koji lici na redukovan gledjni epitel.
Klinicki se manifestuje kao bezbolna tumefakcija kotanog tkiva uz nedostatak nekog stalnog zuba koji je
trebalo vec da nikne. Moze da se javi i malpozicija susednih zuba, nastala usled rasta ciste. Ako je
perikoronarni prostor retiniranog zuba veci od 2.5 mm, mora se sumnjati na folikularnu cistu.
Dif. Dg:
Odontogena keratocista
Erupciona cista
Monocisticni ameloblastm
Adenomatoidni odontogeni tumor
CEOT (calcifying epithelial odontogenic tumor)
Erupciona cista delom u mekom delom u kostanom tkivu
- Kao i folikularna cista predstavlja cisticno izmenjen zubni folikul i nastaje nakupljanjem tecnosti
izmedju zubnog folikula i krunice zuba, ali erupcijona cista okruzuje krunicu zuba koji je u nicanju
tako da se delimicno nalazi u kostanom a delimicno u mekom tkicu.
- Najcesce se javlja u predelu prvog stalnog molara gornje i donje vilice i sekutica gornje vilice.
- Prezentira se kao plavicasto izbocenje na najprominentnijem delu alveolarnog grebena u predelu
zuba, koji je u nicanju. Ne izaziva nikakve subjektivne tegobe.
- Vezivno-tkivni omotac prekriven je slojevitim skvamoznim epitelom, bez znakova keratinizacije.
- Dif. Ddg:
Folikularna cista

Vrlo cesto se za vreme mlecne denticije, usled pojave plavicastog izbocenja, posumnja na
hemangiom.

Lateralna periodontalna cista u kosti

Razvija se iz odontogenih epitelnih zaostataka.
Moe nastati u bocnom delu korena zuba ili izmedju korenova zuba. Najcece nastaje u predelu donjih
premolara i prednjih zuba gornje vilice
Dif.Dg:
Treba je razlikovati od parodontalne ciste, koja nastaje na bazi zapaljenja

Glangularna odontogena cista - sijaloodontogena cista

Nastaje u predelima gde treba da niknu zubi.
Histoloki se karakterie epitelnim prekrivacem koji se sastoji od kuboidnih ili cilindricnih celija
Mucin se moe pojaviti u intraepitelnim prostorima i u cisticnom kavitetu.
Cista incizivnog kanala i papile incisivae (nazopalatinalne ciste) cista incizalnog kanala je u kostanom
tkivu a cista papile incizije je u mekom tkivu
Neki autori smatraju da nazopalatinalne ciste nastaju od epitelnih zaostataka u nazopalatinalnom
kanalu. U embrionalnoj fazi nasopalatinalni kanal je u oralnom delu prekriven plocasto slojevitim epitelom,
a u nazalnom trepljastim epitelom. U daljem toku embrionalnog razvitka epitela iscezava. Tada sadri samo
nervus nasopalatinus sa odgovarajucim krvnim sudovima. Kod histolokih pregleda nazopalatinalnog
kanala odraslih, mogu se naci epitelni ostaci koji ostaju celog ivota.
Neki autori smatraju da je cista u predelu duktusa incizivusa retenciona cista, koja nastaje usled
sprecenog oticanja sadraja koji luce lezdani celijski elementi.
Ne iskljucuje se mogucnost nastanka ovih cista na bazi zapaljivog procesa iz okoline.
Ciste nastale u oralnom delu duktusa nazopalatinusa su obloene plocasto slojevitim epitelom, a u
nazalnom delu nastale ciste prekrivene su cilindricnim trepljastim epitelom.
Nazopalatinalne ciste se nalaze tacno u srednjoj liniji tvrdoga nepca, iza vrhova centralnih sekutica.
Tendencija rasta ovih cista je ogranicena, tako da retko prelaze 2 cm u precniku. U pocetku rastu bez
subjektivnih tegoba, sve dok ne pokau izbocenje kotanog tkiva iza centralnih sekutica u prednjem delu
tvrdoga nepca. Vrlo je retka sekundarna infekcija. Kada je cista vie nazalno postavljena, tada prednjom
rinoskopijom vidimo izbocenje kotanog tkiva na podu nosa sa obe strane.
Na rendgen snimku se vidi kao krukoliko, jasno ograniceno, simetricno rasvetljenje u kotanom
tkivu ciji je pic izmedju centralnih sekutica, a njen ovalni deo ide prema nosu. Usled superpozicije sa
vrhovima korena zuba centralnih sekutica, rasvetljenje se projektuje kao da je iznad korenova tih zuba, tako
da se moe pomeati sa radikularnom cistom. Intaktan parodontalni prostor, kao i proba vitaliteta zuba, jasno
govore da se radi o cisti incizivnog kanala.
U pocetnoj fazi je vrlo teko razlikovati takvu cistu od normalno vidljivog foramena incizivuma na
osnovu rendgen nalaza. Kada je rasvetljenje na rendgen snimku veci od 6 mm, mora se uzeti u obzir da se
radi o jednoj nazopalatinalnoj cisti.
Ekstra kotana pojava ciste koja nastaje iz istih epitelnih zaostataka, ali se nalazi povrno od
nazopalatinalnog kanala, jeste cista papile palatine. Radi se o cisti u mekim tkivima. Dolazi do uvecanja
papile palatine, na palpaciju potpuno bezbolno, sa izraenim znacima fluktuacije. Prilikom jela se cesto
povredi i tako se prazni sadrzaj ciste. Usled dekubitusa se pojavljuju bolovi, a posle izvesnog vremena se
pojavljuje recidiv.
Nazolabijalna cista (nazoalveolarna cista) u mekom tkivu
Ranije se smatralo da ciste u kostanim fisurama nastaju od zaostataka epitela na mestu spajanja
embrionalnih procesusa koji ucestvuju u formiranju mekih i kostanih tkiva lica i vilica. Danas se smatra da
na mestu spoja embrionalnih procesusa ne dolazi do zaostataka epitela.
- Smatra se da nastaje od embrionalnog zaostatka nazolakrimalnog kanala.
- Cista je prekrivena cilindricim epitelom koji moe da sadri mnogobrojne mukozne celije.
- To je cista u mekim tkivima, mada moe izazvati povrnu resorpciju prednjeg zida maksile. Razvija
se ispod nosnog krilca i cesto dovodi to suenja vestibuluma nasi. Sulcus nasolabialis je zbrisan.

Palpatorno, u vestibulumu predela bocnog sekutica i ocnjaka konstatujemo okruglasto elasticno

izbocenje, prekriveno sluzokoom normalne boje. Na palpaciju je bezbolna, sa znacima fluktuacije.
Globulomaksilarna cista u kosti
- Epitel ovih cista moe biti plocastoslojevit i cilindrican.
- Nastaje u kotanom tkivu, izmedju bocnog sekutica i ocnjaka.
- Daju izbocenje kotanog tkiva sa vestibularne, a kod uznapredovalih slucajeva i palatinalne strane. U
toku razvitka izmedju vrhova korenova tih zuba, dolazi do njihove divergencije, a konvergencije
kruna zuba. Mogu dostici znatnu velicinu i iriti se prema maksilarnom sinusu i nosnom hodniku.
- Na rendgen snimku daju rasvetljenje u vidu elipse, pri cemu su korenovi bocnog sekutica i ocnjaka
divergentni.
- Dif. Dg:
Radikularna cista
Moe doci do alteracije ove ciste u ameloblastom.
Medijalna palatinalna, medijalna alveolarna i medijalna mandibularna cista
- Ove ciste nastaju u medijalnoj suturi tvrdog nepca, kao i izmedju centralnih sekutica gornje i donje
vilice.
- Sada se smatra da palatinalne ciste predstavljaju posteriornu ekstenziju ciste nazopalatinalnog kanala
i anteriornu ekstenziju u slucaju pojave medijalne alveolarne ciste maksile. Ponekad je cista u
medijalnoj alveolarnoj liniji keratocista, lateralna periodontalna cista ili odontogena keratocista.
Radikularne ciste
Radikularne ciste su najcece. Kod nekih pacijenata mogu se pojaviti multipne radikularne ciste. Kod
takvih pacijenata postoji predispozicija za pojavu ovih cisti. Pojava multipnih cisti se srece i kod razlicitih
sindroma, kao to su dysostosis cleidocranialis, kod multipnih hiperkeratoticnih i pigmentnih promena koe,
kao to je basal-cell nevus sindrom.
Radikularne ciste nastaju od epitelnih Malasezovih ostataka (zaostaci epitelne Hertvingove kosuljice)
u periodontalnom tkivu, u toku inflamatornog procesa u periodoncijumu. Kod zapaljivih procesa u predelu
parodoncijuma, ta mirujuca epitelna ostrvca postaju aktivna i rastu u vidu celijskih snopova koji prodiru u
granulaciono tkivo zapaljivog ognjita, proimajuci ga kao da ulaze u pore sundjera, stvarajuci mreastu
formaciju u unutranjem delu granuloma. U takvom epitelnom granulomu dolazi do degenerativnih promena
i stvaranja manjih upljina. Te najpre male poligonalne ciste rastu tada na taj nacin to se i dalje odigravaju
procesi kolikvacije, ciji razmekani sadraj predstavlja sadraj cista.
Radikularne ciste se dele na apikalne i lateralne. Apikalne ciste nastaju usled apikalnog
parodontitisa. Lateralne radikularne ciste nastaju usled marginalnog parodontitisa i drugih hronicnih
zapaljenja koja se odigravaju u bocnom korenskom predelu.
Vezivnotkivni omotac pokazuje znake hronicnog ili akutnog zapaljenja. Kod akutnog zapaljenja
dolazi do nekroze epitela, dok hronicno zapaljenje cisticnog sakusa izaziva proliferaciju epitela. Znaci,
nalazimo ciste koje su sa unutranje strane obloene vieslojnim plocastim epitelom u potpunosti, ili je pak,
epitelni prekrivac isprekidan usled degenerativnih procesa. Sadraj ciste kod akutnog zapaljenja je gnojav.
Klinicka slika cisti sa hronicnim zapaljenjem - Dok su jo male, klinicki simptomi nedostaju, tako
da moemo otkriti cistu pri rutinskom rendgenolokom ispitivanju. Raste sporo i bezbolno, potiskujuci
okolna tkiva. Smatra se da se uvecava 0.5 cm u precniku za godinu dana. Kada dospe ispod periosta, daje
jedno izbocenje kotanog tkiva koje moe na palpaciju pokazivati razlicite fenomene. Sluzokoa iznad ciste
je nepromenjena, a izbocenje kotanog tkiva je glatke povrine. Radikularne ciste po pravilu potiskuju
susedne zube. Korenovi susednih zuba su divergentni, a krune konvergentne. Sadraj mandibularnog kanala
moe usled rasta ciste biti potpuno potisnut prema bazi mandibule. Parestezija u predelu n.mentalisa je retka.
Klinicka slika cisti sa akutnim zapaljenjem Mogu se slucajno otkriti, kada se nakon ekstrakcije
zuba pojavi gnojav sadraj sa holesterinskim kristalima. Kada cista ostaje nedijagnostikovana posle
ekstrakcije zuba i ekstraciona rana zaraste, pojavljuje se rezidualna cista.
Cista sa akutnim zapaljenjem ide pod klinickom slikom submukoznog abscesa. Kod velikih cisti se
vrlo cesto moe videti fistula u predelu alveolarnog nastavka, kroz koji se prazni gnojav sadraj. Takve
fistule se nakon icezavanja znakova akutnog zapaljenja mogu spontano zatvoriti. U predelu gornje vilice
mogu usloviti i zapaljenje sluzokoe maksilarnog sinusa, neposredno u okolini ciste.

Rezidualna cista je radikularna cista koja ostaje u vilici i posle vadjenja zuba. Dolazi do zaracivanja
ekstrakcione rane, a cista nastavlja svoj rast. Ne retko, kada je protetski rad iznad toga predela, dolazi do
dekubitusa.
Rendgen nalaz. Tipican nalaz za radikularnu cistu je da vrh korena zuba (uzrocnika te ciste)
prominira u cisticnu upljinu. Parodontalni prostor u apikalnom predelu je prekinut, pri cemu se moe videti
potiskivanje susednih zuba, to zavisi od velicine ciste. Susedni zubi su sa divergentnim korenovima i
konvergentnim krunama.
Parodontalna cista
Parodontalne ciste se razvijaju iz epitelnih ostataka pored korena vitalnih zuba. One su posledica
inflamatornog procesa u parodontalnom depu. Izuzetno su retke. Parodontalna cista nastaje iz odontogenog
epitela u povrnom delu periodontalnog ligamenta. Posebna forma parodontalne ciste pojavljuje se u
bukalnom i distalnom delu izniklih molara u donjoj vilici, najcece treceg molara, gde je ranije bilo
zapaljenja u smislu perikoronitisa. Te ciste srecemo kod poluimpaktiranih umnjaka, gde dolazi do pojave
ciste u distalnom delu parodoncijuma. Infekcija u predelu depa dovodi do stvaranja granulacionog tkiva,
cija epitelizacija pocinje od gingive koja prekriva neizrasli zub. U tom slepom proirenju tako
epitelizovanog depa, moe nastati cista. Slicne ciste koje se pojavljuju na bukalnoj povrini prvoga molara
kod dece uzrasta 6-8 godina, opisane su kao mandibularne inficirane bukalne ciste.
Retencione ciste
Retencione ciste nastaju usled zacepljenja izvodnih kanala ili acinusa pljuvacnih i lojnih zlezda.
Najcesce retencione ciste su:
a) Mukokela - Mukokele su loptaste formacije razlicite velicine, lokalizovane u submukozalnom sloju usne
duplje. Ispunjene su sluzavim sadrajem, a poreklom su od malih pljuvacnih lezda. Prema histolokoj
gradji mukokele se dele na:
- ekstravazacione
- retencione.
Ekstravazacione mukokele su posledica recidivantne mikrotraume mukoze (navika grickanja usne)
i sledstvenog otecenja izvodnog kanala mukozne lezde, dok retencione mukokele nastaju zbog
opstrukcije izvodnog kanala lezde sa mikrolitom, zgusnutim sekretom, ili usled strikture izvodnog kanala.
Ekstravazacione mukokele se ubrajaju u pseudociste poto nemaju epitelni omotac. Nastaju zbog
izlaska (ekstravazacije) mukusa u intersticijum, posle cega nastaje inflamatorna reakcija i formiranje
vezivnotkivnog omotaca oko izlivenog mukusa. Za razliku od njih, retencione mukokele se ubrajaju u prave
ciste poto imaju epitelni omotac. One su ispunjene zgusnutim mukusom u kojem se ponekad nalaze sferoliti
ili mikroliti.
Ekstravazacione mukokele su cece kod osoba mladjeg uzrasta. Najcece sulokalizovane u donjoj
usni (80 odsto), sluzokoi obraza i poda usta (15 odsto). Redje se javaljaju u nepcu, jeziku i gornjoj usni.
Nasuprot njima, retencione mukokele se javljaju u starijem uzrastu i nemaju posebno izraenu predilekciju
za pojedine lokalizacije.
Klinicka slika
Mukokele su najcece loptastog oblika, plavkasto prebojene, bezbolne i fluktuiraju pri palpaciji.
Mukoza iznad njih je nepromenjena. Mukokele su najcece oko 1-1.5 cm u precniku, a nekada mogu dostici
i velicinu trenje. Klinicki se ne mogu razlikovati ekstavazacione od retencionih mukokela.
Terapija
Lecenje je hirurko i podrazumeva ekstirpaciju mukokele. Preparacija mora biti veoma paljiva,
poto tanak zid mukokele veoma lako prska. Pri tome dolazi do izlivanja mukusa i kolapsa zida cme je
oteano uklanjanje ciste u celosti.
b) Ranula Ranula je uni- ili multilokularna cista, lokalizovana submukozno u prednjem delu poda
usta, najcece lateralno od frenulum linguae. Postoje dve vrste ranula koje se medjusobno razlikuju po
klinickom izgledu. To su:
a) povrna ranula,
b) duboka ranula.
Povrna ranula je lokalizovana na podu usta iznad m. mylohyoideusa.
Duboka ranula se moe javiti u dva oblika. Prvi je tzv bisagasta ranula ciji se kranijalni deo nalazi
iznad, a kaudalni ispod m. mylohyoideusa. Ovaj varijetet duboke ranule ima izgled pecanog sata. Drugi je

tzv poniruca ranula, ciji se najvecideo nalazu u suprahioidnom predelu vrata. Obe vrste ranule poticu od
sublingvalne pljuvacne lezde. Pri tome se povrna ranula smatra retencionom (obloena je epitelom), a
duboka ranula ekstravazacionom cistom (obloena je granulacionim odnosno vezivnim tkivom).
Uzroci nastanka ranule nisu poznati. Pretpostavlja se da su u pitanju disgenetski poremecaji
diferencijacije izvodnog kanalikularnog sistema sublingalne lezde (distorzije, parcijalne atrezije), a takodje
trauma i zapaljenje.
Klinicka slika
Povrna ranula ima karakteristican klinicki izgled. Ona je plavkasto prebojena, translucentna,
poluloptasta tumefakcija lokalizovana u sublingvalnom predelu lateralno od frenulum linguae. Meke je
konzistencije, a nalazi se odmah ispod sluzokoe. Povrna ranula moe lako da prsne, posle cega se mukus
isprazni, a zid ciste kolabira. Posle izvesnog vremena cista se ponovo napuni i poprimi svoj prvobitni izgled.
Duboka ranula se zbog prodora kroz m. mylohyoideus najcece manifestuje spoljanjim otokom koji
se lokalizuje u submentalnom predelu. Nekada se spoljanji otok protee na submandibularni i na lateralni
predeo vrata.
Ranula moe dostici znatne dimenzije pre nego to se na nju obrati panja. Velika ranula moe
uzrokovati poremecaj disanja, gutanja i govora. Klinicki pregled podrazumeva bimanuelnu palpaciju, koja
je od posebnog znacaja za dijagnostiku duboke ranule.
Diferencijalna dijagnostika
Povrnu ranulu treba razlikovati od dermoidne ciste poda usta, koja je ute boje, a palpatorno testaste
konzistencije. Duboku ranulu razlikovati od otoka submentalnog predela druge geneze.
Terapija
Lecenje ranule je hirurko. Ono podrazumeva potpuno uklanjanje ranule zajedno sa sublingvalnom
lezdom. Povrna ranula se uklanja intraoralnim, a duboka spoljanjim pristupom. Delimicno uklanjanje
cisticnog sakusa (marsupijalizacija) dovodi do pojave recidivapovrne ranule.
c) Retencione ciste maxilarnog sinusa U svim paranazalnim supljinama postoji veliki br malih pljuvacnih
zlezda. Njihovim zacepljenjem moze doci do stvaranja retencionih cisti ciji je sadrzaj pljuvacka. Obicno se
pojavljuju u alveolarnom recesusu maxilarnog sinusa. U pocetku ne daju nikakve simptome, medjutim, kada
dostignu odredjenu velicinu naslanjaju se na zidove maxilarnog sinusa vrseci pritisak na plexus dentalis
superior pa se javljaju bolovi u predelu sinusa i glave a ponekad i vertiginozne smetnje.
Ukoliko iz nekog razloga dodje do zacepljenja hiatus semilunarisa dolazi do nagomilavanja sekreta i
pljuvacje i sinus se pretvara u jednu veliku cisticnu supljinu koja ispunjava citav sinus.
Dif.dg: polip, empijem, benigni tumori, dentogene ciste
Lecenje: enukleacija.
d) Ateromi Su retencione ciste lojnih zlezdi. Mogu se javiti bilo gde na kozi a cesto se javljaju na kozi lica.
Jasno su ograniceni, fluktuiraju i velicine su oraha. Ateromi su skloni infekciji kada daju sliku subkutanog
abscesa
Terapija: enukleacija neinficiranih ; incizija, drenaza i ekstirpacija inficiranih

RAST CISTI
Rastu sporo. Moe proci i vie godina da bi cista postala primetna usled pojave izbocenja kotanog
tkiva.
Rast i povecnje ciste na bazi zapaljenja nije autonoman kao kod tumora, nego je posledica
prilagodjavanja tkivnih elemenata na povecanje pritiska u samoj cisti. U cisticnoj upljini usled
degenerativnih procesa dolazi do povecanja osmotski aktivnih supstanci. Razlika u visini osmotskog pritiska
u cisti u odnosu na osmotski pritisak u serumu, uslovljava da tkivne tecnosti iz okoline ulaze u cistu i time se
stalno povecava hidrostaticki pritisak.
Rast ciste zavisi od stepena zapaljenja cisticnog sakusa. Ukoliko je stepen zapaljenja vie izraen,
proces resorpcije kotanog tkiva je veci, odnosno rast ciste bri.
Nije dokazano da li cisticni sakus poseduje sposobnost polupropustljive membrane. Postoji izvestan
broj cista koje sadre kaast sadraj i ne pokazuju tendenciju stvaranja tecnosti. Kod takvih cista se ima
utisak da je povecani pritisak koji izaziva rast ciste nastao usled postepenog povecanja volumena, kao
posledice deskvamacije epitelnih celija cisticnog sakusa koje dospevaju u lumen ciste.
Cista raste samo dok je potpuno zatvorena. Njen rast prestaje ako se otvori i sadraj isprazni.
Kotano tkivo se, usled povecanja pritiska u cisti, na periferiji cisticnog sakusa osteoklasticno
razara. Cim cista dodje do periosta, dolazi do apozicije kosti, ali su osteoklasticni i osteoliticni procesi na
perfieriji ciste mnogo jace izraeni nego to je apozicija kosti. Periost stvara kotano tkivo, tako da se ima
utisak kao da cista iri okolno kotano tkivo.
Cista u pocetku pokazuje cvrsto izbocenje kotanog tkiva, bezbolno na dodir, glatke povrine,
sluzokoa iznad tog predela je nepromenjena, na pritisak se ugiba, to je poznato kao fenomen ping-pong
loptice ili fenomen pergamenta - Dupuytren (Dipijtren) znak. Ukoliko je kost potpuno resorbovana, javlja
se fenomen fluktuacije. Kod velikih cista moe istovremeno postojati fenomen fluktuacije, u tom delu je
kost potpuno resorbovana, a i fenomen pergamenta ukoliko se ide prema periferiji od te promene.
Ukoliko je pritisak u cisti sa svih strana isti, ona u pocetku ima ovalan oblik. Njen dalji rast ide u
pravcu manjeg otpora, tako da stvara krukoliku tvorevinu.
U donjoj vilici moemo sresti ciste koje zahvataju citavo telo donje vilice, a da pri tome ne daju neko
znatnije izbocenje kotanog tkiva. Te ciste se cesto otkrivaju posle nastanka patoloke frakture ili usled
pojave akutne infekcije. U gornjoj vilici se ciste ire prema nosu i gornjovilicnoj upljini i tada mogu
predstavljati tekoce u dijagnostici. Ciste koje poticu od gornjih frontalnih zuba, narocito od bocnog
sekutica, mogu se ispoljiti palatinalno, kao i ciste koje poticu od palatinalnih korenova molara. Ciste koje
poticu od gornjih bocnih zuba preteno se ire prema maksilarnom sinusu, bez manifestnih simptoma. One
potiskuju gornjovilicnu upljinu i mogu dostici vece razmere. Potiskuju maksilarni sinus prema tuberu
maksile i podu orbite, tako da preostaje samo jedan pag preostalog dela maksilarnog sinusa. U takvim
slucajevima se izmedju sluzokoe maksilarnog sinusa i cisticnog sakusa jo nalazi tanka kotana pregrada.
Ukoliko se cista u gornjoj vilici razvija vie prema bukalno, moe usloviti vidljivi deformitet toga dela lica.

DIJAGNOZA CISTI VILICA

Dijagnoza ciste postavlja se na osnovu:

Anamneze
Kl.pregleda
Radiografije
Punkcije
Hispatologije
Ciste u kotanom tkivu se na rdg snimku najcece vide kao jasno ograniceno okruglo ili ovalno
rasvetljenje oko koga je zona kondenzovanog kotanog tkiva, koja odvaja cistu od okolne kosti. Nije svaka
cista na rendgen snimku jasno ogranicena. To je slucaj kod:
akutne infekcije ciste
perforacije ciste
ako je jo ocuvan deblji sloj kotanog tkiva iznad ciste
kada je cista povrno postavljena
Kod povrno postavljene ciste, izbocenje u predelu alveolarnog grebena nam omogucuje postavljanje
dijagnoze, iako tada nemamo tipicne promene na rendgen snimku.

Pomocno dijagnosticko sredstvo je cistografija: vri se punkcija ciste posle cega se ubrizgava
kontrastno sredstvo (lipjodol).
Retroalveolarni snimak je neophodan da bismo konstatovali koji je zub uzrocnik ciste. U predelu
gornje vilice, kod vecih cista, potreban je snimak paranazalnih upljina, facijalnog masiva, a nekada i
tomografski snimak paranazalnih upljina. U predelu ramusa mandibule neophodan je pregledni i bocni
snimak donje vilice, a takodje i ortopantomografski snimak. Cista koja raste prema maksilarnom sinusu daje
kupasto izbocenje u maksilarni sinus. Ukoliko je sinus potpuno zahvacen cistom, imamo zasencenje
gornjovilicne upljine, to moe stvoriti diferencijalno-dijagnosticke tekoce u odnosu na zapaljenjske
procese sluzokoe maksilarnog sinusa. Kod velike ciste u predelu gornjovilicne upljine, na rendgen snimku
vidimo da je krista infrazigomatika resorbovana, to govori u prilog ciste, a ne zapaljenjskog procesa.
Punkcijom ciste se dobija bistra, zuckasta tecnost bogata kristalima holesterola.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA CISTI VILICA

Maksilarni sinus
On se na retroalveolarnom rendgen snimku pokazuje kao jasno ograniceno rasvetljenje. Zbog toga je
moguca zamena sa cistom. Kompaktno kotano tkivo vilicnog sinusa u alveolarnom recesusu je ipak
naznaceno jace nego kod ciste.
Kod velikih cista u predelu gornje vilice, na retroalveolarnom snimku se vidi samo njena granica
prema dole. Tek nam rendgen snimak paranazalnih upljina pokazuje jedno kupasto izbocenje kotanog
tkiva prema maksilarnom sinusu.
Ukoliko nemamo mogucnosti da napravimo ekstraoralne snimke, odgovor na pitanje da li se radi o
cisti ili recesusu maksilarnog sinusa, moe se dobiti na osnovu retroalveolarnog snimka suprotne strane, jer
je vilicni sinus simetricno razvijen.
Sigurno je da pri postojanju apikalne ciste, na retroalveolarnom snimku uvek vidimo da je
periodontalne membrana prekinuta i da razgolicen koren prominira u cisticnu upljinu.
Dolazi u obzir i tomografski snimak paranazalnih upljina.
U diferencijalnoj dijagnozi dolazi u obzir i punkcija sumnjivog predela. Ako se radi o sinusu dobicemo vazduh, a ako je cista - tecan sadraj sa kristalima holesterina.
Kada je cista svojim rastom u potpunosti ispunila gornjovilicnu upljinu, oteano je razgranicenje
prema hronicnom zapaljenju maksilarnog sinusa. Na rendgen snimku kod velikih cista vidimo da nedostaje
bocni zid maksilarnog sinusa, odnosno izgubljena je kontura kriste zigomatikomaksilaris. Ciste koje u
potpunosti ili delimicno ispunjavaju maksilarni sinus, mogu se prepoznati po izbocenju kotanoga tkiva, to
se uvek moe konstatovati intraoralno palpacijom, sa svim znacima koji govore u prilog ciste.
Apikalni granulom
Hronicni cirkumskriptni apikalni parodontitis (granulom) je, isto kao pocetna cista, na rendgen
snimku jasno ogranicen. Razgranicenja izmedju ciste i jednog takvog granuloma samo na osnovu rendgen
snimka nije moguce. Relativnu vrednost ima i miljenje da se periapikalni procesi veci od velicine zrna
graka mogu smatrati cistama, a manji granulomima.
Foramen mentale
Moze se zameniti apikalnom cistom. Retroalveolarni snimak u dva pravca nam vrlo lako daje
odgovor da li je u pitanju cista ili foramen mentale.
Ameloblastom
Policistican ameloblastom je talasaste povrine, dovodi do uvecanja mandibule u svim pravcima, na
rendgen snimku daje policisticno rasvetljenje koje podseca na mehurove sapunice spojene medju sobom. I
cista moe na rendgen snimku pokazivati multilokularnost, to stvara sumnju da se radi o ameloblastomu. To
prvo moe dati multilokularna keratocista. Takodje, monocisticna promena u donjoj vilici vecega obima,
usled razlicitog stepena resorpcije kotanog tkiva, daje utisak da se radi o policisticnom tumoru.
Monocisticni ameloblastom koji je dosta redak, ne omogucava da ga od ciste moemo razlikovati na
osnovu rendgen snimka. Tek histoloki nalaz nam daje pravi odgovor. Ako se na rendgen snimku u cisticnoj
upljini projektuje kruna neizraslog zuba to ne znaci da se sa sigurnocu radi o folikularnoj cisti. Postoji
mogucnost da je takav zub usled rasta tumora potisnut, a takodje da je od folikularne ciste nastao
ameloblastom.

Solidni tumori
Diferencijalno dijagnosticki dolaze u obzir centralni gigantocelularni granulom, eozinofilni
granulom, centralni fibrom, pleomorfni adenom, osealni hemangiom, adenocisticni karcinom i dr.
Mogu na rendgen snimku dati relativno jasne granice, slicne kao kod cista. Oni takodje dovode do
bezbolnog izbocenja kotanog tkiva. Postepeno rastu, a pogotovu u pocetnoj fazi razvitka u predelu
alveolarnog grebena mogu dati slicnu simptomatologiju kao kod cista, ali na rendgen snimku uvek nedostaje
kompaktna lamelarna granica, kao to je srecemo kod cista.
Cista svojim rastom potiskuje susedne zube, a kod velikih tumora moemo videti resorpciju u
predelu apeksa zuba koji su u kontaktu sa tumorom.
U sumnjivim slucajevima pomae punkcija - kod tumora ne dobijamo nita ili neto krvavog
sadraja, a kod cista bistar uckast sadraj ili gnojav sadraj.
Vrlo cesto se centralni gigantocelularni granulom proglasi za folikularnu cistu. Imajuci u vidu da se
gigantocelularni tumori javljaju preteno u mladjem ivotnom dobu, on svojim prisustvom sprecava nicanje
nekog stalnog zuba, tako da se na osnovu rendgen snimka proglasi za folikularnu cistu. Probna punkcija, kao
i rendgen snimak, daju nam pravi odgovor.
Kod centralnih karcinoma vilica imamo relativno jasnu senku na rendgen snimku, pogotovu ako je
dolo do maligne alteracije ciste kao posledica hronicno zapaljivog nadraaja.

LECENJE CISTA VILICA

1. Cistostomija marsupijalizacija (Partsch I)
2. Cistektomija enukleacija (Partsch II)
Cistostomija marsupijalizacija (Partsch I)
Predstavlja delimicno odstranjenje cisticnog sakusa, cime se postize dekompresija ciste.
Indikacije:
Vece ciste kod starijih i iznemoglih osoba
Mogucnost spontanog preloma vilice posle enukleacije
Mogucnst povrede susednih anatomskih struktura u toku enukleacije
Potreba za ocuvanjem zuba u folikularnoj cisti
Incizija na sluzokozi cini se u obliku trapeza ili polukruga sa vestibularne strane cije ivice treba da
leze unutar kostanog defekta. Klestima za kost nacini se otvor na kosti. Vidljivi deo cisticnog sakusa treba
opseci tacno do ivice kostanog defekta. Kostane ivice treba zaravnati i ranu isprati fizioloskim rastvorom.
Rezanj se zatim ubacuje u supljinu i usiva za ivice cisticnog sakusa. Cisticna supljina se tamponira
jodoform-gazom koja se menja posle 7 dana, a nakon toga svakih 3-4 dana do zarascivanja. Pacijentu treba
naglasiti da je potrebno dobro odrzavanje oralne higijene. Pacijentu se ordiniraju antibiotici 6-8 dana.
Postoperativni tok traje dugo, vise meseci. Koliko ce vremena biti potrebno da se cisticna upljina
ispuni kotanim tkivom zavisi od njene velicine, lokalizacije - gornja ili donja vilica, od starosti pacijenta.
Regeneracija kotanog tkiva u donjoj vilici je znatno bra i bolja nego u gornjoj. U postoperativnom toku
kod cistostomije treba stalno odstranjivati zaostatke hrane i sekreta, da ne bi dolo do infekcije.
Postupkom cistostomije ostaje deo patolokog tkiva, tako da su moguce komplikacije u vidu: infekcije i
maligne alteracije.
Kod cista u predelu ramusa postoji opasnost da se pojave recidivi usled zatvaranja stome ucinjene
prema usnoj upljini. Stoga je potrebno uraditi obturator - obezbedjivac te stome, koji se mora fiksirati za
protezu (ukoliko je pacijent nosi), ili pak za lingvalnu ili palatinalnu plocu koju fiksiramo za susedne zube.
Kod bezubih vilica obturator se dodaje na protezu i na taj nacin poboljava njena stabilnost.
Kod velikih cista u donjoj vilici, gde postoji opasnost da dodje do patoloke frakture, nakon
cistostomije se u profilakticne svrhe stavljaju ine, ukoliko ima dovoljno zuba ili se operacija vrsi u dve
faze, sto je cesto slucaj kod bezubih vilica:
u prvoj fazi se sa vestibularne strane napravi otvor velicine 1x2 ili 2x2 cm; cisticni sadraj se evakuie i
pacijentu savetuje da svakodnevno ispira takve upljine;
kada dodje do regeneracije kotanog tkiva i kada konstatujemo da ne postoji opasnost nastanka patoloke
frakture, u drugom aktu se ucini cistostomija ili cistektomija.
Cistektomija enukleacija (Partsch II)

Podrazumeva potpuno uklanjanje cisticnog sakusa. Prednost se uvek daje cistektomiji i kad god je
moguce treba izvesti cistektomiju umesto cistostomije.
Kad god je moguce pristupa se sa vestibularne strane. Palatinalni pristup se koristi izuzetno retko, jer
je mnogo tei, usled nepreglednosti operativnog polja, lako dolazi do komplikacija u vezi sa podom nosa i
gornjovilicnim sinusom. Palatinalni pristup se koristi kod folikularnih cisti koje poticu od gornjeg ocnjaka,
koji je palatinalno postavljen i kod cisti koje poticu od palatinalnih korenova molara ili premolara.
Postoje dve operativne tehnike cistektomije:
a) zatvoren nacin je najsigurniji metod. Kod bezubih vilica incizija se cini vrhom alveolarnog grebena .
Kada su prisutni zubi incizija ide duz epitelnih pripoja. Ekstenzija incizije cini se u fornix, na dovoljnoj
udaljenosti od buduceg kostanog defekta, jer se savovi moraju postaviti na zdravu kostanu podlogu.
Najcesce se formira trapezasti mukoperiostalni rezanj. Borerima ili klestima za kost na kosti se napravi otvor
koji odgovara sirini precnika ciste, a zatim se respatorijumom izljusti cista u celosti. Na kraju se ivice kosti
zaravne, rana ispere fizioloskim rastvorom i usije. Rana zarasta za 3-6 meseci
b) otvoren nacin Indikacije za ovaj nacin rada su:
- vece ciste koje ugrozavaju susedne anatomske strukture
- ciste koje mogu da dovedu do spontane frakture donje vilice
Incizija u ovom slucaju ide buducim kostanim defektom tako da se rezanj posle cistektomije ubacuje
u cisticnu supljinu. Posle incizije otkloni se kost naspram cisticnog sakusa. Cisticni sakus se u celosti ukloni.
Na kraju treba zaravnati kostane ivice i isprati ranu fizioloskim rastvorom. Mukoperiostalni rezanj se zatim
ubacuje u cisticnu supljinu. Rezanj se fiksira tamponadom od jodoform-gaze koja ostaje 7-dana. Tamponada
se onda menja svakih 3-4 dana. Posle 1-2 meseca defekt se ispunjava novostvorenom kosti. U
postoperativnom toku ordiniraju se antibiotici 6-8 dana.
U kotanom tkivu ispod mukoperistalnog renja odigrava se proces zaracivanja, u kojem se
postepeno nastali koagulum u cisticnoj upljini proima vezivnim tkivom koje kasnije, taloenjem
kaclijumovih soli, prelazi u kotano tkivo.
Moguce komplikacije su:
povreda nervusa alveolarisa inferiora, kada se on nalazi odmah ispod cisticnog sakusa
devitalizacija susednih zuba u okolini ciste, to je slucaj kada cisticni sakus dolazi do vrhova korenova
susednih zuba.
kod enukleacije cista u gornjoj vilici moe doci do otvaranja gornjovilicne i nosne upljine.
kod cistektomije ostaje velika svea povrina u kotanom tkivu, a imajuci u vidu da je ona u kontaktu sa
usnom upljinom, postoji opasnost od nastanka infekcije.
Pojava infekcije u postoperativnom toku kod cistektomije velikih cista je mnogo ceca ako su one u
predelu donje, nego u predelu gornje vilice. Prirodna drenaa u donjoj vilici je mnogo oteana, tako da je
retencija hrane i pljuvacke mnogo veca.
U postoperativnom toku posle cistektomije u kotanoj upljini se stvara svei koagulum koji se
retrahuje i odvaja od zidova kotane upljine. Na taj nacin je, s jedne strane, organizacija koaguluma
oteana, a s druge strane, serom koji se stvara izmedju koaguluma i kotanih zidova predstavlja veliku
opasnost za razvitak infekcije. Kada se stvori serom iznad tog predela, po pravilu ne dolazi do zaracivanja
ivica rane. Krvni koagulum je dobra podloga za mikroorganizme koji, za vreme operacije, iz usne upljine
lako prodiru u cisticnu upljinu ili su pak tu vec bili usled zapaljenja ciste. Ukoliko dodje do infekcije
koaguluma, treba ga odstraniti, reanj sluzokoe ubaciti u kotani defekt i postoperativni tretman nastaviti
kao kod cistostomije. Da bi se izbegla opasnost retrakcije koaguluma, potrebno je ispuniti taj prazan prostor
koji nastaje nakon odstranjenja ciste u kotanom tkivu. Ispunjavanje tako praznog prostora u kotanom tkivu
sa autotransplantatima kosti daje dobre rezultate, ali se to ipak retko koristi. Potrebna je veca kolicina
kotanog tkiva, a postoji i mogucnost da se pojavi infekcija. Da bi se sprecila retrakcija koaguluma, a samim
tim i nastanka infekcije, koriste se i elatinski sundjeri (gelaspon, marbagelan, galastipt, surgicel). Ti
materijali se stavljaju u kotani defekt (moemo ih natopiti antibioticima) i sprecavaju retrakciju koaguluma,
a takodje i pojavu infekcije. Ranu treba paljivo uiti.
Tekoce pri odstranjivanju ciste nastaju kada je ona u direktnom kontaktu sa mekim tkivima gingive sa
vestibularne strane, ili pak sluzokoe nepca kada je teko u potpunosti odstraniti cisticni sakus, tako da
postoji opasnost da se pojave recidiva.

CISTE VRATA
Epidermoidne i dermoidne ciste
Smatra se da nastaju od zaostataka epitela na spoju embrionalnih procesusa, a neki navode da moe
biti i poremecaja u razvitku lojnih lezda.
Epidermoidne ciste su obloene oroanim plocasto-slojevitim epitelom, a njihov sadraj predstavlja
zgusnutu oroanu masu. Zid dermoidnih cista sadri epiderm i pokazuje promene koje ga cine slicnim koi,
a ima i tvorevine koe - dlake, lojne i znojne lezde ispunjene itkim belicastim, smrdljivim sadrajem.
Dermoidne i epidermoidne ciste se vrlo retko javljaju u vilicama. Mnogo cece su u mekim tkivima i
opisane su kao ciste poda usta i ciste u submentalnom predelu, vec prema tome da li se nalaze iznad ili ispod
musculus mylohyoideus-a.
Ciste u sublingvalnom predelu se manifestuju kao ovalan, bezbolan tumefakt na podu usta, mekano
elasticne konzistencije i kroz istanjenu sluzokou se nazire uckasta boja ciste.
Ciste lokalizovane u submentalnom predelu daju izgled duple brade. Koa tog predela je pokretna.
Lecenje. Sastoji se u potpunoj enukleaciji ciste.
Medijalna cista i fistula vrata
Nastaje od zaostataka duktusa tireoglosusa (ductus thyreoglossus persistens).
Ciste duktusa tireoglosusa su obloene trepljastim epitelom i sadre seroznu sluzavu tecnost.
Mogu se pojaviti du citavog puta duktusa tireoglosusa, tj, u medijalnoj liniji izmedju baze jezika i
titne lezde. Medijalne ciste vrata se najcece pojavljuju u medijalnoj liniji, izmedju hioidne kosti i
istumusa titne lezde.
Kod svih tireoglosnih cista pojavljuje se jasno ogranicena okruglasta tumefakcija u medijalnom
predelu vrata. Koa iznad ciste je pokretna. Moe se napipati kanal, kao fibrozna traka, koji ide skoro po
pravilu prema hioidnoj kosti, to predstavlja obliterirani deo duktusa tireoglosusa. Cista je fistuloznim
kanalom vezana za hioidnu kost, tako da se sinhrono pomera sa aktom gutanja.
Pri infekciji ciste moe doci do spontane perforacije, kada nastaje medijalna fistula. Tada umesto
ciste imamo fistulozni kanal koji je u srednjoj liniji vrata, a neretko ide kroz hioidnu kost prema foramenu
cekumu jezika. Pojava ciste moe nastati posle infekcije i spontane perforacije ciste ili posle nepotpunog
odstranjenja ciste.
Lecenje. Sastoji se u operativnom odstranjivanju ciste i njenog kanal, pricemu se cini i resekcija
srednjeg dela hioidne kosti.
Lateralna - branhiogena cista i fistula vrata
Nastaje od drugog krnog luka. Ukoliko se drugi krni luk potpuno ne zatvori, moe nastati
spoljanja fistula, a takodje i unutranja. Ako dodje do zatvaranja krnog luka epitelnim pokrovom koe ili
sluzokoe, nastaje lateralna cista vrata.
Fistulozni kanal i cisticni sakus su obloeni cilindricno trepljastim ili plocasto slojevitim epitelom.
Spoljanje lateralne fistule vrata se pojavljuju na prednjoj ivici m.scm u donjoj trecini vrata. Iz te
fistule izlazi povremeno sluzak sekret. Unutranje lateralne fistule vrata se dreniraju u tonzilarni nabor.
Lateralna cista vrata se manifestuje kao ovalna, bezbolna tumefakcija, jasno ogranicena i pokretna u
odnosu na podlogu i kou u predelu karotidnog trougla. Na palpaciju je bezbolna, elasticne konzistencije.
Diferencijalno-dijagnosticki dolaze u obzir tumori toga predela, hronicna oboljenja limfopoeticnog
aparata i dr.
Lecenje lateralnih cista i fistula vrata se sastoji u njihovom operativnom odstranjivanju u celosti.
Kod lateralnih cista vrata, rez moe ici du prednje ivice m. scm ili horizontalnim rezom iznad ciste.
RETENCIONE CISTE
1. MUKOKELE
2. RANULE
3. ATEROMI to su retencione ciste lojnih zlezdi. Mogu se javiti bilo gde na kozi tela i cesto se javljaju
na kozi lica. Ateromi su jasno ograniceni, fluktuiraju, velicine su oraha. Skloni su infekciji kada daju
sliku subkutanog abscesa.
Th: - enukleacija neinficiranih cisti; incizija abscesa i enukleacija inficiranih cisti